pošaljite komentar       Debata

Ruža Ćirković

ZAVRŠNI RACUN OKTOBARSKE REVOLUCIJE 

(dopunjena verzija)

Džentlmenski sporazum je prekršen, ekonomski analiticari su priznali da je car go. Bez obzira na uzroke spora, puna kasa Preduzeća za mobilne telekomunikacije MOBTEL, koje je vec legendarni predsednik Trgovinskog suda u beogradu Goran Kljajevic milicijom saterao pod državno okrilje, toj golotinji može obezbediti samo smokvin list, nikako i celo odelo. Socijalni karakter donatorske tranzicije, ugrožene novom pro-avganistanskom solidarnošcu i 11.septembar-posttraumatskom psihozom koliko i politickom zamkom iz koje na medjunarodnom planu nije izašla jugoslovenska država, nece više moci da nadomesti nepostojanje šireg društvenog konsenzusa oko pravca, dubine i brzine promena kojima je spramno da se izloži srbijansko društvo.Odnosno, oko cene koju je društvo samo spremno da plati i roka u kojem je sposobno da je plati.

Od srpske petooktobarske revolucije mnogo slavljeni svetski donatori Srbiji su obecali oko 3,3 milijarde maraka, a dosad u nju na razne nacine uložili oko 1,6 milijardi maraka. Ne samo da time nisu nadoknadili, kako nam je obecavano, štetu koju je srpska privreda pretrpela tokom 78-dnevnog NATO bombardovanja, koju je vladina-nevladina organizacija G17 plus procenila na cetiri milijarde dolara, nego je koncem prošle i pocetkom ove godine i ovoliki donatorski entuzijazam presahnuo što je potpuno ogolilo neproduktivno-socijalni karakter dosadašnjih donacija i vec u januaru srozalo kupovnu moc srbijanskog stanovništva za 22 odsto. Odnosno, u srbijanskim kovertama je bilo tacno onoliko para, koliko se zaradilo dok su tokom prošle godine donacije prosečnoj srbijanskoj plati obezbedile duplo veci realni rast od privrednog.

Cak i ako se složimo oko toga da je srbijanska tranzicija pocela 2001.godine, a ne ranije, nepouzdanost donatorske solidarnosti pokazala je da prelazak iz distributivnog u produktivno društvo mora da se plati i da je najpouzdaniji izvor placanja te cene-realan domaci izvor.Sumnju da donacije na dva nacina ometaju kreiranje tog realnog izvora-demotivišuci pojedince da se osmele na preduzetništvo i inicijativu i ugrožavajuci, svojim pretežno robno-potrošnim karakterom, domaću proizvodnju dokazuju tekuća privredna kretanja.

Mada su podaci o visini i strukturi donatorske pomoci cesto protivrecni, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije tvrdi da su od prošle godine dobijenih 1,2 milijarde maraka samo 35 miliona zajmovi i krediti sve ostalo pokloni. Poklonu se u zube ne gleda, kako povodom protesta zbog konkurencije humanitarnog mleka reče jedan od više srpskih ministara za ekonomske odnose sa inostranstvom, ali najveci deo prispelih donacija, odnosno oko 73 odsto, su pokloni i krediti u robi. Najviše u uvezenoj struji i opremi, ali i kontroverznoj genetski modifikovanoj soji i veštackom djubrivu koje bi uz odgovarajuće sirovine mogli da proizvedu i domaći proizvodjaci.

Zanimljivo je da su donatori, na primer, za usaglašavanje zakonskih propisa sa propisima Evropske unije u farmaceutskom sektoru potrošili cetiri miliona nemackih maraka, a za racionalizaciju u proizvodnji lekova samo 0,8 miliona maraka mada su sposobnosti srpske farmaceutske industrije na zavidnom nivou.O neproduktivnom karakteru dosadašnjih donacija svedoči i podatak Ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Republike Srbije prema kome je od novca dobijenog na briselskoj donatorskoj konferenciji za kreditiranje malih i srednjih preduzeca izdvojeno samo 52 miliona maraka.

