Polemika senatora Džozefa Bajdena i ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama Ivana Vujačića

Slobodan Pavlović

Da li su se Srbija i Rusija zaverile protiv muslimanske demokratije na Kosovu

Bez obzira na brojne suprotne primere iz prakse, ugledni demokratski senator Džozef Bajden svrstan je početkom 90-ih godina, u našoj političkoj sistematizaciji, u "osvedočene neprijatelje Srba". Ta matrica Miloševićeve propagande i tadašnje crno-bele klasifikacije naših međunarodnih partnera nije se istanjila svih ovih godina, bez obzira na to što su nosioci demokratskih promena u Srbiji imali prilike da se lično i na delu uveravaju i uvere u razumevanje senatora iz Delavera za promene koje su započeli 5. oktobra 2000, kao i u konkretnu podršku koju im je on pružao na tom putu.
Optika iskrivljene beogradske percepcije Džoa Bajdena posebno se prelama preko Kosova. Senator iz Delavera nikad nije imao nikakvih dilema kad je reč o opravdanosti onoga što on smatra "opravdanom intervencijom NATO kojom je okončana Miloševićeva vladavina terora na Kosovu". Bajden je, što se toga tiče, apsolutno na istoj talasnoj dužini sa onim što spada u politički establišment SAD. Oko toga su u Vašingtonu svi bili i ostali saglasni: kako demokratski i republikanski senatori i kongresmeni, tako i vodeći predstavnici bivše Klintonove i sadašnje Bušove administracije. Ako je na tom kosovskom terenu bilo nekakvih Bajdenovih iskakanja, ona su u proteklih sedam godina bila vezana za njegova nastojanja da se što pre izađe iz ćorsokaka Kosova kao međunarodnog protektorata. A, u sklopu toga - pod rednim brojem 1 - brojni su pisani tragovi o Bajdenovim inicijativama (u senatskim rezolucijama i javnim istupanjima i kontaktima sa zainteresovanim stranama i međunarodnim posrednicima) da rešenje za budući status Kosova mora da sadrži maksimalne garancije za bezbednost, zaštitu imovine, ljudskih i demokratskih prava i svega ostalog čime će se osigurati ravnopravnost srpske zajednice i ostalih manjina na tom prostoru.
Senator Bajden (kao i svi ostali u Vašingtonu, koji se o tome nešto pitaju) vidi Kosovo u budućnosti kao nezavisnu i suverenu državu, spremnu da se u nekoj ne tako dalekoj perspektivi - i sa ostalima iz našeg regiona - aktivno i neposredno uključi u evro-atlantske tokove i integracije.

UPOZORENJE IZ VAŠINGTONA...

Tim povodom, međutim, Bajden je prošle nedelje, u tekstu za londonski "Fajnenšel Tajms" (FT), iskazao ozbiljnu zabrinutost - zbog , kako je ocenio, "sve većeg rizika" da se zaverom Srbije i Rusije omete rešenje koje vidi kao pobedu " muslimanske demokratije " na Kosovu, kao "bolju budućnost" za Jugoistočnu Evropu i kao potvrdu opravdanosti "razložne upotrebe" američke moći (1999. godine) u rešavanju tog problema.
" Ekstremisti iz Beograda i Moskve se nadaju - iz različitih razloga - da će se ruskim vetom u Savetu bezbednosti poništiti zahtev Kosova za nezavisnošću. Ako u tome uspeju, Balkan će se ponovo pojaviti kao izvor loših vesti u svetu već pretrpanom krizama... Lokalna administracija, podržana UN, uglavnom je uspela da stabilizuje pokrajinu.

