Nazad na Pocetnu stranu Debate

 Autorizovana verzija clanka u listu Reporter/Razgovor sa Djordjem Vukadinovicem

 Zutom bojom su oznacena mesta kojih nema u objavljenom tekstu.

politika > vlast 

Koalicioni (ne)sporazum    DSS bez pravih poteza

Zrelo je za novi pakt

Koalicioni sporazum DOS-a od početka je više imao karakter deklaracije koja je odražavala tadašnji politički trenutak, a čija je obaveznost pre svega stvar političke volje, smatra politički analitičar Ðorđe Vukadinović

JOVICA KRTINIĆ

Urgentnim odstranjivanjem potpredsednika Demokratske stranke Srbije Dragana Maršićanina iz visoke fotelje predsednika republičkog parlamenta, sredinom prošle nedelje praktično je stavljen "crni flor" na predizborni koalicioni sporazum vladajućeg DOS-a. Iako su se obe strane u dosad najžustrijem koalicionom sporu  beskompromisno pozivale na prava i obaveze koja iz pomenutog akta proističu, još jednom se potvrdila ona stara da se, sve u svemu, ipak radi samo o "mrtvom slovu na papiru"...

Već površnim čitanjem teksta Koalicionog sporazuma DOS o izbornoj saradnji, "overenog" 28. novembra prošle godine, upada u oči da u njemu nigde eksplicitno nije ugrađena bilo kakva norma koja bi onima kojih se tiče nametala formalno pravnu obaveznost. "Nema tu posla za sud. Takav sporazum može da bude osnova samo za političku ili moralnu odgovornost", mišljenja je advokat Ivan Janković. Da tako stvari stoje kada je najvažniji akt vladajuñe koalicije u pitanju, smatra i politički analitičar Ðorđe Vukadinović. On drži da je ovaj sporazum od početka više imao karakter deklaracije koja je odražavala politički trenutak kao i da je njegova obaveznost pre svega stvar političke volje. "Slučaj sa Maršićaninom ne predstavlja prvo kršenje ovog sporazuma. Podsećam da je on praktično prvi put derogiran neposredno posle pobede DOS na decembarskim izborima kada je došlo do zatezanja oko izbora ministra policije. To mesto u republičkoj vladi je, izgleda, najpre obecano DSS, potom je ubačena  formulacija o konsenzusnom odlucivanju Koštunice i Djindjica, da bi na kraju ispalo kako je ispalo. Da i ne govorimo o višemesecnim uzajamnim optužbama koje po intenzitetu i oštrini daleko nadmašuju odijum koji postoji izmedju vlasti i opozicije u nekoj normalnoj zemlji,"  ističe Vukadinović.

Koalicioni sporazum usvojen je na Predsedništvu DOS i u većini slučajeva koji su bili predmet rasprave unutar vladajuće koalicije, ovo telo se u pravilu sastajalo i arbitriralo, donoseći obavezujuće odluke. Praktično, od ove prakse prvi put se odstupilo u "slučaju Maršićanin". Razlog zbog kojeg Predsedništvo DOS nije našlo za shodno da raspravlja o sudbini funkcije na kojoj se Maršićanin našao blagodareći članu 8. Koalicionog sporazuma (premijersko mesto DS-u, predsednik Narodne skupštine DSS-u), prema Ðorđu Vukadinoviću krije se u činjenici što inicijatori smene izgleda nisu bili sigurni u odlučnost svih lidera DOS-a da Maršićaninov "odstrel" podrže. "Skandal izazvan spornim glasanjem poslanika Borislava Novakovića, doveo je Ðinđićevu većinsku frakciju DOS u prilično defanzivnu poziciju, na koju oni nisu navikli. To je očigledno nametnulo imperativ hitnosti akcije Maršićaninovog smenjivanja i prebacivanja težišta igre na protivničku stranu terena.  Osim toga, neko je, možda, osnovano pretpostavio da svi lideri DOS na eventualnoj sednici Predsedništva ne bi imali jedinstven stav o nužnosti te smene", ističe Vukadinović.

Rekontra: Donošenje i sprovođenje u delo dosad najradikalnije odluke kada je krhki DOS-ov "brak" u pitanju, zateglo je do pucanja odnose na relaciji Ðinđić i Koštunica. Oprezni analitičari, međutim, još iste večeri ocenili su preteranom mogućnost da DSS sada odigra "kontru" - recimo, na kartu stavljanja na dnevni red pitanja poverenja vladi premijera Ðinđića ili zahteva za vanrednim izborima. "Takvu mogućnost na izvestan način su predupredile i Ðinđićeve najave da bi DSS mogao ostati bez poslaničkih mesta u parlamentu ukoliko nastavi sa "opstrukcijom reformi". Tako se doãlo do situacije da su predmet potencijalne i ocigledno nimalo korektne "trgovine" odjednom postali DSS-ovi poslaniåki mandati u zamenu za neotvaranje pitanja poverenja Ðinđićevom kabinetu", smatra Vukadinović. On dodaje da u aktuelnom trenutku DSS praktično nema dobrog poteza: "Svaki njihov radikalniji istup bio bi iskorišten kao retroaktivno opravdavanje smene Maršićanina, ali i prilika za optužbe o približavanju SPS-u i radikalima. S druge strane, obzirom da su ipak učestvovali u vlasti, DSS neće moći biti ubedljiv faktor i u eventualnom opozicionom statusu praktično će biti "strano telo". DSS je definitivno napravio seriju loših poteza, a ono što je po njih najgore je to što su iz poteza u potez pokazivali kolebljivost i neodlucnost po pitanju osnovnog pravca delovanja".

