Miroslav Janković (*)

NEPRIKOSNOVENA PRAVA SRBIJE NAD KOSMETOM

Historia magistrae vitae est. – Istorija je učiteljica života. Prva i u Srbiji nikada naučena lekcija. Ponajmanje iz latinskog jezika, ali najviše iz istorije. Na nesreću, srpski narod se već čitav vek bori sa zaboravnim vladarima i vladama. Kako se ko dograbi vlasti, bilo silom ili izborima, počinje, na žalost dosta uspešno, narod da ubeđuje da istorija baš od njega nastaje.

Prvih sto godina srpske države, nakon Karađorđevog ustanka, proteklo je u usponima i padovima, no ipak u ukupnom napretku. Od male seljačke zemlje u zapećku Evrope, ali i Otomanske imperije, Srbija je, što ratovima, što diplomatijom i sopstvenim napretkom, prerasla u uvaženu i dobrostojeću evropsku državu. ­­``Rado Srbin ide u vojnike``, značilo je samo jedno: narod je prepoznavao i zdušno podržavao oslobodilačke ratove i povratak svete Kosovske zemlje pod okrilje majke Srbije.

Želja za novim nacionalnim preporodom i ujedinjenjem srpskih zemalja, doveli su do ``promašene investicije`` koja se okončala onim što se zvalo Jugoslavija. Sav teško i krvavo stečeni kapital Srbije uložen je u taj projekat. Rezultat svi znamo. Na račun tog kapitala, 20. vek je iznedrio nacionalne države Hrvata, Slovenaca, Makedonaca, pa i onih, koji do pre sto godina nisu imali ni u začetku svoju nacionalnu svest. ``Kockanje`` komunističkog režima nakon Drugog svetskog rata, dovelo je do stvaranja AP Kosovo i Metohija. Još po koja sudbonosna greška i sile koje upravljaju svetom su odlučile: Nije jednostavno, ali Kosovo će biti nezavisno! Nakon 5. oktobra 2000. godine, proći će medeni mesec i nove vlasti će okončati raspad Jugoslavije. I još jedna nenaučena lekcija iz istorije da nema stalnih prijatelja, već samo stalnih interesa.

Dokle je stigla Srbija, skoro 7 godina nakon tog 5. oktobra? I dalje ``na korak`` do Evropske unije, sa sve neizglednijim povoljnim rešenjem statusa Kosova i Metohije i perspektivom da i dalje bude pod ucenama za dalje cepanje teritirije.Unutrašnje podele samo idu na ruku lošim ishodima.

Na žalost, sem kada je unutrašnja sloga u pitanju i ``nož i pogaču`` drže predstavnici međunarodne zajednice. Nekad je to Kontakt grupa, nekada NATO ili Evropska unija kao njegovo političko krilo, a na kraju Savet bezbednosti. Šta to Srbija može više u ovome trenutku da učini, sem malo više sloge i podrške aktuelnoj politici vlade, parlamenta i predsednika republike? Može dosta toga!

Može da kaže celom svetu da nikada neće priznati nasilno odvajanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela teritorije države Srbije, da će, dokle god se međunarodni sporovi budu rešavali primenom međunarodnog prava, svoje pravo na tu teritiriju tražiti mirnim putem. A kada ti isti koji upravljaju svetom, odluče da je sila oružja jedini i ključni faktor u međunarodnim odnosima, Srbija zadržava pravo da oslobodi svoje okupirane teritirije. Ratno huškanje!? Zveckanje oružjem!? Ne! Već jednom konačno naučena lekcija iz istorije! Istorija ljudskog roda je istorija ratova i nasilja, a 20. vek je vrhunac razvoja ljudske civilizacije, ali i ratnih razaranja. Zašto bi buduće decenije i vekovi bili drugačiji!?

Može da pita Evropsku uniju, treba li joj ikada u članstvu osakaćena i ponižena Srbija? Može tada da pita i svoje građane, treba li im ta ista EU koja im je sakatila ognjište, ponižavala ih i čije im je vojno krilo sipalo bombe po glavama?

Srbija je demokratska zemlja, sa časnim i vrednim narodom, već vekovima državotvorna. Sa ekonomskim potencijalom, prirodnim bogatstvima i geostrateškim položajem, Srbija može, treba i mora, jasno da ponudi većinskom albanskom stanovništvu na Kosovu i Metohiji suživot koji garantuje prosperitet, sigurnost i blagostanje. Jačanje sopstvenog potencijala, upornost i iskrenost u tim namerama, sigurno će dovesti do preispitivanja u albanskoj zajednici o okvirima budućeg razvoja. Za to je neophodno vreme i dobre namere međunarodne zajednice, u prvom redu EU. To je jedini put kojim Unija treba da ide, ukoliko iskreno želi dugoročnu stabilnost i prosperitet Balkana i Evrope. Sve ostalo je avanturizam, jer danas Kosovo, a sutra možda Korzika, Škotska, Baskija, Furlanija, Šlezija, Sudeti, Flandrija ili druga konfliktna područja iz prošlih vremena.

* Autor je narodni poslanik i član I zvršnog odbora DSS