Međutim, narod Kosova je s pravom umoran od statusa kvo, koji obeležavaju neizvesnost i ekonomska nemaština" - upozorio je Bajden preko FT.
Predsednik izuzetno važnog i uticajnog komiteta američkog Senata za spoljnopolitičke odnose ocenio je da neodređeni status Kosova izaziva stagnaciju i u samoj Srbiji:
"Nacionalistički političari u Beogradu koriste borbu protiv nezavisnosti Kosova da skrenu pažnju javnosti sa svojih neuspeha i blokade nastojanja Srbije da se učlani u Evropsku uniju. Posebno su razočaravajuće akcije Vojislava Koštunice, premijera Srbije. Pored odbijanja međunarodnih zahteva da pozove na hapšenje optuženih za ratne zločine Mladića i Karadžića, g. Koštunica je odbio i sve pokušaje kompromisa na Kosovu. Moralni autoritet Srbije oko tog pitanja pao je u oktobru na još niži nivo, kad je albanskom stanovništvu pokrajine uskraćeno pravo da glasaju na veoma defektnom ustavnom referendumu kojim je Kosovo proglašeno za integralni deo Srbije... Ako Beograd odloži rešenje, ponovo će se otvoriti to pitanje i za većinu Srba, koji su se već pomirili sa nezavisnošću Kosova , a dodatno će se potpaliti i frustracije među Albancima u pokrajini. Rezultat toga mogao bi da bude povratak nasilja koje je marta 2004. već protreslo Kosovo" - piše Bajden.

Bajdenov članak naslovljen je u "Fajnenšel Tajmsu" sa "Protivnici novog Kosova moraju biti zaustavljeni". A, za kraj tog teksta - uz poruku da i Srbija dovodi sebe u opasnost da se nađe među žrtvama pokušaja Moskve da utiče na razvoj novih demokratija u istočnoj Evropi - autor zaključuje da je došlo vreme da se Kosovu dodeli nezavisnost - iako "još nije spremno" za puni suverenitet.
"I posle nezavisnosti, biće potrebno da NATO i međunarodna zajednica osiguraju bezbednosne garancije za manjine na Kosovu, kao i da pomognu u jačanju ekonomije i institucija. Što se više bude produžavala debata o statusu, Kosovo i Srbija sve će više zaostajati za ostalim bivšim jugoslovenskim republikama, koje sve brže napreduju" - zaključio je Bajden, uz ocenu da će projektovano rešenje za Kosovo (" sa stanovništvom, koje je po svom proameričkom raspoloženju bez premca u islamskom svetu ") predstavljati za Vašington i "preko potrebni primer o mogućem američko-
-muslimanskom partnerstvu ".

...I ODGOVOR IZ BEOGRADA

Odgovor Beograda na Bajdenov članak osvanuo je u FT u ponedeljak, u vidu pisma ambasadora Srbije u Vašingtonu Ivana Vujačića, koji je odbacio tezu američkog senatora da ekstremisti iz Beograda i Moskve kuju zaveru kojom će se (preko ruskog veta u Savetu bezbednosti) sprečiti nezavisnost Kosova.
"Svako ko prati tu situaciju teško će se složiti da su ekstremisti na vlasti u Srbiji. Posle demokratske revolucije kojom je srušen Milošević, Srbija se ekonomski i politički radikalno transformisala i postigla značajna ostvarenja u jačanju ljudskih i manjinskih prava. Nekoliko izbora rezultiralo je vladama opredeljenim za evropske i atlantske integracije. U pregovorima o budućem statusu, ponuđena je najviša moguća autonomija za Kosovo u okviru Srbije. Sigurno, to nije ekstremizam" - navodi se u pismu ambasadora Vujačića (došao u Vašington decembra 2002, u Đinđićevo vreme, kao kadar Demokratske stranke).
U poruci Bajdenu i ostalima u Vašingtonu koji su za to eventualno zainteresovani, Vujačić podseća na "nikakav učinak" vlasti u Prištini kad je reč o bezbednosti, vladavini zakona i poštovanju vlasništva i ljudskih prava nealbanaca na Kosovu.

"Potrebno je da demokratija bude univerzalna, a ne etnička niti zasnovana na religiji. Zar bi pretnja nasiljem trebalo da bude nagrađena brzim korakom ka nezavisnosti ili je Kosovo samo propagandno oruđe prema muslimanskom svetu, kako se čini da sugeriše senator Bajden? Srbija očekuje da u rešenju za Kosovo budu primenjeni principi međunarodnog prava i Povelje UN. Ne smatra da bi trebalo komadati jednu demokratsku državu - i to je javno saopšteno. Sigurno je, to nije zavera", rečeno je na kraju tog srpsko-američkog prepucavanja preko Londona.
Iz okruženja senatora Bajdena nema reagovanja na reagovanje Beograda na članak o Kosovu. Rečeno nam je tim povodom da je senator preokupiran važnim pitanjima na početku zasedanja Kongresa u novom sazivu - kao i svojim završnim pripremama za uključivanje u trku za nominaciju Demokratske partije na predsedničkim izborima 2008.