NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

Marinko M. Vučinić 

Da li su nam obecali besmrtnost

Socijalna slika ukazuje na drasticno izražene razlike u materijalnom položaju stanovništva:u siromašne se ubraja od 60 do 7o odsto , zadovoljavajuce živi sloj od najviše 25 odsto stanovništva dok ekstremno bogatih, za naše uslove, ima oko pet odsto stanovništva.To prakticno znaci da, deset odsto sa vrha lestvice bogatijih slojeva troši gotovo jednu trecinu nacionalnog dohotka dok deset odsto sa dna lestvice, gde su siromašni, troši samo 2,4 odsto nacionalnog dohotka.

 Dr Danilo Šukovic 

Govoreci o ustrojstvu bivšeg režima , nacinu kako je on funkcionisao i kako je tretirao i kontrolisao predstavu o stvarnosti Svetlana Velmar Jankovic je pronicljivo primetila " Prošle godine je bilo najvažnije uzeti vlast gospodarima tame koji su nas držali zarobljene u svome carstvu izmišljene stvarnosti i laži." Tek kada je razorena ta  sposobnost režima da proizvodi lažnu i izmišljenu predstavu o stvarnosti u kojoj smo tako dugo živeli, stvorena je pretpostavka za narastanje kriticke svesti najšireg društvenog pokreta koji je svu svoju snagu i verodostojnost pokazao u  dogadajima od 5. oktobra 2000. godine. Kao po pravilu uz odricanje stvarnog smisla, znacenja i izgleda realnog života ide kao neminovni pratilac bahatost i arogancija u politickim odnosima i neobuzdana apologetika u ideološkom opravdavanju sveta u koji istrajno i do kraja veruju samo oni koji u njemu žive kao u zatvorenom i sebi dovoljnom sistemu. Smena vlast pokazuje  da apologetika može da dobije nove i  finije oblike i izraze ,uz korišcenje oprobane tehnologije vladavine koja jednostavno ne  trpi da se naruši stvorena slika sveta koju potrhranjuju i nove vlastodržacke strukture nesposobne i nespremne  da se pomere iz svoje samodovoljne  uljuljkanosti  i zaslepljenosti . Svaka vlast uvek i pre svega brani sliku sveta i  stvarnosti koju je stvorila i koja joj služi kao  univerzalno ideološko pokrice i uporište, a  upravo je  to izmišljeno carstvo stvarnost o kome je govorila S. V. Jankovic. Statisticki podaci koji neumoljivo govore o padu standarda, sve lošijem životu , pokazatelji iz mnogobrojnih anketa koji svedoce o nesumnjivom padu popularnosti vladajucih stranaka DOS-a,  sve to nije dovoljna opomena i cinilac da se izade iz vec oformljenog zacaranog kruga neobjektivnosti i ideološke arogancije koja neprestano tumaci svet po svom obrascu i liku. Gubljenje kontakta i istinskog dodira sa realnim životom i stvarnošcu prvi je, vec opominjuci znak da  i nova vlast stvara autarhicni i zatvoreni ideološki svet u koji ne može da prodre ni jedna opominjuca i kriticka misao koja bi ozbiljnije narušavala  projektovani i sebi dovoljan ideološki svet. U tom smislu indikativno je bilo pratiti kako su  predstavnici nove demokratske vlasti reagovali na štrajk rudara u Kolubari, koji su tako drasticno narušili reformsku idilu u kojoj inace i nema mesta za stvarna pitanja rudarskog života. Rudari Kolubare su optuženi da su organizovali politicki štrajk za racun predsednicke stranke, da i pored visokih plata žele  da sruše reformu , da zloupotrebljavaju " porvoboracke zasluge" u obaranju starog režima , da  koriste svoj