Svi srpski ministri za ekonomske odnose sa inostranstvom ne mogu sakriti razocaranje i nervozu, ali ipak ne gube nadu prvo, da ce ove godine biti održana još jedna donatorska konferencija za Jugoslaviju i na njoj prikupljeno "ponuda" za milijardu dolara, a da ce se tokom ove godine realizovati 1,85 milijarda dolara donacija i drugo, da ce veci deo tih donacija ovog puta otici na oživljavanje domaće proizvodnje. Dosad to nije bio slucaj. Donacije su ispale za deljenje i marketing, ne za proizvodnju. Oko njih je bilo toliko propagande i buke, da više ni nadležni ministri ne znaju koliko su puta potpisivali razlicite verzije ugovora o korišcenju jedne te iste donacije recimo Svetske banke, pa onda Evropske investicione banke i da li su ga uopšte potpisali..

INVESTITORI

Posle donatora, petooktobarsku Srbiju su razocarali i privatni investitori. Nije ih impresioniralo što je Slobodan Miloševic brzopotezno izrucen Hagu. Ali ih je zato zastrašilo što nove srpske vlasti nisu uspele da definitivno definišu ni fizicke granice ni granice suverenosti SR Jugoslavije u odnosu na Crnu Goru niti Srbije u odnosu na Kosovo, nego su otvorile još jedan problem-problem Vojvodine. Tako je privatni kapital umesto da pohrli u Srbiju koja obećava, u nju prošle godine direktno uložio mršavih 295 miliona maraka. I sem što država pojma nema šta je i dokle njeno, nemaju pojma ni preduzeća u koja bi stranci trebalo da ulože novac. Tako je država brže bolje odustala od najavljene prodaje dva beogradska hotela kad su se u štampi razgalamili njihovi originalni vlasnici. Naslednici porodice Bajloni preko suda i štampe potražuju svoja prava na svojevrmeno nacionalizovane sadašnju Beogradsku industriju piva i Valjevsku pivaru koje su posedovali zajedno sa porodicom Vajfert i moglo bi se navoditi unedogled...Istovremeno su se srpski ministri zaduženi za razne ekonomske oblasti, medju kojima je prednjačio ministar za privatizaciju, utrkivali u rasterivanju mogucih domaćih investitora porukama da su svi poslednjih godina nastali domaći kapitali sumnjivi kapitali, a da sumnjivi kapitali srpskoj privredi nisu potrebni. Stabilan kurs dinara, čvrsta budžetska ogranicenja, zavodjenje reda u bankarskom sektoru izveli su postojeca preduzeca na cistinu, sa kragujevačkom Zastavom je krenuo talas zatvaranja neisplativih pogona i otpuštanja nezaposlenih radnika, a da novi privredni sektor koji bi taj višak apsorbovao nije nastao.

OLIGARSI

Oligarsi i ostali bogataši bliski bivšem režimu uplatili su dosad na račun nove Srbije oko 100 miliona maraka od čega više od polovine porodica vlasnika BK Kompanije Bogoljuba Karića. Iako je njegova imperija nedavnim policijskim osvajanjem profitne kompanije Mobtel manje-više demontirana, on se zaista pokazao kao moćan covek, mada se na osnovu njegovih verbalnih sposobnosti da svoju moć iskaže to ne bi reklo. Karić je, naime, koristeći se bez ustezanja i svojom televizijom širokog dometa ali i slabostima protivnika, doveo u pitanje ustavnu suštinu zakona o posebnom porezu na ekstra profit i ekstra imovinu stečenu korišcenjem posebnih pogodnosti, a direktnim prenosom policijskog osvajanja Mobtela kompromitovao u dobroj meri njegovu primenu. Da se i ne spominje da mu je pošlo za rukom da na tv duel privoli govorljivog guvernera Narodne banke Jugoslavije Mladjana Dinkica čijoj funkciji takav susret niti treba niti priliči, a šteti.Temeljan kakav jeste, guverner je napravio spisak potencijalnih obveznika poreza na ekstra profit dugačak nekoliko hiljada imena što fizickih lica, što firmi, tako da je ispalo da je dobar deo Srbije profitirao iz bliskosti sa bivšim režimom ili je bar morao da dokazuje da iz privilegija koje je pružala ta bliskost nije izvukao korist. Da se i ne spominje da spisak još nije zakljucen. Kriterijumi za dokazivanje nevinosti u ovom su slucaju izazvali prilično opravdanu sumnju u selektivnu primenu pravde. A da se i ne pominje da su neke relativno uspešne firme kao što je vranjanski SIMPO prodavale produktivnu imovinu u inostranstvu da bi ovaj porez namirile. Da bi onda država tako prikupljen novac delila najboljim studentima kao žrtvama bivšeg režima. Firme i pojedinci sa spiska potencijalnih ekstraprofitera zakonom su isljučeni iz ucešca u privatizaciji srpskih preduzeca, a na delikatniji nacin su iz tog procesa iskljucene i stare devizne štediše.

