Nebojša Malević

Srbi krivi a dokaza nema

Za bezizlaznu situaciju u koju su zapali pregovori o budućem statusu Kosova, a time i međunarodna zajednica i UN, ponovo su okrivljeni Srbi. O tome najbolje govori najnovija izjava finskog diplomate Martija Ahtisarija, da je za situaciju na Kosovu ''kriv srpski narod''. Tako to ide još od ne tako daleke 1991. godine, kada su počela ''previranja'' u Sloveniji. I tada su Srbi bili krivi za sve, a onda i u Hrvatskoj, pa Bosni, i tako redom do Makedonije, gde nije bilo rata, ali su i tamo Srbi prozivani verovatno zato što ga nisu izazvali.

Finski diplomata je presudio, ''Srbi su krivi'', tako je presudila i Medlin Olbrajt pre nekoliko godina u Rambujeu.

Istorija se ponavlja, opet se (skoro) cela međunarodna zajednica na čelu sa UN stavlja na stranu Albanaca . Neko će reći da ne mogu poistovećivati Ahtisarija sa UN ili (skoro) celom međunarodnom zajednicom. Naprotiv, ja smatram da se to može, jer je Ahtisari izaslanik (emisar) i međunarodne zajednice i UN, tako da su njegove izjave ujedno i izjave organizacije koju predstavlja. Uostalom, vrlo brzo su nakon izjave Ahtisarija, ali i pokrenute ''diplomatske ofanzive'' naše Vlade, usledile reakcije pojedinih diplomata iz UN, koji, stavljajući se na stranu Ahtisarija i braneći njegove stavove, samo potvrđuju činjenicu da UN više nema . Nažalost, ovom organizacijom koja treba da se bori za mir u svetu i pravo na život svakog živog stvora na planeti, zagospodarili su na prvom mestu SAD, zatim njihov ''verni potrčko'' Velika Britanija, ali i evropska ''super sila'' Nemačka. Oragnizacija UN je postala instrument za ostvarivanje strateških interesa velikih sila i njene Rezolucije i odluke se poštuju samo onda kada to njima odgovara. Tako je i u ovom slučaju, albanski lobi sa velikim novcem u SAD, SAD pritisne dugme u UN, UN pošalje Ahtisarija i tako Srbi postadoše opet krivi.

Na sve ovo Albanci zadovoljno trljaju ruke, oni nemaju šta da izgube, nezavisnost već kuca na vrata i polako se spremaju svečani prijemi, kokteli, slavlja i tome slično.

Šta je prethodilo Ahtisarijevoj izjavi

Od samog početka pregovora o budućem statusu Kosova, srpski pregovrački tim je bio praktično ''miniran'' na svakom koraku, što se u UN pravdalo tezom da Srbi nastupaju sa maksimalističkim stavovima. Zahvaljujući takvoj poziciji, srpski pregovrački tim je doveden u jako nepovoljan položaj, jer ga sa jedne strane napadaju da je nerealan u svojim zahtevima zbog čega se ne može postići komrpomis, dok je sa druge strane primoran da pregovara i brani nešto što je vekovima srpsko.

Istovremeno albanska propagandna mašinerija na Kosovu i u vodećim zemljama zapada, neprekidno plasira razne informacije o navodnim planovima Beograda za opstrukciju, pa čak i napuštanje pregovora, o maksimalističkim stavovima koji će prouzrokovati prekid pregovora, da Beograd nije spreman na nikakav kompromis, da Beograd vraća politiku i režim Slobodana Miloševića na Kosovo, da će Srbi na Kosovu po instrukcijama iz Beograda uzeti oružje u ruke, da Beograd želi podelu Kosova i tome slično.

Glavni cilj Albanaca je da se kroz intenzivnu propagandu kampanju u međunarodnoj javnosti stvori slika, ali i uverenje, da je Beograd taj koji ne želi kompromis i da Beograd planski opstruira svaki pokušaj, ne Albanaca, već UN i MZ da se postigne kakvo – takvo rešenje za Kosovo.