monopolski položaj . Sve ove ocene izrecene na racun rudara neodoljivo podsecaju na poznati i toliko puta korišceni ideološki arsenal starog režima koji je do tancina razradio sistem ideološke i politicke diskvalifikacije politickih protivnika i neistomišljenika. Vrhunac ideološke arogancije i licemerstva sadržan je u izjavi   predsednika Vlade Srbije Z. Đindica o  uvodenju kategorije besmrtnosti u naš Ustav. " Da su Tito i Miloševic obecali besmrtnost i to stavili u Ustav, danas bi naša vlada imala velike probleme da garantuje besmrtnost ljudima koji bi organizovali štrajkove tražeci da budu besmrtni. Srecom Miloševic se toga još nije setio". Jasno je da se ni nova vlast ne odrice ideološkog i medijskog monopola a vec je i stvoren novi državni Sindikat koji po staroj formuli podržava sve reformske poteze Vlade, dezavuiše zahteve radnika i obesmisli i samu sindikalnu borbu. Slucajno je to Sindikat iz koga je potekao veliki sindikalni borac D. Milovanovic  aktuelni ministar za rad , koji  je da paradoks bude veci najgorljiviji zastupnik šok terapije i brze privatizacije. Predstavnici vlasti pokušavaju da diskfalifikuju  rudare i njihov štrajk, pitajuci se gde su rudari bili kada je plata bila nekoliko maraka i kada je inflacija razarala privredu naše zemlje i zašto nisu tada štrajkovali, vec su bili pokorni i služili režimu. To je pitanje na mestu, ali ono se može postaviti svakom sloju ovog društva i  predstavnicima svake profesije. Odgovor je obicno sadržan u tvrdnji da su radili svoj posao. Ali zašto taj odgovor ne bi važio i  za rudare iz Kolubare, i oni su samo radili svoj  teški  posao. Zato je pokušaj njihove politicke diskreditacije tim licemerniji i  neprihvatljiviji. Kao što se u vreme starog režima koristilo tzv. nacionalno pitanje za homogenizaciju društva i obesmišljavanje svakog kritickog mišljenja , tako se sada neodirljivost i svetost velikog reformskog kursa koristi za  potiranje politickih koncepcija koje dovode u pitanje svrhovitost i cenu gromoglasno najavljenih reformi.U tekstu Srecka Mihajlovica " Radnici na putu od socijalizma i nacionalizma ka sebi" podrobno je analizirano ovo veoma znacajno pitanje uloge našeg radništva u uspostavljanju  i održavanju starog režima."  Hegemonija nacionalnog davala je izborni primat Socijalistickoj partiji Srbije i Srpskoj radikalnoj stranci, dok je hegemonija pitanja preživljavanja  i standarda dala primat Demokratskoj opoziciji Srbije. Virtuelan život nacionalnog upotrebljivan je kao glavni argument protiv štrajkackog suprotstavljanja svekolikom srozavanju tamo gde " Nebeska Srbija - nije mogla da nadomesti odsustvo uslova za pristojan život." Sada se virtuelni život reformi koristi kao glavni argument za obesmišljavanje i potiranje svakog štrajkackog pokreta. Da li je održanje gole vlasti postalo glavno pitanje novih vlasti a hegemonija pitanja preživljavanja i standarda prepušta se " divljim"  politickim štrajkovima koji nisu ni dovodili u pitanje opstanak same Vlade.Kakav ce vladin odgovor biti  kada se i to pitanje bude postavilo? Sudeci po tome kao je neodmereno reagovala na prve vece štrajkove u zemlji možemo ocekivati da ce istrajno braniti svoj virtuelni svet reformi i univerzalnog politickog pragmatizma.