Deklarativni cilj zakona o ekstra profitu bio je da disciplinuje i privede pravdi i tržišnim zakonima one što su se tokom proteklih deset godina okoristili bliskošcu sa bivšim režimom, ali je zakon u primeni više korišcen u marketinške svrhe. Izgleda bez uspeha. Ne postoji egzaktno merilo kojim bi se utvrdilo da li je zakon uspeo i u kolikoj meri u svojoj deklarativnoj nameri, pa ostaje samo da se vremenu da prolaz.

E sad, pošto su donatori razočarali , a strani investitori zakazali, srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić je nedavno primetio da zakon o ekstra profitu izgleda zastrašuje moguce domaće investitore jer oni što imaju neki kapital drže ga podalje od tržišta čekajuci da vide hoće li se naci na onom beskonačnom spisku ekstraprofitera. Zato ce vlada Srbije vremenski ograničiti operaciju utvrdjivanja ekstraprofiterske liste, rekao je Pitić. Izgleda da je Vladu na ovaj korak podstaklo i objavljivanje podataka o količini nemackih maraka i drugih bivših valuta koje je u evro zamenio narod u Srbiji. Mada Pitic ne veruje u investicioni kvalitet tih 5,3 milijarde maraka, pa ni onih 1,2 milijarde koliko je položeno na više-manje prisilnu štednju. Ali zna da su prave devizne rezerve samo rezerve nastale iz proizvodnje, a proizvodnje nema bez investitora, pa makar bili i sumnjivi.

RADNICI

Nova vlast Demokratske opozicije Srbije ispunila je tokom proteklih godinu i po dana jedno važno obećanje: prosečna plata u Srbiji stigla je do 250 nemackih maraka. U markama je gotovo triput veća od one iz revolucionarnog oktobra, ali ne zato što su se gradjani Srbije prihvatili rada, pa toliku platu zaradili. Stručnjaci su vec u trenutku kad je 250 maraka obećano, procenili da bi srpskoj privredi do tolike plate trebalo tri do pet godina vremena. Sva je nada tada polagana u donatore. Medjutim, do plate "iz snova" nikako se nije došlo zahvaljujuci proizvodnji, ne koliko se očekivalo zahvaljujuci donatorima, nego više nego što se ocekivalo zahvaljujuci politici cvrstog kursa Narodne banke Jugoslavije. Koji se opet hrani iz deviznih rezervi toga istog naroda koji pritisnut liberalizacijom cena, ali ne samo time, prodaje svoje i tako puni devizne rezerve centralne banke.

Prosecna plata dakle jeste triput veca nego oktobra 2000.godine, ali se za nju triput više ne može kupiti. Ali može više nego što je stvarno zaradjeno. Plate su prošle godine rasle brže od inflacije, pa se za prosecnu platu prošle godine moglo kupiti za oko 13 odsto više nego godinu dana ranije. Prema podacima Sveznog zavoda za statistiku, kupovna moć prosečne plate ojacale je u odnosu na gotovo sve proizvode bitne za životni standard, ali izuzimajuci hleb i duvan. Hleb tip 500 tokom prošle godine je poskupeo za 153,7 odsto, a cigarete "Drina", na primer, za 104,6 odsto, pa je tako količina hleba koju može da kupi prosecna plata pala sa 315 na 214 kilograma, a broj paklica "Drine" sa 241 na 203. U troškovima života hleb i pecivo ucestvuju sa 6,48 odsto. Pokušaj da država cenu struje uskladi sa svetskom cenom i zahtevima medjunarodnih faktora razbija se u priličnoj meri o nespremnost naroda da struju koja je prošle godine poskupela za 257,6 procenata plati. Tako dugovi gradjana Elektroprivredi Srbije vec dostižu desetak milijardi dinara.