Nažalost albanska propaganda nije ni ovde stala, naprotiv, napadi na državni vrh Srbije, srpski pregovarački tim, ali i Srbe na Kosovu nastavljeni su, pa čak i intenzivirani. Nova ''pakost'' koju su Albanci smislili, odnosi se na plan da se medjunarodna zajednica ''ubedi'' da srpski pregovarački tim ne predstvlja Srbe sa Kosova, već su kosovski Srbi žrtve ''beogradskog režima'' koji im ne dozvoljava aktivno učešće u pregovaračkom procesu ali i ulazak u privremene kosovske institucije. Dakle, cilj Albanaca je jasan, prikazati Srbe na Kosovu kao taoce ''beogradskog režima'' koji nemaju pravo glasa, zbog čega bi UN i MZ trebali hitno da reaguju i praktično suspenduju srpski pregovarački tim ili jednostavno nalože da isti mora biti sastavljen isključivo od Srba sa Kosova.

Istovremeno, albanski lobisti koji su osmislili ali i finansirali ovakve i slične kampanje, vrše pritisak na svoje ''prijateljske veze'' u raznim kongresima i domovima, kako bi plasirali tezu po kojoj Albanci na Kosovu nisu krivi zato što se predviđeni standardi ne mogu ispuniti, već su za to krivi Srbi, koji odbacuju pruženu ruku Albanaca i jednostavno ne žele da prihvate i uđu u privremene institucije, a sve po nalogu Beograda.

Ovakvo stanje na Kosovu traje i danas, kao i kampanja protiv Srba, odnosno čitavog srpskog naroda.

Međutim, Albancima nije ni ovo bilo dovoljno. Isti su u svojoj kampanji prozvali i ''srpske paralelne isntitucije'' koje deluju u srpskim enklavama, naglašavajući da su one najveće zlo na Kosovu. Naime, Albanci su preko medija, zatim kroz kontakte sa stranim diplomatama, ali i preko svog lobija na zapadu, nastojali da stvore sliku o navodnim ''instalacijama'' srpskih tajnih službi koje deluju na Kosovu preko ''paralelnih institucija'' i kroz koje aktivno rade na pripremi oružanog ustanka Srba na severu Kosova, prikupljaju podatke o UNMIK i KFOR, bave se organizovanim kriminalom, zbog čega je većina Albanaca nezadovoljna ali i uplašena, što daje impuls ekstremistima sa obe strane da destabilizuju situaciju na Kosovu.

Shodno navedenim činjenicama, jasno je da Albancima ali i zapadu smeta sve što je srpsko na Kosovu . Međutim, zahvaljujući aktivnoj srpskoj politici i diplomatiji, ciljevi navedenih kampanja ipak nisu ostvareni, što se dokazuje činjenicama da Srbi nisu napustili pregovore, da Srbi ne odbijaju kompromis i ne izbegavaju razgovore o konačnom statusu, da Srbi nisu ti koji izazivaju oružane incidente, što Albance dovodi do užasa, a prema poslednjim pokazateljima verovatno i pojedine predstavnike vodećih zemalja zapada koji su akreditovani na Kosovu.

Dakle albanska zamka, ali i zamka zapada, ''isrpovocirajte Srbe da prekinu pregovore'' nije uspela, Srbi su i dalje u ''igri''. Međutim, postavlja se pitanje šta Albanci, ali i zapad spremaju novo?

Šta možemo očekivati od strane Albanaca

Albanci će u narednom periodu verovatno i dalje odbijati formiranje novih srpskih opština (osim onog što su ponudili), što znači da će ''status quo'' biti nastavljen kada je reč o decentralizaciji. Osim navedenog, njihova teza ''nezavisnost i ništa drugo'' i dalje ostaje na snazi, dakle, kompromisa po ovom pitanju nema i verovatno ga neće biti, što međunarodna zajednica a posebno vodeće zemlje zapada veoma dobro znaju.

U narednom periodu verovatno će biti nastavljeno sa propagandom u cilju optuživanja srpske strane i ''svaljivanja'' krivice za nepostojanje kompromisa ali i rešenja za konačni status, uz pojačano naglašavanje navodno, sve izvesnije opcije upotrebe oružja. U tu svrhu, težišno će biti iskorišćene ''isfabrikovane laži'' o navodnim planovima Beograda za podelu Kosova, odvajanja severnog dela Kosovske Mitrovice, nepriznavanja novog statusa Kosova (nezavisno Kosovo), planovima Srba da oružjem brane svoja ognjišta u slučaju nezavisnosti Kosova i tome slično.

