Božićna poslanica Srpske pravoslavne crkve

Ima li za nas većega izazova i težega kušanja naše vere i savesti od bolnog pitanja Kosova i Metohije? Zaista nema! Ali naš Sveti Arhijerejski Sabor glasno i časno je nedavno formulisao stav Crkve o njemu

Rođenje Isusa Hrista, jeste, braćo i sestre, draga naša deco duhovna, dan u koji sveta Crkva blagovesti radost veliku svemu narodu Božjem (Luk. 2, 10-11). Na današnji dan, pre više od dvadeset vekova, u gradu Davidovu zvanom Vitlejem, zbio se čudesan Događaj, jedinstven u istoriji roda ljudskoga: rodio se Spasitelj sveta i čoveka, sušti Mir Božji među nama, Mir naš bogoposlani i bogodarovani (sr. Ef. 2, 14). Kao Bogomladenac – Dete, novorođenče, a ujedno, o čuda nad čudesima, predvečni Bog – On ležaše u ubogoj pećini, u jaslama, a ne na udobnom ležaju neke palate ili dvorca. Vaistinu, nema većega smirenja i snishođenja od onoga što pokaza Svesilni Gospod pri Hristovom Rođenju i, kasnije, pri Njegovom Raspeću!

Suština božićnjega slavlja sastoji se u blagovesti da se Bog iz ljubavi rodio kao Čovek u ličnosti Gospoda Isusa Hrista, da bi sve ljude i svu tvorevinu Svoju preporodio, blagodatno obožio i ovekovečio u Crkvi Svojoj, koja nam već ovde i sada otkriva buduće Carstvo Božje kao večnu zajednicu ljubavi i ljubavlju ostvareno prožimanje Boga i ljudi, kao i ljudi međusobno. Stvarnost našega ponovnog rođenja ili rođenja odozgo, rođenja Duhom Svetim, u Tajni svetoga krštenja i u ukupnom blagodatno-podvižničkom životu u Crkvi, sa vrhuncem i punoćom u svetoj Liturgiji, ne bi nam bila darovana da se predvečni Sin i Logos Božji, Jedan od Svete Trojice, nije, u okvirima istorijske realnosti, rodio od Duha Svetoga i Marije Djeve. Vremensko rađanje Večnoga i Nadvremenoga Gospoda omogućuje nama stvorenima, zemnorodnima, po biću prolaznima, da budemo uzdignuti u ravan večnosti, iznad vremena i prolaznosti. U ličnosti Gospoda Isusa Hrista Sin Božji je na Božić postao Sin Čovečji kako bismo mi, sinovi ljudski i kćeri ljudske, u Crkvi Njegovoj mogli postati deca Božja, braća i sestre među sobom.

Upravo u tome se i sastoji božićni poziv Božji nama ljudima. Našim blagodarnim i sabornim odazivom na dar ljubavi Njegove, na dar života i spasenja u Njemu, ostvaruje se i naše prizvanje i naznačenje, naš novi, hrišćanski način postojanja. U Njemu je od iskoni bio, jeste i biće istinski život, jedini život dostojan da se zove svetlost ljudima (sr. Jov. 1, 4). Hristos kao Život i jeste „Svetlost istinita koja obasjava svakoga čoveka” (Jov. 1, 9), Svetlost velika koja je Rođenjem Njegovim zasjala onima koji sede u oblasti i seni smrti (Mat. 4, 16), Svetlost spasenja koja prosvećuje neznabošce (Luk. 2, 30-32). Zapažamo, dakle, da sveti jevanđelisti Događaj Rođenja Hristovog i Njegovog javljanja svetu po pravilu opisuju kao čudesni svetlosni fenomen. To uočavamo i u delima svetih Otaca i Učitelja Crkve, kao i u divnim božićnim bogoslužbenim pesmama. Navešćemo samo dva–tri primera. U besedi na Božić sveti Jovan Damaskin kaže: „Danas se rađa Sin Božji Jedinorodni, Sjaj slave Njegove”. U božićnjem troparu Crkva kliče: „Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš, zasja svetu svetlošću bogopoznanja...” Slično u jednoj stihiri crkveni pesnik peva: „Zasjao si iz Djeve, Hriste, duhovno Sunce pravde... ”, a u drugoj još izrazitije: „Svetlost nas ozari, Hriste Bože, Dolaskom Tvojim. Kao Svetlost od Svetlosti, kao verni Odsjaj Očev, svu si tvar prosvetlio... Ti Koji si zablistao iz Djeve, Bože, pomiluj nas”.

Ova bogonadahnuta poezija u znaku Svetlosti nije nimalo slučajna. Ona nam otkriva divnu tajnu Božića: u Isusu Hristu Gospod nas spasava (ime Isus to i znači!), darujući nam, kao Istok s visine i Sunce pravde, svetlost bogopoznanja i večni bogočovečni život. O tome nam On Svm govori: „Ovo je život večni da poznaju tebe, jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao Isusa Hrista” (Jov. 17, 3). Jednom rečju, u božićnjem Događaju otkriva se svetu ona večna slava koja inače pripada samo na visini Bogu i javlja se na zemlji mir, a među ljudima dobra volja, kako su i pevali anđeli Božji u noći Hristovog Rođenja i kako i mi pojemo svake godine na Božić.

