Morton Abramovic, Džems Lajon

Ne postoji realistično rešenje za Kosovo osim nezavisnosti

U svetu koji se usredsredio na Irak, Severnu Koreju i mogući sukob s Iranom zbog nuklearnog oružja, Kosovo je nestalo s radarskog ekrana. Ovaj nedostatak pažnje uskoro će se okončati; odluka o sudbini pokrajine sve je bliža.

Sjedinjene Države i njihovi evropski prijatelji često su najavljivali nameru da pre kraja ove godine donesu tešku odluku o tome hoće li Kosovo odvojiti od Srbije. Ova odluka - ključna za budućnost nestabilnog regiona - biće test zapadne odlučnosti i jedinstva.

Ovogodišnji pregovori u Beču, kojima su posredovale Ujedinjene nacije, pokazali su da između Srbije i Kosova neće doći do sporazumnog rešenja o "konačnom statusu". Razgovori se nastavljaju, ali su - kao što je to diplomatski Savetu bezbednosti rekao pregovarač UN i bivši finski predsednik Marti Ahtisari - efektivno mrtvi.

Nijedan srpski lider neće se složiti s nezavisnošću Kosova, jer nacionalizam ostaje dominantna politička snaga u zemlji. U stvari, premijer Vojislav Koštunica, apostol srpskog nacionalizma, pokušavao je na sve načine da potkopa privremenu vladu Kosova. On žuri da ovog meseca održi nacionalni referendum o novom ustavu bez ozbiljne parlamentarne debate ili uobičajenog upoznavanja javnosti. Glavna svrha njegovog novog ustava je preambula, koja štiti Kosovo kao neotuđivi deo Srbije.

Kosovski etnički Albanci izjavili su da neće prihvatiti bilo kakvu vezu sa Srbijom, pa ni najslabiju. Tokom 1990-ih oni su se u suštini opredelili za Kosovo van Srbije stvaranjem paralelnih institucija. Njihov prisilni masovni egzodus 1999. i potonja intervencija NATO, koja je okončala vladavinu Srbije i uspostavila jednu kvazidržavu pod administracijom UN, učinili su da sve drugo osim nezavisnosti postane neprihvatljivo.

Tokom narednih mesec ili dva, balkanska Kontakt grupa - SAD, Velika Britanija, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija - razmotriće preporuke Ahtisarija o konačnom statusu Kosova i verovatno predložiti neko rešenje Savetu bezbednosti, koji mora doneti konačnu odluku. Sve članice Kontakt grupe javno su pokušale da pitanje konačnog statusa Kosova ostave otvorenim, ali su SAD i neke njihove saveznice neformalno rekle dvema stranama da će ove godine predložiti nezavisnost.

Neke članice Saveta bezbednosti - naročito Rusija i Kina - protive se nametnutom rešenju ili su skeptične prema njemu i malo vlada podržava podelu teritorije neke zemlje, ma koliko da su okolnosti ubedljive. Hoće li Savet bezbednosti odobriti nezavisnost velikim delom zavisi od sprečavanja ruskog veta, što će zahtevati značajan diplomatski napor.

Priroda dodeljene nezavisnosti takođe je važna. Nezavisno Kosovo mora biti obezbeđeno, a njegove manjine zaštićene. Severno Kosovo, sada najvećim delom pod kontrolom Beograda, ne sme biti odvojeno ni u čemu osim u imenu. U želji da smanji udarac nanet Srbiji, Savet bezbednosti mora izbeći davanje nezavisnosti na načine koji su toliko zapleteni da nova država ne može delotvorno da funkcioniše.

Ako Savet bezbednosti ne bude uspeo da donese odluku o konačnom statusu, on će stvoriti OZBILJNU situaciju: Kosovo će unilateralno proglasiti nezavisnost, a sve države moraće same da odluče hoće li ili ne priznati novu državu. Ako se to dogodi, verovatno je da će Srbi u Severnom Kosovu proglasiti sopstvenu nezavisnost. Kao minimum očekivanja, Srbija će voditi snažnu kampanju protiv priznavanja Kosova.

U stvari, vlada Srbije već sada pokušava da ubedi Zapad da odluku odloži do sredine 2007. Ona tvrdi da će ukoliko Kosovu bude data nezavisnost na narednim izborima na vlast doći ultranacionalistička Radikalna stranka i veruje da će prevremeno održavanje izbora ove godine učiniti da Kontakt grupa odloži predlog Savetu bezbednosti. Pored toga, vlada je ohrabrila lidere Republike Srpske u Bosni da zaprete održavanjem sopstvenog referenduma o odvajanju od još slabe Bosne. I ona nastavlja da traži - bez uspeha - uklanjanje Ahtisarija da bi se produžili bečki razgovori.

Tajming ustavnog referenduma izgleda jeste deo ove strategije odlaganja. Neki se nadaju da će odlaganje podstaći nasilje na Kosovu i dodatno ohrabriti zapadnjačka preispitivanja opcije nezavisnosti.

Ta taktika može delovati. Mnoge zemlje Evropske unije zabrinute su zbog implikacija koje može doneti oduzimanje teritorije neke zemlje, kao i uticaja kosovske nezavisnosti na srpsku demokratiju. Imajući u vidu političku nestabilnost Srbije, one postavljaju pitanje štete od kratkoročnog odlaganja - čak i kad je šteta uglavnom samonaneta. Ali odlaganje samo daje više prostora Koštunici da nađe puteve koji će otežati odluku Saveta bezbednosti.

Zapad mora ignorisati zavodljivu pesmu Beograda. Srpska politika biće u dogledno vreme haotična i nestabilna, a srpski političari pokušaće da to predstave kao opravdanje da bi izbegli suočavanje s gubitkom Kosova. Pored toga, u svim okolnostima postojaće problemi uspostavljanja veza između Srbije i Kosova.

Ali neuspeh da se sada donese definitivna odluka o konačnom statusu Kosova proizvešće još goru situaciju na Balkanu, situaciju koja će blokirati Srbiju da se kreće prema Zapadu i konačnom članstvu u EU, koja će kosovske etničke manjine osuditi na opasnu neizvesnost, i dovesti u opasnost slabe države kao što su Bosna i Makedonija.

Ne postoji realistično rešenje za Kosovo osim nezavisnosti. Ako Srbija želi da se pridruži Zapadu, ona ne sme okrenuti leđa toj mogućnosti zatvarajući sebe u nacionalističku prošlost.

( Morton Abramovic, bivši pomoćnik američkog državnog sekretara, sada je viši saradnik Fondacije Senčeri u Vašingtonu. Džems Lajon je specijalni savetnik Međunarodne krizne grupe za Balkan stacioniran u Beogradu.)
Copyright: Project Syndicate Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji