Mirjana Anđelković Lukić

Srbija na pravcu puteva nafte i VIA MILITARIS , danas Koridora 10

Koridor 10, žila kucavica Evrope, najkraći put koji spaja njen sever i jug, vijuga moravsko-vardarskom dolinom. Posedovanje tog značajnog pravca, je i sreća i zla kob. Sreća u miru, zla kob u mutnim vremenima. Ovaj vojni put, VIA MILITARIS , kako su ga stari Rimljani zvali, velikim delom prolazi sredinom Srbije. Oduvek je bio cilj raznih osvajačkih vojski, koje su tutnjale njime, pljačkajući i ugnjetavajući okolno stanovništvo. San svih zavojevača bio je i ostao zaposedanje ovog ratnog puta, koridora 10, kako ga danas nazivaju. Plodnom moravskom, a zatim vardarskom dolinom, vijugaju jedan uz drugi, drumski i železnički put, kojim mogu da se prevezu   veliki ratni, ali i drugi tovari. Pre sloma Kraljevine Jugoslavije, Hitler je tražio prolaz ovim pravcem, što mu je tadašnja jugoslovenska vlada dozvolila uz stroga ograničenja, koja su morala da se poštuju. Kasnije, kad je Jugoslavija kapitulirala, pravac na kome se nalazi koridor 10, korišćen je bez ograničenja za prevoz nemačke vojske i naoružanja na južni i istočni front.

Ovog leta je naš ministar inostranih poslova, Vuk Drašković, uz prisustvo eks ministra vojnog Davinića, potpisao sporazum o prolasku NATO trupa ovim pravcem, preko puteva i mostova koje je srpska sirotinja obnovila posle natovskog žestokog, ''milosrdnog'' uništavanja. Odobrenje je bilo čista formalnost za NATO trupe, a s naše strane nisu postavljeni nikakvi uslovi! Sporazum o prolasku NATO trupa ne obuhvata samo kopneni, već vazdušni i vodeni prostor naše zemlje. Prema tom sporazumu njihovi vojnici ne odgovaraju našim pravosudnim organima ni za kakvo krivično delo. Kad se dignu NATO avioni, ili kad prolaze njihove trupe i motorizovane jedinice, celokupni saobraćaj na tom pravcu se zaustavlja, sve dok oni ne prođu. A mogu da prolaze satima ili danima.

Posle potpisanog i ratifikovanog sporazuma u Skupštini Državne zajednice SCG za prolaz NATO trupa, postalo je jasno zbog čega su, prvo Tadić, kao ministar vojni, pa zatim i Davinić, užurbano razbijali našu vojsku, a sve pod izgovorom reformske transformacije. Jer vojska NATO pakta u svojoj blizini ne trpi drugu (neprijateljski raspoloženu) vojsku, a s našom je imala odveć neprijatnih susreta, tako da je bilo zahtevano da se ona što više smanji i oslabi. ''Prolaz NATO trupa biće za nas od koristi'', objasnio je ministar inostranih poslova, Vuk Drašković. ''Moći će hitno da intervenišu iz Bosne preko naše teritorije'', ukoliko dođe do ponovnih nereda na Kosmetu, kako bi zaštitili srpski živalj od pogroma. Ovo isuviše pojednostavljeno mišljenje našeg ministra inostranih poslova nije tačno, jer će se NATO trupe koristiti pre svega kao sredstvo pritisaka i ucena tokom razgovora o konačnom statusu Kosmeta. To je očigledno.

Krajnje je nejasno da li će ova vojska samo prolaziti našim vazdušnim, kopnenim i vodenim putevima, ili će usput i bivakovati. Naši odgovorni političari kažu da neće. Istorijski je poznato da svuda kud prolazi tuđa vojska, ostaju uništeni putevi, razrovane njive i livade, uništeni zasadi, pospešuje se šverc, prostitucija. Caruju razne boleštine. Neko je sve ovo predvideo, jer se otvara jedno krilo na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu za lečenje obolelih od side! U zemlji, koja je usled strašnih sankcija osiromašena, koja je posle petooktobarskog prevrata još dublje gurnuta u bedu, beznađe i lopovsku privatizaciju, u kojoj omladina ne vidi perspektive, dolazak ovakve vojske na našu teritoriju, izazvaće još veću desocijalizaciju društva i dodatno urušavanje porodice.  

Odnose u međunarodnim zbivanjima analitičari najčešće tumače kroz prizmu geopolitičkih i geostrateških odnosa u svetu. Međutim, mali je broj onih koji ta događanja tumače preko ekonomskih odnosa, odnosno kroz prizmu interesa.    

Intresi, oličeni u kapitalu multinacionalnih kompanija, su ti koji određuju ponašanje SAD, mada one to prikrivaju. Postoje različititi modaliteti njihovog delovanja u smeru okupacije određene zemlje: počev od   optuživanja   da ne poštuje ljudska prava i slobode, pa do tvrdnje da ugrožava nekog od suseda. Koristeći ta sredstva, ali i druge oblike pritisaka, uključujući sankcije i konkretizujući vojne pretnje, omogućava se multinacionalnim kompanijama da ovladavaju prirodnim resursima koji se nalaze na prostoru jedne ili više država. Pri tom se ne poštuje državni suverenitet, država se urušuje i usvaja se termin ''region''. Tako ostvaren uticaj i dominacija sile obezneđuje imperijalnu i strategijsku premoć na globalnom planu. Čečenija, Avganistan, Irak, (ali i naša zemlja), su područja za koja SAD pokazuju izuzetan interes, zbog izvora nafte, ali i naftnih puteva koji vode preko njihovih teritorije.   Na osnovu satelitskih osmatranja, postoje informacije da se na Kosmetu nalaze ogromne rezerve nafte ispod naslaga uglja, ali i rude urana, upravo na mestu na kom je podignuta baza Bondstil.

