(pošaljite komentar)

BlicNews, 16. jan.: Intervju sa Srbobranom Brankovićem

Današnja elita, kao i Miloševiceva, stavila se iznad društva

Društvo je blokirano neefikasnošcu politicara. Moglo bi da se razume zašto nema veceg priliva stranog kapitala ako zaista nemamo bogzna šta da ponudimo. Ali stranog ulaganja nema zato što postoje najmanje dva izvora politicke nestabilnosti koji se direktno mogu pripisati na dušu politicarima. Kad bi se sadašnji politicki lideri ponašali malo drugacije od Miloševiceve politicke elite, tad bi im bio važniji interes zemlje od njihove licne vlasti

Autor: Marko R. Petrovic

Decembarsko istraživanje Preduzeca za istraživanje javnog mnjenja, tržišta i medija „Medium Index Gallup Jugoslavija“ pokazalo je da je skoro polovina gradana Srbije uglavnom srecna, cak njih 47 odsto. Objašnjavajuci ovaj gotovo neverovatan rezultat, Srbobran Brankovic, direktor „Mediuma“, za „Blic News“ kaže da se vidi napredak od vremena Miloševiceve vladavine, kada je mnogo veci broj ljudi izjavljivao da je nesrecan. To, medutim, prema Brankovicu, samo znaci da je u to vreme politika mnogo više uticala na to kako ljudi sagledavaju svoj život i kako ga ocenjuju.

- Tada je politika zadirala u sve detalje naših privatnih života. Ali cini mi se da i sada politika dosta utice na to koliko ljudi sebe smatraju srecnima. Teško da se može biti srecan kada su ljudi rastrzani pitanjima da li ce moci da sastave kraj s krajem, da li ce moci detetu da obezbede da ode na ekskurziju, da kupi toplu odecu... A te su stvari imanentno politicki izazvane. One nisu samo stvar toga kako se neko snalazi ili ne snalazi.

Navršava se godinu dana rada Vlade Srbije. Koji su njeni najbolji potezi? - Uspešnim bih ocenio hapšenje Miloševica i odlucnu akciju da se ispunjavaju obaveze prema medunarodnoj zajednici. Drugo je usko povezano s prvim, a to su uspešni pregovori s Pariskim klubom, koji jesu vodeni na saveznom nivou, ali je dobar deo puta prokrcila republicka vlada spremnošcu da prihvati ono što se ne može izbeci. Treca uspešna stvar je zavodenje poreske discipline i donošenje Zakona o privatizaciji. To su nepopularni, ali upravo zato hrabri potezi.

A najgori potezi Vlade? - Loše je odsustvo bilo kakve volje da se postigne kompromis sa Demokratskom strankom Srbije (DSS). Iza toga stoji miloševicevska želja da se vlada bez kontrole. Drugi problem je što nije otvorena nikakva ekonomska perspektiva, nema stranih ulaganja. Sprovoditi oštre reformske mere bez pokretanja ekonomskog razvoja vodi ka debelim socijalnim problemima, koje vec imamo. Treca loša stvar je odsustvo politicke volje da se postigne socijalni kompromis. Veliki problem je i što je borba protiv kriminala, ako uopšte postoji, krajnje mlaka i utisak je da se neke kriminalne grupe namerno tolerišu.

Na koje grupe mislite? - Postoje procene da bi se auto-mafija i narko-mafija mogle relativno lako i brzo suzbiti, a to se ipak ne cini. Logicno je pitanje zašto.

Koga biste iz Vlade ocenili najprelaznijom, a koga najnegativnijom ocenom? - Najprelazniju ocenu bi sigurno dobio Ðindic jer je najveci teret sam povukao. Najnegativniju ocenu opet bi dobio on. On sve drži u svojim rukama, pa i dobro i loše moraju da idu na njegov racun. To potvrduju i rezultati naših istraživanja. On se visoko kotira i na listi najveceg poverenja i na listi najmanjeg poverenja.