Novorođeni Hristos je bio Detence malo, a pritom i predvečni Bog, kazuje nam božićna liturgijska pesma. Da nije Bogočovek, ne bi bio ni Spasitelj i Obnovitelj svih i svega. Ovo naročito naglašavamo da bismo vam skrenuli pažnju na sve nasrtljiviju delatnost starih i novih sekti, okultističkih grupa i parareligijskih pokreta, čiji samozvani propovednici i misionari, nekad otvoreno, a nekad uvijeno, poriču ovu osnovnu božićnu blagovest Crkve. Kao pravoslavni hrišćani, mi poštujemo svačiju savest i slobodu, pokazujemo dobru volju i osećamo ljubav i prema onima koji osporavaju našu svetu veru, jedamput predatu svetima (sr. Jud. 3), ali smo istovremeno duhovno budni i kao zenicu oka čuvamo svetinju i slavu Božju, čuvamo spasonosnu punoću vere koju su propovedali apostoli, sveti Oci, mučenici, ispovednici, sabori Crkve, a kojom su vekovima živeli – i za nju, kad ustreba, umirali – i naši časni preci.

Ali naša vernost Jevanđelju Hristovom ne znači da mi zatvaramo oči pred svim onim što je istinski ljudsko, autentično ili vrednosno i u onom delu čovečanstva koji se nalazi van kanonskih granica Crkve, pa i van domašaja njene misionarske propovedi. Jer, ne postoji ništa sveto, dobro, lepo i istinito, – ma gde da ga susretnemo, makar i delimično, – a da ono u nekoj meri ne odražava bogočovečanski lik Jedinoga Svetoga, Dobrog i Čovekoljubivog, Divnog u svetima Svojim, Svedoka Vernog i Istinitog, Isusa Hrista, Gospoda našega. Ko god živi po savesti, čini dobro, svedoči istinu, brani pravdu i širi ljubav, od Hrista je primio ove darove i Njemu ih vraća, uverava nas sveti Vladika Nikolaj. U svetlosti ovoga saznanja, sagledajmo i mi, draga naša deco duhovna, izazove i iskušenja našega vremena i svih nas u njemu! Stojmo pritom u veri, dišimo plućima nade i nadahnjujmo se ljubavlju, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Boga Jedinoga!

Ima li za nas većega izazova i težega kušanja naše vere i savesti od bolnog pitanja Kosova i Metohije? Zaista nema! Ali naš Sveti Arhijerejski Sabor glasno i časno je nedavno formulisao stav Crkve o njemu. Ovde ćemo samo podsetiti na to da niko nema pravo da državno-pravni status naše južne pokrajine menja jednostrano, bez saglasnosti svih naroda koji u Srbiji žive, pa, dakle, i srpskog naroda. Šta tek reći o mogućnosti nekakvog „pregovaračkog procesa” uz pretnju silom? Život, mir, sloboda, jednaki uslovi i ista prava svima, očuvanje srpskih pravoslavnih svetinja, nesmetan povratak prognanicima i izbeglicama, apsolutno poštovanje evropskih vrednosti i međunarodnog poretka, a pre svega Povelje Ujedinjenih nacija (koju, koliko znamo, još niko nije proglasio nevažećom)... – sve su to samo neki od elemenata i „standarda” na putu istinskog razrešenja, u kojem su svi na dobitku, a niko na gubitku. Još nešto, važno i bitno: konačni status ne postoji ovde na zemlji, ni za koga i ni za šta, a nečije upoređivanje navodnog rađanja nove državnosti na Kosovu i Metohiji sa Rođenjem Hristovim nije fraza u službi albanskog nacionalnog fetišizma nego pravo pravcato bogohulstvo.

Sve vas pozivamo, braćo i sestre, da svojom toplom molitvom Bogu i apelovanjem na savest članova organizacijv koje se bave ljudskim pravima doprinesete da što pre bude oslobođen na pravdi Boga utamničeni Blaženjejši Arhiepiskop ohridski g. Jovan, da sveštenstvo i verni narod Ohridske Arhiepiskopije, autonomne pomesne Crkve pod okriljem naše Patrijaršije, što pre izvojuje slobodu vere i savesti, da prestane poslednji verski progon u Evropi sa epicentrom u Skoplju i da božićna svetlost spasenja i poznanja istine prosvetli um i dušu nosiocima pagubnog crkvenog raskola u Republici Makedoniji, kako bi se jedinstvu pravoslavnih vernika radovali i nebo i zemlja.