            Stav da kritika reformskih poteza Vlade znaci istovremeno rušenje i podrivanje same društvene reforme služi kao vec dobro oprobana i uveliko izraubovana ideološka matrica za održavanje i pothranjivanje politickog oportunizma i ideološke situacije u kojoj  se svaka kritika doživljava kao nepotrebni i suvišni aksces koji ruši harmoniju u kojoj tako skladno i idilicno funkcioniše  ideološki sklop novog režima.Praveci svojevremeno razliku izmedu shvatanja slobode u zemljama tadašnjeg  real- socijalizma na Istoku i demokratskih zemalja na Zapadu , Đerd Konrad u tekstu " Putovati je dobro " dao je izuzetno važnu ocenu koja se  može slobodno primeniti i na naš politicki mentalitet."Oni su svoju slobodu. kao spomenike svog graditeljstva gomilali vekovima, ali su u jednom trenutku u prošlosti to gomilanje zapoceli. Bilo je razdoblja kada im je sreca išla na ruku , ali i razdoblja kada nije . Jedno je  sigurno: njihovu slobodu nikakva izvršna vlast ne bi mogla nekažnjeno da razori. Verujem da gradani zapadnih demokratija znaju daleko više o slobodi nego mi. Manje sanjare o njoj, ali više cine za nu , oni je praktikuju s duboko uvreženim navikama. Bili smo previše poslušni, zazirali smo od rizika, nismo podnosili dovoljno razumne žrtve za svoju slobodu, dopustili smo da se na našu svest nataloži ona poluistina da se laganje i laskanje korisni. Ostali smo na nivou  gomile ,nismo prerasli u narod , onima koji krše pravna nacela nismo otvoreno rekli u lice šta mislimo o tome šta rade. Sluganstvo prema državi i centralnoj vlasti smatrali smo patriotskom vrlinom." Zato je blagovremeni i  otvoreni . kriticki govor  o neprihvatljivim tendencijama koje su prisutne u ideološkom zasnivanju nove vlasti nužna pretpostavka za stvaranje javnosti koja ce biti snažan  korektivni faktor.