Rejting politicara na vlasti u poslednjih godinu dana uglavnom je opao. Kako to objašnjavate? - Cinjenicom da je društvo blokirano neefikasnošcu politicara. Mi bismo mogli da razumemo zašto nema veceg priliva stranog kapitala ako su u pitanju loši privredni kapaciteti zemlje ili ako zaista nemamo bogzna šta da ponudimo. Ali u ovom slucaju nije samo to u pitanju. Radili smo neka istraživanja sa našim ekonomistima koji su naveli niz komparativnih prednosti koje bi naša zemlja za pojedine privredne grane mogla da ponudi i da bude konkurentna sa drugim zemljama. Stranog ulaganja, medutim, nema zato što postoje najmanje dva izvora politicke nestabilnosti koji se direktno mogu pripisati na dušu našim politicarima. Jedan su nerešeni odnosi sa Crnom Gorom, a drugi su odnosi unutar Demokratske opozicije Srbije (DOS). Kad bi se sadašnji politicki lideri ponašali malo drugacije od Miloševiceve politicke elite, kad bi im bio važniji interes zemlje od njihove licne vlasti, mislim da bi se mnogo lakše dogovarali. Medutim, vecina njih stavlja licni i interes svoje politicke elite iznad društvenog interesa.

Redosled politicara i stranaka je ipak ostao uglavnom isti. - To je tacno, mada bih rekao da je u izvesnoj meri došlo do promene kvaliteta podrške Koštunici i Ðindicu. Ranije je o Koštunici više od 85 odsto ljudi imalo povoljno mišljenje, a unutar njih možda je 65 odsto imalo veoma povoljno mišljenje. Danas skoro dvostruko manji procenat ima povoljno mišljenje o njemu, a u tom povoljnom mišljenju preovladuje ono umereno.

Cime to objašnjavate? - Tako visok rejting se najpre može tumaciti cinjenicom da je on nekorumpirana i nekompromitovana licnost. Za naše ljude, narocito sada kad prolaze kroz strašno osiromašenje i užasno bolan susret sa stvarnošcu, najvažnija determinanta je nekorumpiranost politicara. S druge strane, i njemu se pripisuje odgovornost što nema kompromisa na relacijama Beograd-Podgorica i Koštunica-Ðindic. Druga promena je u tome što se sada mnogo bolje kotiraju ljudi iz G17 plus, pre svih Miroljub Labus i Mladan Dinkic.

Kad je o Ðindicu rec, konstantno je više onih koji imaju negativno mišljenje o njemu nego onih koji o njemu misle pozitivno? - Kad neko vodi reformsku vladu u ovako osetljivoj situaciji, on ima mnogo više šansi da bude nepopularan nego popularan. S druge strane, još za vreme Miloševica on je bio optuživan za neprincipijelnost i korumpiranost. Konacno, i neki njegovi politicki potezi i ponašanje dali su povoda za takvo mišljenje. Cak sam uveren da bi bez njegovog - hajde da ostanemo pri jednom prilicno blagom izrazu - velikog uticaja na medije, njegov rejting bio još gori nego sada. Ne možemo reci da su mediji pristrasni prema njemu onako kako su bili prema Miloševicu, ali cinjenica je da postoje mediji koji su mnogo više naklonjeni njemu nego drugoj strani.

I Koštunica i Ðindic su i dalje popularniji od svojih stranaka. Kako to objašnjavate? - U slucaju Demokratske stranke (DS) ta disproporcija ne postoji, rejtinzi su manje-više isti. U DSS ona zaista postoji i veoma je izražena. To objašnjavam time što je Koštunica zadobio velike simpatije kao vrlo hrabar i skroman covek koji se usudio da izazove Miloševica u vreme kad je on bio ranjeni lav, kad je zaista bio najopasniji.

Ali DSS je manje popularan od njega. - Mora se reci da politika koju vodi njegova stranka i koju on podržava ne može da uživa mnogo simpatija. Prvo, velika odgovornost na toj stranci je u tome što se ona javlja kao neko ko razbija DOS. Zatim, pomalo je neiskreno i licemerno biti u vlasti, a ponašati se kao opozicija. Ja razumem razloge nezadovoljstva DSS. Oni su velikim delom opravdani. Ta stranka ima veci uticaj u birackom telu nego DS, ali njen uticaj u vlasti je manji.

