Živica Tucić

Ukrajinske podele i raskoli

Od 21. novembra, kada je u Ukrajini obavljen drugi krug predsedničkih izbora, ova zemlja je svakodnevno predmet razmatranja evropskih foruma i medija. Da su izbori bili neregularni, kao u Srbiji 2000. godine i u Gruziji nedavno, niko više ne spori. Krajem meseca treba da se ponove, sada se lome koplja oko načina. Dvojica kandidata, obojica po imenu Viktor, jedan Juščenko, a drugi Janukovič, nisu nepoznati političari. Proistekli su iz istog nekadašnjeg gnezda. Prvoga sada označavaju obično kao »prozapadnog«, drugog kao »promoskovskog«. Ne potpuno bez razloga.

Ukrajinska pravoslavna crkva, koja je u jedinstvu sa Moskovskom patrijaršijom, stala je bez rezervi uz Janukoviča. Izrazitije nego što je preporučljivo. Poglavar, mitropolit Vladimir Sabodan, ne krije svoju blagonaklonost. U hramovima se dele crkveni kalendari sa priloženim listićima na kojima stoji za koga treba glasati. Na dan izbora, u hramovima su služeni molebani »za darovanje pobede rabu Božijemu Viktoru Janukoviču«, da Bog neprijatelje njegove pripitomi kao ovce i da ih vetar raznese kao prah. Uprkos molbi patrijarha Aleksija da se kler uzdrži od politike, dvojica mitropolita, odeski Agatangel i donjecki Ilarion, sa crkvenog amvona žustro su bili na strani Janukoviča. I pored toga, ovaj kandidat pristao je da mu se pribroje i nepostojeći glasovi. Na istoku zemlje dobijao je ponegde i više od sto odsto glasova!

Ukrajina ima tri pravoslavne crkve. Prva, pomenuta, uz Moskvu, ima devet hiljada parohija. Druga, koju prva, ali i ostali pravoslavni svet smatra raskolničkom, ima 3.000 parohija. Nju predvodi samoproglašeni patrijarh Filaret Denisenko. Ova crkva je podržala, diskretno, drugog kandidata, Juščenka. Treća, »Ukrajinska autokefalna pravoslavna crkva«, koja je indirektno pod Carigradskom patrijaršijom, bila je suzdržana. Patrijarh Vartolomej je poslao poruku Ukrajincima, ne svrstavajući se, moleći da »istina pobedi«.

Nigde u Evropi, pa ni u svetu, nema toliko unijata kao u Ukrajini – više od pet miliona. Poglavar im je kardinal Ljubomir Husar. Oni se osećaju pravoslavnima, ali rimskog papu priznaju za poglavara.

Unija sa Vatikanom sklopljena je u Brestu još 1596. godine. Bili su uvek »prozapadni«, neskloni Rusiji. Njihove simpatije su nedvosmisleno na strani Juščenka. Govorilo se da je on i Vatikanu mio. Unijati imaju 3.300 parohija, a uz to u zemlji ima i osam stotina »pravih« katoličkih župa. Unijati ili grkokatolici, nasilno su ujedinjeni sa Moskovskom patrijaršijom u Ukrajini 1946. godine, a ponovo deluju legalno od 1989. Vreme »moskovskog ropstva« nikada nisu zaboravili. Sada se u Moskvi prisećaju da su oni i nacističku vojsku dočekali kao »oslobodioce«, da su dizali bune i pobune i kasnije. Iako unijati čine deset odsto stanovništva, iako su im krajevi koje naseljavaju ekonomski najslabije razvijeni, prebacuje im se da žele da intelektualno i kulturno dominiraju zemljom. Ujedno, razvijeniji, proruski Istok, sa snažnom industrijom, treba celu zemlju da izdržava.

U Ukrajini, koja je jedna od najvećih zemalja Evrope, šest puta veća od Srbije i Crne Gore, ima skoro pedeset miliona stanovnika, od toga 11 miliona Rusa. Manjine sa više od 100.000 pripadnika su: Belorusi, Moldavci, Bugari, Tatari (Krim), Poljaci, Mađari i Jevreji. Jermeni su takođe brojni, imaju i svoje crkve, dok protestantskih crkava i malih zajednica ima na desetine. Manjinama je na izborima bio bliži Juščenko, smatrali su da će on povezivanjem sa Zapadom doneti demokratiju i prosperitet, a sa »proruskim« kandidatom zemlja bi ostala zavisna od Moskve.

Izbori su podelili Ukrajince na dve gotovo izjednačene strane. Crkve su dopustile da ih političari uvuku u svoje kalkulacije. Bilo ko da pobedi na izborima 26. decembra, ionako verski labava, tolerancija je poremećena i teško i sporo će se obnoviti, a teritorijalni integritet se dugoročno dovodi u pitanje.