            Svaka vlast stvara odredeni korpus ideja koji joj daju  neophodan legitimacijski osnov i omogucuju da se ostvari odredena politicka koncepcija i zamisao. I to nije ništa novo i neobicno, pa zašto bi to bilo strano i vlasti koja je uspostavljena posle demokratskog prevrata u Srbiji. Novouspostavljena vlast svakako da koristi politicku  platformu iz svoje izborne kampanje za davanje ideološkog i šireg politickog okvira za svoje delovanje . Zato je od velike i presudne važnosti da se jasno i  bez uvijanja i politikantskih kalkulacija kaže kojom se to ideološkom matricom služe nova vlast, jer jedino tako možemo prepoznati njena prava politicka ishodišta i društvene domete. Mnogobrojnost stranaka koje cine pobednicku koaliciju uslovljava i veliku raznovrsnost politickih ideja i koncepcija koje su inace zastupljene na našoj politickoj sceni. Od klasicnog liberalizma, monarhizma, tradicionalizma, populizma, socijaldemokratskih ideja, pa sve do zastupnika najortodoksnije šok terapije. Posle godinu dana delovanja nove vlasti možemo sasvim dobro uociti i pratiti poznati proces pretvaranja ideja u ideologiju, proces u kome ideje više ne objašnjavaju i tumace stvarnost vec služe za njeno prikrivanje i stvaranje slike realnosti i stvarnog života u koju zaista veruju samo pripadnici politicke oligarhije, jer im služi kao sredstvo za odbranu gole vlasti. Prateci izjave i politicke nastupe predstavnika nove vlasti  možemo sasvim jasno uociti da je taj proces  politicki projektovane ideologizacije vec daleko odmakao. Kao ilustraciju ove tvrdnje navešcu samo nekoliko izjava funkcionera nove vlasti. Zorana Živkovica , Gordane Comic  i Zorana Đindica.:" Nisu u pravu oni koji kažu da se sada živi gore nego pre godinu dana, iako je neosporno da su mnoge cene povecane. Nismo obecavali u predizbornoj kampanji da ce nam u ekonomskom pogledu biti bolje nego što nam je sada. Ljudi  su ocekivali da ce im biti mnogo bolje nego što je sada , iako to nije bilo naše predizborno obecanje". " Ne verujem da ce biti novih izbora i ne verujem da ce se u Skupštini Srbije postavljati pitanje poverenja Vladi kada ne postoji nijedan jak argument da nije dobro radila . Odbijajuci kritike da se reforme u Srbiji presporo odvijaju Gordana Comic je ocenila da je životni standard gradana od 5 Oktobra prošle godine do danas porastao . U  Novembru prošle godine  prosecna plata je bila 65 DM a u julu ove godine 160 DM a u Vojvodini cak 220 DM.Neko ce reci : ali troškovi su jako porasli . Da , gospodo , ali mi smo zemlja u tranziciji , ne može se za tako kratko vreme uskociti u bajku ". " Sve što je uradeno je dobro, ništa nije pogoršalo situaciju. Ništa što je bilo zdravo nije uništeno . Trenutno stanje nije tako tragicno ali ne sme dugo da traje.Strani ekonomisti znaju kada neka neka vlada radi  dobro a naš rad su tako ocenili. Kritike na reforme upucuju ljudi koji nisu ni jednu knjigu iz ekonomije". Mogli bi navoditi sijaset ovakvih ideoloških izjava i stavova ciji je jedini zadatak da stvore ideološku predstavu o stvarnosti u koju veruju samo ljudi koji su se zaista iznenada probudili u pravoj  bajci (kabineti, vozaci, dvorske svite). Šta je ostalo od slogana iz predizborne kampanje- Mi pobedujemo svi dobijaju-.Nekoliko nemuštih ideoloških opravdanja i poziv narodu da se uci strpljenju i snizi prag svojih ocekivanja. Odnos netrpeljivosti i neprihvatanja predstavnika nove vlasti kritkei i kritickog mišljenja  još jedan je od veoma znacajnih pokazatelja  da je vec izgradena manipulativna ideologija poretka, koja svaku kritiku doživljava kao neargumentovani nihilisticki napad  na tekovine revolucije i dosadašnje" izuzetne" rezultate vlasti. Govori se o kritizerima, nihilistima , ignorantima,zlonamernicima i dokonjacima, a svaka kritika se žogoše kao pokušaj rehabilitacije stare vlasti. Nedavno je na Predesedništvu DOS-a doneta odluka da se ne može o Vladi javno govoriti pre sednice ovog organa. Zaista nezabeležena praksa, dostojna najtežih vremena jednopartiskog režima. Ta se odluka inace predstavlja dokument o uredivanju mimimalnih fer- plej odnosa u vladajucoj koaliciji.Posebno je važno razmotriti kako se ova ideologija politickog pragmatizma  sada ogleda u našim novo-uspostavljenim politickim odnosima, jer se na taj nacin  najpreglednije može videti i spoznati kako funkcioniše DOS u ostvarivanju vlasti. Ukazacu samo na nekoliko najizrazitijih odlika: Partijska država nije temeljno razgradena, a partije se nisu odrekle svog uticaja na vodenje državnih poslova, Upravni Odbori se i dalje popunjavaju sa najistaknutijim partijskim funkcionerima, Najistaknutiji partijski funkcioneri obavljaju državne poslove, bez odricanja od partijskih funkcija, Kadrovska politika se i dalje vodi po partijskom kljucu, Partije nisu demokratizovale svoje unutrašnje ustrojstvo , vec su ostale liderske i bez veceg demokratskog uticaja partijskog clanstva, Javnost nije postala jedan od najvažnijih kontrolnih i korektivnih cinilaca u društvu, Marginalizacija Parlamenta i dominacija Izvršne vlasti i Predsedništva DOS-a, Opstaje i dalje medijska kontola i politicki uticaj na sredstva informisanja. Ove cinjenice iz našeg politickog života jasno govore da od velikih liberalnih politickih obecanja i zalaganja nije ostalo gotovo ništa. Neumitni žrvanj politickog pragmatizma vec u prvim danima nove vlasti poništio je veliki društveni pokret koji je jedini mogao da objedini razjedinjene stranke i sruši režim S. Miloševica, ali je on mogao da bude i osnova za uspešno sprovodenje najširih društvenih reformi.  Ideologija Velikog Pragmaticnog Skoka ne može zameniti izvornu politicku energiju koja je posle godinu dana gotovo išcilela i rasula se u slepe rukavce apatije, razocaranja i sve vece politicke konfuzije.Ona je vec otvoreno iskazala svoju težnju za totalnom kontrolom svih najvažnijh poluga  ekonomske i politicke vlasti. Ova tendencija je najbolje izražena u nekoliko aforizama A. Baljka " Narod je nezajažljiv traži ono što mu je obecano. Goli i bosi su specijalno obuceni provokatori. Demokratija je uvedena narod je ostao napolju.Oni koji traže više demokratije, ne zaslužuju ni ovoliko koliko imaju. Ko i danas tvrdi da kod nas nema demokratije, taj se žilavo opire promenama".