Koliko je rejting DSS relevantan ako znamo da pre septembarskih izbora ova stranka nije bila tako popularna? Da li to znaci da Srbi vole pobednike? - Verovatno je to u pitanju. U marketingu to se zove „efekat otvorenog vagona“, a vodi poreklo iz americkih politickih karnevala, kada gradom krece otvoreni vagon u koji uskacu ljudi. To je efekat kada procenjujete da je neko pobednik i vi mu se pridružujete.

Broj potencijalnih apstinenata u birackom telu se opasno povecao. - Da, zbog obeshrabrujuceg sukoba u vladajucoj koaliciji. To je logicno i ocekivano ako se nalazimo u situaciji da vlast nema prihvatljivu opoziciju jer su to stranke starog režima. Mislim da nikome ko je glasao protiv Miloševica ne pada na pamet da glasa za stranke starog režima. U takvoj situaciji sukob unutar DOS može samo da obeshrabruje te birace, a jedini nacin na koji oni mogu da reaguju nije da glasaju za opoziciju, jer nje nema, nego da se odluce za apstinenciju. Glavni argument za to je u cinjenici je da je procenat apstinencije najveci kada DOS nastupa kao celina. On se tada krece do skoro jedne trecine birackog tela. Kada se DOS podeli na dva dela, on spada na 28-29 odsto. Kada se pojavi i G17 plus kao moguca izborna lista, apstinencija se smanjuje na cetvrtinu birackog tela. Poboljšava se politicka ponuda, više ljudi nalazi sebe u njoj i smanjuje se apstinencija.

Kakve mogu da budu posledice toga? - Vlada koja namerava da sprovodi reforme mora da se boji apstinencije gotovo isto koliko i opozicija, zato što vi ne možete imati demokratski legitimitet da sprovodite bolne reforme ako imate, recimo, 50 odsto apstinenata. Tada imate polovinu birackog tela za koje ne znate šta misli, odnosno možete samo da pretpostavite šta misli, a to je da ne misli ništa dobro o vladi. Ta cutljiva vecina može nekada, ako politicki stav ne može da izrazi ni kroz vlast ni kroz opoziciju, da potraži vaninstitucionalne nacine ispoljavanja nezadovoljstva.

Predvidate mogucnost socijalnih ili politickih nemira? - Da, ali to nece zavisiti samo od toga. Ovde se mora raditi na postizanju politickog i socijalnog kompromisa kojih nema. Dakle, reforme su sputane, bez obzira šta god ko govorio o tome, jer ce uvek morati da se donose polovicne mere, koje ce morati da se povlace. Ukratko, reformski proces trajace znatno duže i bice bolniji nego da se prvo pristupilo postizanju politickog konsenzusa unutar DOS, a potom i socijalnog konsenzusa.

Takvih ozbiljnih pregovora u Srbiji nije bilo? - Bio je potpisan jedan, tobože ugovor s narodom. To je malo anarhisticko gledanje na stvari, jer narod kao politicki subjektivitet ne postoji. Nema ko da ga reprezentuje osim vlade, a ne može vlada sa sobom da potpisuje ugovor. Ugovori se moraju potpisati sa ljudima koji reprezentuju odredene socijalne slojeve, bili to sindikati zaposlenih, udruženje poslodavaca...

Kod nas je tih godinu dana vec prošlo. - Da. To je zaista, po mom mišljenju, izgubljeno vreme. Narocito ako se ide sa tako oštrim liberalnim reformama. Ja nisam protiv takvih reformi. Zastupnik sam stava da ako nešto mora da se uradi, treba da se uradi što brže. Ali to može da se uradi samo tako da se vodi racuna o interesima onih delova društva koji ce biti ugroženi tim merama.

