BBC 18. 9. 2006.

Robert Hejden i Danijel Server o Kosovu

U Njujorku će se na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija koja počinje u utorak održati nekoliko važnih, možda presudnih sastanaka kada je reč o budućem statusu Kosova.

Pošto je poslednja runda bečkih srpsko-albanskih pregovora završena praktično priznanjem i aktera i međunarodnih posrednika da su ti pregovori u ćorsokaku, Marti Ahtisari će tokom podnošenja izveštaja ministrima Kontakt grupe i Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija u petak, kako je najavljeno, zatražiti dozvolu da promeni način pregovora, ako ne i da predloži sopstvena rešenja za Kosovo.

O pokrajini će biti reći na ministarskom sastanku NATO-a takođe u Njujorku, gde će Srbiju u narednih sedam dana zastupati njen predsednik Boris Tadić i ministar spoljnih poslova Vuk Drašković.

Znači li da se približavamo trenutku u kojem će konačno rešenje biti nametnuto i da li za to postoji dovoljno jedinstva unutar Kontakt grupe i međunarodne zajednice u celini?

Sagovornici BBC-ja, Danijel Server iz vašingtonskog Instituta za mir i Robert Hejden, šef Katedre za ruske i istočno evropske studije na Univerzitetu u Pitsburgu, nisu iznenađeni takvim razvojem događaja.

Dve strane, kažu, od početka nisu imale ništa zajedničko.

Najpre, Robert Hejden: " Na ovaj ili onaj način Kosovo će na kraju biti proglašeno nezavisnim od Srbije, i to pre idućeg marta. Pominjem mart jer je to mesec u kojem se na Balkanu završava zima i u kojem izbijaju ratovi. To je bio slučaj u Jugoslaviji, pa zatim u Bosni i Makedoniji, kao i na Kosovu 2004. godine. Zato mislim da je UNMIK-u i NATO-u jasno da - ako Albanci nisu zadovoljni statusom Kosova do marta - mogu da očekuju nasilje. Pri tome ne mislim da će to nasilje sprovesti ljudi na vlasti u Prištini, već drugi nezadovoljni Albanci koji pristaju samo na nezavisno Kosovo."

Danijel Server ne prihvata tezu da strah od albanskog nasilja diktira tempo i konačan ishod političkog procesa:

" Mnogi opisuju Dejtonski mirovni sporazum kao nametnuti sporazum i u suštini mislim da je to tačno. No, tamo smo nametnuli ono što smo mislili da je prihvatljivo zaraćenim stranama i na šta su one na kraju i pristale. U slučaju Kosova, mislim da je Beograd odlučio da bi radije video nametnuto rešenje nego da pravi kompromise oko svog osnovnog zahteva, a to je to suverenitet nad Kosovom."

Svako nametnuto rešenje, međutim, pretpostavlja i jedinstvo međunarodne zajednice.

U slučaju Kosova to znači Kontakt grupe, a ruski predsednik Vladimir Putin je tim povodom rekao da je spreman da stavi veto na za novi status Kosova neophodnu novu rezoluciju Ujedinjenih nacija.

Danijel Server: Svi ljudi sa kojim razgovaram kažu da u Kontakt grupi postoji puno jedinstva. No, da ja pregovoram u ime Beograda, radio bih tačno ono što Beograd i radi - pokušavao bih da zadržim Moskvu na svojoj strani i obezbedim njen veto na sve ono što mi se ne dopada. Problem je u tome što to ne može da potraje . U jednom momentu Rusi će otići kod Amerikanaca i reći: 'Šta nam dajete u zamenu za Kosovo?' U tom trenutku, mirovni sporazum postaje sporazum između Vašingtona i Moskva umesto Beograda i Prištine."

Robert Hejden kaže da je Rusija odavno rekla da bi rešenje za Kosovo moglo da bude uzor za rešenje sličnih situacija na Kavkazu, kao na primer u Južnoj Osetiji.

Drugim rečima, kaže Hejden, poruka Vladimira Putina Zapadu je da ako želi da promeni pravila igre na Kosovu, ta igra može da se igra i na drugim mestima u svetu.

Ipak, nastavlja Robert Hejden: "Možda će biti neke trampe o nekom trećem pitanju, što je suština svega ovoga. Pri priznavanju Bosne i Hercegovine pre 15-ak godina se nije toliko radilo o samoj Bosni koliko o trampi između Evropske unije i Sjedinjenih Država. Postoji i drugi način gledanja na kosovski problem. Rusija sigurno neće zaratiti zbog Kosova. Isti je slučaj sa Amerikom u kojoj Kosovo ne privlači ama baš nikakvu pažnju javnosti."

Robert Hejden kaže da činjenice na terenu govore da je nezavisno Kosovo neizbežno i jedino realno rešenje, bez obzira na validne argumente koje će Boris Tadić i Vuk Drašković izneti u Njujorku ove nedelje:

"Ko će kosovskim Albancima nametnuti vladu koju oni ne žele? Ujedinjene nacije i NATO to sigurno neće, a Srbija to ne može. Zato je malo verovatno da će Kosovo ostati pod kontrolom Srbije. Jedini argument koji Beograd ima je da je Kosovo, prema međunarodnom pravu, deo njene teritorije. Postoji advokatska uzrečica - kada su činjenice na vašoj strani udarajte po činjenicama, kada je zakon na vašoj strani udarajte po zakonu, a kada ništa nije na vašoj strani, udarajte po stolu. Srbija trenutno udara po zakonu, mada u suštini lupa po stolu, pošto su činjenice na terenu ubedljivo u korist albanske strane."

Danijel Server kaže da je manevarski prostor Beograda u takvim okolnostima veoma ograničen, te da ugrađivanje Kosova kao neotuđivog dela Srbije u Ustav može da samo simboličan značaj:

"Mislim da to jasno ilustruje stav ljudi u Beogradu o očuvanju suvereniteta nad Kosovom. To je jedan od razloga zbog kojih verujem da je Beograd odlučio da je bolje da bude poražen nego da napravi kompromis po pitanju Kosova. U suštini, Beograd odugovlači u pokušaju da se izbori za podelu Kosova pri čemu nastoji da skrene pažnju međunarodne zajednice s tog pitanja pričom o izborima i mogućem dolasku radikala na vlast. Istovremeno, nada se grešci Albanaca, a to bi bilo svako nasilje nad Srbima u pokrajini. Inače ne verujem da bi ti izbori rezultirali promenom srpskog stava jer će novi Ustav biti usvojen pre glasanja, a Tadić i Koštunica će, da bi pobedili, morati da obećaju da neće dati ni pedalj Kosova."