Međutim, uz aktivnu propagandu, Albanci će verovatno sprovoditi i pripreme za oružane aktivnosti. Na ovakvu procenu prosto navodi više pokazatelja i indikatora koje nikako ne mogu zaobići, i koje u svakom slučaju država treba stalno da ima na umu. Prvo, da na Kosovu po Albancima i dalje ima previše Srba i da ih, ukoliko se sami ne isele, svakako treba proterati. Drugo, ukoliko po pitanju konačnog statusa krene bilo šta naopako, oružje će biti spremno. Ovo se posebno odnosi na sitauciju u kojoj bi Srbi odbili priznavanje nezavisne države Kosovo, ili bilo ko od Srba, pa makar i pojedinac, uzme oružje u ruke da brani ne svoju imovinu već goli život, što će sigurno biti iskorišćeno kao povod za pokretanje napada na Srbe i njihovo proterivanje sa vekovnih ognjišta. Treće, postojanje raznih ekstremističkih grupa koje se navodno lako mogu (planski) otrgnuti kontroli i pokrenuti novi talas oružanog nasilja, pod izgovorom da ne žele prodaju Kosova ili promenu njegovih granica, što je samo ''dobra maska'' za novo etničko čišćenje teritorije Kosova.

Pored navedenih ''mera i aktivnosti'', treba imati u vidu da Albanci sa Kosova mogu aktivirati i svoje sunarodnike na jugu centralne Srbije, koji bi kroz nove nemire a možda i oružano nasilje formirali novo ''žarište'', nastojeći da razbiju snagu i kompaktost državnih institucija Srbije i ujedno pokrenu proces rešavanja pitanja tzv. ''Istočnog Kosova''.

U svakom slučaju oružano nasilje kao mogućnost svakako treba imati u vidu, ali kao zadnju opciju, jer bi ono u ovakvoj situaciji sigurno više štetilo albanskoj strani i njenoj trenutnoj poziciji. Dakle, najnovije izveštaje MKG i američkog Instituta za mir (1), o mogućem izbijanju novih sukoba na Balkanu i Kosovu kao ''fitilju'' tih sukoba, treba pre svega shvatiti kao propagandu koja se vrši u korist Albanaca i koja ima za cilj da zaplaši srpsku stranu ali i uskomeša međunarodno javno mnjenje, koje treba da ''proguta'' nametanje rešenja za Kosovo.

Koje poteze možemo očekivati od strane UN (MZ)

U svakom slučaju pregovori, ovakvi kakvi su do sada bili, očigledno ne vode ničemu i sada je svima jasno da je MZ (UN) morala imati nekakav izgovor za nezavisno Kosovo. Naravno to su ti isti pregovori koji su unapred osuđeni na sigurnu propast, prvenstveno zbog očiglednog nepostojanja kompromisa i albanskog ultimativnog stava ''nezavisnost i ništa drugo'', što na kraju sigurno vodi ka ''nametanju rešenja''.

Uzimajući u obzir celokupne aktivnosti a posebno propagandu albanske strane, jasno je da se ona provodila pod budnim okom zapada, a time i UN.

Zbog toga, a verovatno i zbog izgubljenih živaca, ali i nepostojanja valjanih argumenata, Ahtisari je požurio i izleteo, ''kriv je srpski narod''. Sa tim u vezi, lako je zaključiti da će se međunarodna zajednica, UN i Ahtisari, zajedno sa Albancima, ''vaditi'' na bivši režim Slobodana Miloševića, njegovu pogubnu politiku koja je i dovela do toga da Srbi izgube Kosovo (2). Dakle, buduća kampanja UN i Ahtisarija verovatno će ići u ovom pravcu, što je samo priprema terena za ''nametanje rešenja''.

Osim navedenog, ne treba zaboraviti i diplomatiju, posebno onu sa zapada, koja će Srbiji verovatno u narednom periodu nuditi ubrzani ulazak u EU, trenutni prijem u ''partnerstvo za mir'' i što skoriji ulazak u NATO, finansijsku pomoć i tome slično. Dakle ''slatki paket mera'' u svakom slučaju treba očekivati, ali postavlja se pitanje zašto, odnosno, zbog čega smo mi izuzetak kada je reč o ulasku u EU, NATO itd?

