Biljana Mitrinović

Normalni zločini

Redakcijski telefoni zvonili su juče ceo dan zbog intervjua koji je našem listu dao Albert Roan, austrijski diplomata i posrednik u srpsko-albanskim pregovorima o budućnosti Kosmetu. Čitaoci su se delili na one koji su hteli da čestitaju dopisnici „Politike” iz Ljubljane Svetlani Vasović Mekina na pobedi u verbalnom duelu sa Austrijancem, i na one koji su tražili da im redakcija ustupi prostor kako bi se i sami uključili u rat rečima.

Bilo bi preko potrebno da i generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan pročita taj intervju, kako bi se uverio do koje je mere njegov izaslanik nepodesan za medijaciju koja mu data u zadatak.

Roanove reči ne ostavljaju nimalo prostora nadi da bi njegova uloga u pregovorima mogla biti nepristrasna ili neutralna. On smatra da se na Kosovu dešavaju „sasvim normalni zločini” koje propaganda posle okarakteriše kao zločine na etničkoj osnovi, „pa se u medijima posle pojave informacije da je, na primer, Albanac ubio Srbina”. Srpsko osećanje nesigurnosti na Kosmetu Ananov posrednik zato smatra „veštačkom atmosferom”, a za Srbiju kaže da gaji „viševekovnu tradiciju žrtve”. Nema naročito mišljenje ni o ulozi Srbije u Prvom svetskom ratu (neće „ni da je spominje”), a kad bi mogao da odlučuje u ime Srbije, Kosovu bi dao nezavisnost.

U tome i jeste problem: što se ljudi poput gospodina Roana katkad zaista i nađu u prilici da odlučuju u ime Srbije. Zato bi možda bilo korisno i da Vlada Srbije Ujedinjenim nacijama uputi diplomatsku notu u kojoj bi rekla da je dobar posrednik samo onaj koji ume da se, kako piše u diplomatskim udžbenicima, „stavi u tuđu cipelu”. Odnosno, onaj koji je u stanju da bude neutralan i nepristrastan, što se ne može reći za Roana. On je već zaključio da bi nezavisnost Kosmeta bila dobra za Srbiju, jer bi gubitkom Kosova mogla da se koncentriše na „svoje prave probleme”. Kao što je već zaključio da bi u Srbiji „morao da bude” rođen političar koji bi potpisao priznanje nezavisnosti Kosmeta.

Kao za pakost, naš list je juče, u istom broju sa Roanovim intervjuom, bio prinuđen da odštampa vest o ubistvu šezdesetosmogodišnjeg Dragana Popovića, koji se nedavno vratio u Klinu nakon što je izbegao ispred albanskog pogroma 17. marta 2004. godine. Upravo na dan kada je Roan dao intervju „Politici”, komšije su pronašle beživotno telo ovog starca s ranom od metka na vratu. Na njegovom kućnom pragu ostala je rasuta kesa s paradajzom. Noć pre uništeni su spomenici na pravoslavnom groblju Staro Gracko kraj Lipljana, a sledeće noći je bačena kašikara na autobus u Leposaviću.

Odbijajući podelu Kosova i Metohije kao jedno od mogućih rešenja, Roan je rekao da „međunarodna zajednica u 21. veku ne može da pristane na etničko čišćenje i premeštanje stanovništva”. Naš list je, međutim, nedavno objavio da su početkom godine UN sačinile tajni plan u kome predviđaju da će, u slučaju nezavisnosti Kosova, oko 70 hiljada Srba i nealbanaca sa Kosmeta da beži u Srbiju. U planu piše da će „ukoliko odlazak bude uredniji”, odnosno ukoliko oni prethodno prodaju svoje kuće i imanja, bekstvo s Kosova biti manje haotično. Da li je zaista budalasto i paranoično srpsko strahovanje da posredovanje međunarodne zajednice oko Kosova nije sasvim fer i pravedno?