Da se vratimo na apstinente i situaciju kada se pojavi G17 plus, koji ocigledno može da profitira iz sukoba DS i DSS. Da li mislite da ce oni u tom smislu da postupe? - Stvar je njihove politicke volje i odluke da li ce se umešati u politicku utakmicu tako da pokušaju da profitiraju iz toga. Ali bilo kojim motivom da se rukovode, njihovo pojavljivanje na politickoj sceni bilo bi dobrodošlo.

Zašto? - Ako imamo situaciju dihotomne podele, gde postoje dva polarizovana dela DOS, kompromis je vrlo malo verovatan. DS želi da dominira i da ima kontrolu nad što vecim brojem institucija pa i medija u republici, a DSS opet misli, s razlogom, da mu pripada mnogo više. Nema politicke volje da se sporazum postigne i u tom slucaju stvari se mogu pomeriti samo ako se na politickoj sceni pojavi treci faktor koji ce ugroziti i jedne i druge i na taj nacin ih prinuditi da potraže sporazum. Nije nemoguce i nije nezamislivo da DS i DSS naprave koaliciju protiv te trece grupacije. Opet, moguc je i jedan trougao, jedna nestabilnija forma koja unosi i konkurenciju i mogucnost udruživanja protiv treceg. Kad je samo dvoje, tu postoji samo konkurencija, ali nema velikog podsticaja da dode do kompromisa. Ocekujem da bi ako bi u G17 plus obznanili nameru da izadu na izbore, njihov rejting bio još bolji nego do sada, tako da oni zaista jesu pretnja vodecim strankama i licnostima. Ne bi bilo loše kad bi oni tu pretnju ozbiljno shvatili i kada bi pokušali da se konstruktivnije ponašaju.

Mislite da to sada ne shvataju? - Mislim da ne shvataju ili barem ne razmišljaju dugorocno.

Da li vam miriše na izbore? Koliko smo daleko od njih? - Ne bi me iznenadilo da izbori budu i u prvoj polovini ove godine. Ako su ukinuti porezi na prehrambene proizvode, a mislim da je to stvar koja ne može dugo da traje, to je možda neki nagoveštaj da se vlada sprema da izade na izbore. Po mom mišljenju, logicno bi bilo da se izbori održe negde pred kraj godine. Imajuci u vidu efikasnost u postizanju dogovora, nisam veliki optimista da ce se baš u prvoj polovini godine rešiti i odnosi sa Crnom Gorom i doneti novi ustav Srbije i rešiti pitanje statusa Vojvodine, koje u tom ustavu mora da bude sadržano. Ako do izbora dode u prvoj polovini godine, to ce zaista biti priznanje ocajnog politickog neuspeha.

Koliko stranke i politicari obracaju pažnju na istraživanja? - Danas i te kako obracaju pažnju. Možda u Miloševicevo vreme nisu jer su rejtinzi stranaka i licnosti bili odredeni necim što nije politicki marketing i strategija. Rejting Miloševica i njegove stranke bio je odreden njegovom apsolutnom dominacijom u politici, ekonomiji i medijima. Sada nemamo tu dihotomnu situaciju da se opredeljujemo izmedu nekoga ko je olicenje upropašcavanja društva i nekog ko olicava alternativu. Sada ce više politickih aktera morati da pokažu da su oni ta poželjna politicka opcija koju bi ljudi trebalo da podrže. U takvoj situaciji istraživanja javnog mnjenja su važna. Mislim da ih politicari, cak i kad ih kritikuju, što je prilicno neumesno, veoma respektuju.

Ko od njih najviše pažnje poklanja istraživanjima? - Mislim da se premijer Ðindic više oslanja na njih i da ih više respektuje, ali imam pokazatelje i kontakte sa ljudima iz DSS koji takode pokazuju prilicno interesovanja. Moram da kažem da ni jedni ni drugi kod mene nisu narucivali istraživanja, pa mogu da govorim sasvim slobodno.