Veličina i mesto na kome je Bondstila izgrađen,   ukazuju na izvesnost da će se SAD dugoročno stacionirati u regionu centralnog Balkana, odakle će kontrolisati ne samo Balkan, već i deo Afrike, Azije, Evrope i naročito puteve kaspijske nafte. Ovo potvrđuje jedan tekst objavljen u ''Vašington postu'', uoči bombardovanja SRJ, februara 1999. godine, u kome se tvrdi da je SAD-u potrebna jaka baza na Balkanu iz koje bi poletali avioni radi zaštite Kaspijskog mora i izvora nafte u njegovom priobalju. Okupacija Kosova nije dakle, etničko i političko pitanje, već pre svega ekonomsko. Amerika želi da kontroliše sve puteve nafte pa i ovaj na Balkanu, u šta je uključena Njujorška Trans Balkan Pipelin AMBO (Albanija, Makedonija, Bugarska Oil) korporacija, odnosno američka Trade and Development Agency, koja je finansirala projekat AMBO. U finansiranju ovog projekta učestvuju i ''Edxxon-Mobil'' i ''Chevron'', dve najveće svetske naftne korporacije.

Najveća vojna baza posle Vijetnama koju su SAD izgradile, i koja se nalazi na našim prostorima, pored vojne namene, u funkciji je kontrole naftnih puteva preko Balkana. Gradnja je počela nedaleko od Uroševca u leto 1999. godine, odmah po dolasku snaga KFORA na Kosmet. Američki inženjerci su na oko 1000 hektara konfiskovanog obradivog zemljišta čiji su vlasnici većinom   Srbi, izgradili 25 kilometara puteva i više od 300 stambenih zgrada, hangare za helikoptere tipa ''Apač'', sportske hale, biblioteku, zatvor, crkvu, sportske terene, veliki tržni centar, uključujući i jednu od najvećih bolnica u Evropi.    Baza može da prihvati više od 6000 vojnika, od kojih su 12% žene. U Bondstilu su smeštene tenkovska, helikopterska i artiljerijska baza, i radarski centar, sve na južnoj strani prema Makedoniji. U helikopterskoj bazi je smešteno 40-50 helikoptra tipa ''apač'' ili ''blek houk'', u artiljerijskoj bazi četrdesetak najsavremnijih tenkova iz poslednje serije američke industrije tipa ''abrahams –A22''. Tu su i borbeni transporteri tipa M113 i borbena vozila pešadije ''M-2 bredli''. U okolini Bondstila američki vojnici kontrolišu oko 320 kilometara puteva i 75 mostova.

Fizičke radove su izvodili lokalni Albanci, za jedan do tri dolara po satu. Projekte i nadzor gradnje u Bondstilu vodila je američka firma "Brown and Root", koja se, nikako slučajno, bavi i istraživanjem nafte.

Naftni put vodi preko naše zemlje, Kosmeta, i nije slučajno što se vojna baza Bondstil upravo nalazi na koridoru 8, putnom pravcu koji ide od Crnog mora , gde se nalazi bugarsk i naftn i terminal u luci Burgas, pa preko M akedonije i Kosmeta , stiže do albanske luke Vljora na Jadranskom moru. ,

Imajući sve ovo u vidu, NATO trupe će na našoj teritoriji ostati mnogo duže nego što je na početku njihovog mandata izgledalo, a od naše Srbije napraviće TERITORIAE MILITARIS , jer će se NATO vojska mimo svoje osnovne baze na Kosmetu, Bondstila, razbaškariti i u ostalim delovima naše zemlje: bacili su oko na Pešter, Kopaonik, Ponikve, Niš, Sombor....

A na jugu Srbije već se pripremaju kasarne vojske SCG u Vranju i Surdulici po NATO standardima, da bi se tu smestila neka   vojska. Naša sigurno neće, jer je toliko smanjena da će joj uskoro nedostajati vojnici i za protokolarni ešalon, koji se postrojava u čast posete nekog državnika.

U Surdulici, gradiću udaljenom svega trideset kilometara od Vranja, zadnjih deset godina šepuri se prazno, grandiozno zdanje luksuznog hotela, koje nikako da se otvori za goste, jer navodno nije tehnički primljeno. A svakodnevno se održava i čisti, u njemu je sve spremno za prihvat gostiju. Kojih? Građani ovog malog mesta, koje je za vreme NATO bombadovanja mnogo stradalo, otvoreno pričaju da se hotel namenski gradio još pre više od deset godina očekujući dolazak NATO oficira i njihovih porodica! Dakle, neće biti da će vojska NATO pakta samo da protutnji našim kopnenim i vazdušnim putevima. Zauzeće oni sva bitna strateška i komunikacijska mesta, a njeni vojnici moći će i nogom da provaljuju u svaku kuću za koju posumnjaju da domaćin u njoj skriva oružje, ili nekog ratnog begunca. Sprema li se to nama protektorat ili okupacija sa nekom ''međunarodnom'' vojskom da nas, poput one   u BiH, ''čuva i štiti''? Da li to znači da će se u združenim odredima NATO trupa, za odbranu srpskih civila na Kosmetu naći i hrvatski, bugarski, mađarski vojnici?

Ovaj sporazum je odbijen u Rambujeu i zbog toga su nas bombardovali. Takav sporazum nijedna država koja drži do sebe ne bi ratifikovala, kao što je to učinila naša. A pri tom nije tražila ništa za uzvrat. Jesmo slabi, ali nismo maloumni. Ili možda jesmo?