Slamka za koju bi, posle svega, DSS mogao da se uhvati,   najverovatnije se krije u ruci Miroljuba Labusa, kojem se naknadno pridružio i sve autonomniji Goran Svilanović. Njihov predlog da se pristupi pisanju novog i, po svemu sudeći, konzistentnijeg koalicionog ugovora, DSS najverovatnije neće moći da odbije, ali mu nece biti lako ni da ga prihvati. Pogotovo ukoliko se u tom novom dokumentu preciznije odrede uloge, prava i obaveze, ali i mehanizmi rešavanja kriza poput poslednje. "U principu, i pod pretpostavkom da to ne bude samo fasada za ocuvanje statusa kvo, glasao bi za Labusov predlog jer je u situaciji u kakvoj se nalazimo veoma bitno da se ima smisla za kompromis. Naprosto, bilo bi dobro da se odgovornost  od koje su jedni stalno bežali, a drugi ih stalno odgurivali, konačno - raspodeli. Medjutim, s obzirom na narav i politicke manire aktera, ne bih se previše kladio na takav ishod", kaže Vukadinović.

U protivnom, smatra on, ako do pribiližavanja i podele odgovornosti ne dođe, strana koja sebe sada doživljava kao pobedničku, nikako ne bi trebalo preterano da se raduje. "Najveñu cenu ovog sukoba će platiti reforme i, uostalom, vec ga placaju. Ðinđićeva struja će, doduše, možda imati trenutnu dominaciju, ali to nikako ne znaci da ce isto da važi i za proces demokratske tranzicije u Srbiji. Plaši me sve evidentniji nesklad izmedju vladajuce reformisticke retorike i makijavelisticke politicke tehnologije koju upražnjava vladajuci deo DOS-a", zaključuje Vukadinović.

Antrfile

Šta piše u Sporazumu

U Koalicionom sporazumu DOS o izbornoj saradnji, kojeg su lideri 18 stranaka potpisali 28. novembra prošle godine, najveći broj članova (od ukupno jedanaest) tretira pitanje raspodele poslaničkih mandata i kampanje uoči decembarskih izbora. Postizborna saradnja obrađena je u članu 7. u kojem stoji da se "potpisnice Koalicionog sporazuma obavezuju da će izabrani poslanici delovati u skladu sa političkim načelima i ciljevima na osnovu koji su se udruživali radi zajedničkog nastupa na izborima".  Ova uopštena forma donekle se konkretizuje u članu 10. koji obrađuje problematiku  "postizborne koalicije": "Stranke članice DOS čvrsto su opredeljene da DOS ostane i posle izbora od 23. Decembra 2000. Politička koalicija koja će u svom političkom, parlamentarnom, medijskom i ukupnom delovanju da podržava rad republičke vlade do sledećih redovnih ili vanrednih parlamentarnih izbora. Obaveza podrške koalicionoj vladi ne ometa pravo svake stranke na samostalno političko delovanje".

Raspodela funkcija obrađena je u članu 8. U kojem se navodi da su se potpisnice Koalicionog sporazuma saglasile da raspodelu funkcija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, Vladi Republike Srbije i drugim republičkim organima izvrši Predsedništvo DOS. "Potpisnice Koalicionog sporazuma obavezuju se da za najznačajnije funkcije u Republici Srbiji kandiduju najbolje kadrove, odgovarajuće stručnosti, ugleda i iskustva u obavljanju sličnih poslova i zadataka. Na predlog nosioca liste dr Vojislava Koštunice, kandidata za predsednika Narodne skupštine RS daće DSS. Na predlog nosioca liste dr Vojislava Koštunice kandidat za premijera biće dr Zoran Ðinđić..."

Izbori

Ðorđe Vukadinović smatra da su izbori definitivno najbolji poznat način za razrešavanje ovakvih političkih kriza. "Širenje straha da bi izbori u akteulnoj domaćoj situaciji izazvali zaustavljanje reformi i stranih investicija, potpuno je bez osnova", ističe on i iznosi procenu da je, ukoliko dođe do izbora, sigurno da niko ne bi imao većinu. "DSS bi osvojio negde oko jednu trećinu i u tom slučaju Ðinđić bi bio prinuden da koalira sa njima. Sa druge strane to bi prinudilo i DSS  da više ne može da izbegne odgovornost vršenja vlasti. To bi bila najveća dobrobit od vanrednih izbora, koji bi možda bili i prvi pravi, obzirom da dosad, zapravo, Srbija još nije imala prave, zbilja slobodne i demokratske izbore", smatra Vukadinović i dodaje da je sasvim prirodno da male partije okupljene oko Ðinđića nemaju interesa da se izbori u skorije vreme dogode. "Oni su svesni da sada imaju u rukama daleko više od svoje realne vrednosti, a to se ne ispušta tako lako. Osim toga, postoji i jedan očigledan odnos međuzavisnosti sa strankom premijera Ðinđića, zbog kojeg će izbori još neko vreme ostati na dugom štapu" , ističe naš sagovornik i iznosi procenu da bi na eventualno raspisivanje izbora pre mogla da utiče ulica potencijalni socijalni nemiri, nego li  zahtev DSS i ostatka opozicije.