Koliko je stanovništvo Srbije bogato ili siromašno, medjutim, veoma je teško reci. Kad je direktiva Evropske unije o zameni njenih nacionalnih valuta u evro isterala rezerve is srbijanskih slamarica, guverner NBJ je brojkama dokazivao da stanovništvo i nije tako siromašno kao što se misli, a njegovo mišljenje deli i ministarka za siromaštvo Gordana Matković ocenom da su kriterijumi siromaštva koji se primenjuju u Srbiji previsoki. Druga stvar koja još više "zbunjuje" statističare je siva ekonomija i privatni sektor koji statistikom nije najbolje obuhvaćen. Tako statistika registruje vrlo poželjnu pojavu da je prošle godine broj zaposlenih u društvenom sektoru smanjen za 1,9 odsto, a ukupan broj zaposlenih se povecao za 0,2 odsto. Što bi trebalo da znaci da se radna snaga iz društvenog seli u privatni sektor.

Januarski problemi sa donatorima i pad kupovne moći stanovništva za 22 odsto, pokazuju da se nezaradjene plate ove godine nece moci deliti. I da bi država trebalo da nastavi prošle godine zapoceto disciplinovanje radništva. Pored oligarha, radništvo spada u drugu grupu na čije se privilegije, ma šta se pod tim podrazumevalo, okomila vlast DOS-a. U svrhu disciplinovanja te društvene grupe donet je novi Zakon o radu koji je sigurno najradikalniji od svih zakona koje je dosad donela Demokratska opozicija Srbije. Zapošljavanje je diskreciono pravo poslodavca, koga zakon ne obavezuje cak ni na javni konkurs, a od otkaza ništa lakše. Ukinuti su prakticno i prunudni odmori, pa zakon ovih dana po Srbiji upravo daje masovne plodove. Na hiljade radnika postaju tehnološki višak. Zakon je takodje dobrano ograničio prava na otpremninu u slucaju otkaza, a pogodjeni su posebno zaposleni sa više od 30 godina staža - njihovo dosadašnje pravo na naknadu za nezaposlneost sve do penzionisanja ili novog zaposlenja ukinuto je. U neoliberalnom kapitalizmu koji glorifikuje mlade i traži visoko kvalifikovane, ova kategorija stanovništva može postati nov težak problem. Pod pritiskom medjunarodnim finansijskih institucija podignuta je i starosna granica za pancionisanje - cilj je države da se radi što duže.

Medjutim, ceo ovaj projekat disciplinovanja može pasti u vodu, ako je Srbija zaista pred parlamentarnim izborima, kako bi više želeli nego smeli neki.

SREDNJA KLASA

Nad sudbinom srednje klase kuka se tokom poslednjih pedeset godina, a tokom poslednjih desetak je tvrdnja da srednja klasa više ne postoji postala opšte mesto. Sve dok je Narodna banka Jugoslavije nije demantovala pošto je prebrojala nove štedne partije i visinu uloga na njima. Prema ovom izvoru cak 17 odsto novih štediša ima uloge izmedju 1.000 i 10.000 maraka i_to je ta srednja klasa. Ko su pripadnici srbijanske srednje klase, koja im je uloga u reformsko vreme, koji im je društveni status i nacin života pitanje je na koje ne može odgovoriti desetak hiljada štednih partija.

Nekoliko meseci pre toga, G17 institut je napravio dobitnicku kombinaciju za reformsko vreme. Pa je ispalo da u srbijanskim reformama dobija: muškarac, srednjih godina (44), zaposlen u privatnom sektoru u gradu, sa 12 godina škole.

"Nove vlade u kompetitivnim demokratijama ponajpre su se usredsredile na promovisanje novih 'pobednika', uklanjajuci prepreke pred ulaskom na tržište i brzo rešavajuci problem ozbiljne makroekonomske nestabilnosti, koja je skupo koštala stanovništvo, a koristeci socijalnu zaštitu da pomognu 'gubitnicima', koji su reformama dislocirani", navodi se u studiji-preporuci Svetske banke izdatoj povodom deset godina tranzicije u centralnoj i jugoistocnoj Evropi. 

Dakle, prepoznajte se.

hronika vesti (arhiva)