Odgovor je jednostavan, svaka mera i Rezolucija koja se donese i izglasa u UN, bez obzira što njima gospodari SAD, mora da ima utemeljenje u međunarodnom pravu. Odvajanje, i to nasilno odvajanje, odnosno otcepljenje nečije teritorije pod okriljem UN u svetu do sada nije zabeleženo. To ne znači da ga neće biti prvi put, ali mnogi sumnjaju da će SAD sebi dozvoliti takav liksuz, koji će ih odvesti na čelo liste krivaca za veliki broj novih lokalnih pa i regionalnih sukoba u bliskoj budućnosti. Jedini izlaz iz ovakve situacije je da Rezoluciju o Kosovu, i to nezavisnom Kosovu, potpiše i Beograd, u tom slučaju Kosovo postaje nezavisna država sasvim legalno uz zadovoljenje svih međunardonih standarda, normi i pravnih akata. Upravo je ovo odgovor na pitanje, šta se krije iza ''slatkog paketa mera'' kojeg će ponuditi zapadna diplomatija.

Šta u svemu tome može Srbija

Srbiji ostaje da se uzda u međunarodno pravo, jer bez njenog potpisa niko ne može nasilno oduzeti Kosovo. Osim toga, bez obzira na ucene, pretnje i omalovažavanja, pregovori o budućem statusu se ne smeju prekidati ili napuštati. Upravo zbog toga, srpski pregovarački tim ne sme sebi dozvoliti da ga raznim špekulacijama i provokacijama Albanci ili nametnuti ''mirotvorci i pregovarači ''navedu na tako nešto.

U daljem, neophodno je istrajati u zastupanju i odbrani stavova državnog vrha i predloženog modela široke autonomije Kosova u okviru Srbije, što je jedino pravo i realno rešenje, s tim, da se Kosovo i Metohija obavezno moraju naći u novom Ustavu Srbije, bez obzira hoće li ono kroz neko nametnuto rešenje biti nezavisno ili ne.

Pored navedenog, neophodno je nastaviti, ali i intenzivirati, započetu ''diplomatsku kampanju'', aktivirati srpski lobi i maksimalno pokrenuti medije u Srbiji u iznošenu konkretnih i dokumentovanih činjenica o Kosovu, istoriji Kosova i srpskog naroda, namerama Albanaca i njihovih zapadnih mentora, kako bi se u svet poslala realna slika o stvarnom stanju i pravim krivcima za ovakvu sutuaciju na Kosovu.

U prilog navedenom, pomenuo bih poslednje izjave i medijski nastup premijera Srbije gospodina Vojsilava Koštinice, ali i kampanju ministra spoljnih poslova gospodina Vuka Draškovića, koji ukazuje na neophodnost ispitivanja i prezentovanja činjenica o istorijskom nasleđu i istorijskoj odgovornosti za događaje na Kosovu (3). Ovakva inicijativa gospodina Draškovića je u svakom slučaju dobra, međutim, ovde treba imati u vidu da predznak ''istorijsko'' sigurno gubi na značaju kod vodeće svetske sile, a to je SAD, posebno ako su u pitanju analize i projekti u kojima je zastupljena istorijska metoda. Zašto je to tako i zašto SAD ne priznaje istoriju i istorijsku metodu? Na pitanje ću ovoga puta odgovoriti pitanjem, kolika je američka istorija i dokle se jedan Amerikanac može vratiti u prošlost, ali prošlost i istoriju svog naroda? Za poznavaoca prilika smatram da je ovo sasvim dovoljno.

U svakom slučaju svaka ovakva i slična kampanja je dobrodošla i sigurno će ići u prilog Srbiji i srpskom narodu.

Na kraju, Srbiji i Srbima ostaje da se uzdaju u pravdu, zbiju svoje redove, napokon se slože uz neophodno prevazilaženje ličnih i sitnostranačkih interesa, a sve u cilju odbrane sopstvenog identiteta, kulture, časti ali i teritorijalnog integriteta i suvereniteta sopstvene države.

Korišćeni materijali:

(1) www.usip.org/pubs/specialreports/sr172.pdf ,

(2) Džozefina Topali, ''Kriv je Milošević'', dnevni list Press, 30.08.2006. godine, strana 2,

(3) Vuk Drašković,''Čuvajmo se provokacija'', Večernje novosti, 30.08.2006.godine,strana 2,

- Dnevni list ''Express'', izdanja od 26. – 30.08.2006. godine,

- Dnevni list ''Koha ditore'', izdanja od 25. – 30.08.2006. godine,

- Dnevni list ''Epoka e re'', izdanja od 27. – 30.08.2006. godine.