Srpski narod u Republici Srpskoj i čitavoj Bosni i Hercegovini, takođe izložen gorkim iskušenjima, pozivamo na istrajnost u veri i na putu dobra i čovečnosti, a sve tamošnje narode i zajednice na pomirenje, uzajamno praštanje i zajedničke napore za budućnost. Državne vlasti Hrvatske pozivamo da, u ime svoje evropske perspektive, obezbede povratak izgnanim i izbeglim Srbima, a povratnicima miran život i bezbednost. Takođe ih pozivamo da pruže zakonitu zaštitu sveštenstvu, vernicima i hramovima Srpske Pravoslavne Crkve, koji su ponovo izloženi pretnjama i napadima, naročito u Dalmaciji.

Ponovićemo i na današnji Praznik poziv pravoslavnim hrišćanima i svim ljudima dobre volje u Crnoj Gori na bratsku slogu i na zajedništvo kako među sobom tako i sa svima, uz ponovno podsećanje na to da se spasenje ne nalazi ni u nacionalnoj ili državnoj posebnosti ni u partijskim ideologijama nego u duhu sabornog jedinstva i autentične globalne civilizacije ljubavi, čiji je izvor upravo Crkva Hristova. Poziv na slogu i jedinstvo odnosi se, naravno, i na sav naš verni narod, gde god da živi. Posebno se obraćamo našoj duhovnoj deci koja žive u raznim zemljama širom sveta, sa molbom da čuvaju svoju veru i svoj identitet i da svugde i svagda budu od pomoći svojoj Crkvi i svome narodu, osobito u današnjem teškom vremenu.

Jedno od počasnih imena Novorođenoga Gospoda Hrista bilo je i ime Emanuil. Ono znači s nama Bog (Mat. 1, 23). Vaistinu, braćo i sestre, na Božić svim bićem znamo i osećamo da je s nama Bog! S nama je na Božić, s nama je uvek i zauvek! Budimo i mi sa Njim, uvek i zauvek! Svima nam je potrebno iskreno pokajanje, očišćenje, obraćenje Bogu otaca, duhovna obnova, moralni preporod... Ako sve to izostane, nećemo, nažalost, imati budućnosti, ni u vremenima koja slede ni u večnosti Carstva Božjeg. Samo život u Hristu i u blagodati Duha Svetoga predstavlja alternativu nemoralu, izopačenosti, drogi, korupciji, kriminalu, beloj kugi ili grehu čedomorstva, svemu što je greh i što donosi smrt, duhovnu i fizičku. No uprkos svemu što na nas nailazi od ljudi, još češće od nas samih, a zbog svega što nam na Božić dolazi od Boga, radujmo se i likujmo!

Uz molitvenu želju da nam Gospod svima podari novu godinu boljom i srećnijom no što beše protekla, prizivamo na sve vas blagoslov Njegov i ljubav Njegovu, čestitajući vam Praznik radosnim božićnim pozdravom:

MIR BOŽIJI - HRISTOS SE RODI ! VAISTINU SE RODI !

Dano u Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Božiću 2005. godine.

Vaši molitvenici pred Bogomladencem Hristom:

Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski PAVLE, Mitropolit zagrebačko-ljubljanski JOVAN Mitropolit crnogorsko-primorski AMFILOHIJE, Mitropolit srednjezapadnoamerički HRISTOFOR, Mitropolit dabrobosanski NIKOLAJ, Episkop šabačko-valjevski LAVRENTIJE Episkop niški IRINEJ, Episkop zvorničko-tuzlanski VASILIJE, Episkop sremski VASILIJE, Episkop banjalučki JEFREM Episkop budimski LUKIJAN, Eipskop kanadski GEORGIJE Eipskop banatski NIKANOR, Episkop za Ameriku i Kanadu Mitropolije novogračaničke LONGIN, Episkop istočnoamerički MITROFAN, Episkop žički HRIZOSTOM, Episkop bački IRINEJ, Episkop britansko-skandinavski DOSITEJ, Episkop raško-prizrenski ARTEMIJE, Episkop umirovljeni zahumsko-hercegovački ATANASIJE, Episkop bihaćko-petrovački HRIZOSTOM, Episkop osečko-poljski i baranjski LUKIJAN, Episkop srednjoevropski KONSTANTIN, Episkop zapadnoevropski LUKA, Episkop timočki JUSTIN, Episkop vranjski PAHOMIJE, Episkop šumadijski JOVAN, Episkop slavonski SAVA, Episkop braničevski IGNjATIJE, Episkop mileševski FILARET, Episkop dalmatinski FOTIJE, Episkop budimljansko-nikšićki JOANIKIJE, Episkop zahumsko-hercegovački GRIGORIJE, Episkop australijsko-novozelandski Mitrooplije novogračaničke MILUTIN, Episkop gornjokarlovački GERASIM, Vikarni Episkop hvostanski ATANASIJE, Vikarni Episkop jegarski PORFIRIJE, Vikarni Episkop lipljanski TEODOSIJE, Vikarni Episkop dioklijski JOVAN, Vikarni Episkop humski MAKSIM , PRAVOSLAVNA OHRIDSKA ARHIEPISKOPIJA Arhiepiskop ohridski i Mitropolit skopski JOVAN, Episkop pološko-kumanovski JOAKIM, Vikarni Episkop dremvicki, mestobljustitelj Eparhije bitoljske MARKO