Ta istraživanja nisu nimalo jeftina. Koliko ona koštaju? - Ne bih o tome govorio, jer je to u domenu poslovne tajne, ali za naše prilike ona nisu jeftina. Dobro istraživanje mora da bude skupo. Ono ne može biti radeno na uzorku manjem od 1.000 ispitanika i to je glavna stavka kada se procenjuje cena jednog istraživanja. Tome treba dodati troškove kontrolora, štampanja i izrade upitnika, unos i obradu podataka, izradu i prezentaciju izveštaja... Na kraju krajeva, i kad je rec o uzorku od 1.000 ispitanika, morate ici na što vecu disperziju uzorka, na njegovu alokaciju po celoj teritoriji Srbije. Da biste to uspeli, morate ici sa standardom da ne smete imati više od 10 ispitanika u jednoj uzoracnoj jedinici. To takode povecava troškove ispitivanja. Nisu isti troškovi ako ispitivanje sprovedete u 10, 70 ili 100 opština.

Da li ima manipulacija i zloupotreba istraživanja? - Mislim da ima, ali ostanimo na tome. Ne bih detaljisao.

Kako se manipuliše? - Glavni nacin manipulisanja je da se objavljuju samo podaci koji vama idu u prilog. To nije nedozvoljeno dokle god se navode pravi podaci, ali nije ni previše casno. Jednostavno, kada napravite sliku birackog tela, onda ne smete da izvlacite samo ružicaste delove, a da tamne delove zapostavite.

Prevaranti su univerzalna kategorija

Nedavno ste izdali i roman koji se zove „Dvadeset cetvrta“. O cemu je rec? - Dogadaji o kojima pišem dešavaju se 1924. godine u Beogradu, zbog cega se knjiga i zove „Dvadeset cetvrta“. Oni su se stvarno desili. Tada se u Beogradu pojavio prevarant koji se obogatio varajuci ljude na razne nacine. Kada je pao u ruke policiji i kada su poceli da ga raskrinkavaju, on je iz zatvora poceo da manipuliše ljudima tako što im je govorio da je njegovo blago sakriveno u tom i tom delu grada, na tom i tom mestu, pa su ljudi krenuli da kopaju. Poceli su da ruše kuce, da prekopavaju ulice u gradu koji je još bio izranavljen od bombardovanja u Prvom svetskom ratu. Taj motiv coveka koji se igra celim gradom na neki me je nacin fascinirao i shvatio sam to kao metaforicnu pricu koja se nama dešavala 90-ih. Radnju sam izmestio u 1924. jer to je godina kada se sve upravo zacinjalo. Zacinjali su se veliki pokreti - fašisticki pokreti u Italiji i Nemackoj, javljali su se demagozi koji su vladali lakovernom svetinom. To se sve dešavalo svih ovih godina, ali je radnja izmeštena u 1924. upravo da se istakne da je to vecna tema. Paralelno sa tom socijalnom pricom, razvijala se i druga, ljubavna prica, koja je sticajem okolnosti nadrasla osnovnu pricu. Tema tog romana je potraga za zlatom. Ljudi koje je slao taj Jovan Zubovic da ga nadu nisu ga pronašli, ali možda su ga pronašli neki drugi ljudi u toj prici koji pokušavaju da pronadu ljubav u sebi i u drugima, ako to ne zvuci pateticno.

Režimska istraživanja su šlihtanje Ðindicu

U novijim istraživanjima izgleda kao da se rejtinzi DS i DSS približavaju? - Cini mi se, ipak, da se preteruje u oceni da su ove dve stranke izjednacene i da se preteruje da neprestano raste rejting DS i Ðindica, a da opada rejting DSS i Koštunice. Cini mi se da se formiraju neka istraživanja za koja možemo reci da su režimska, kao što smo govorili u Miloševicevo vreme.

Kako dolazi do tih pristrasnih istraživanja? Da li to zavisi od toga ko je narucio istraživanje? - U ovom slucaju mislim da nije to u pitanju. Mislim da cak to nije zahtev ni DS ni Ðindica, vec je to više pokušaj dodvoravanja.