BBC 27 jun 2006

Susret Bler-Koštunica

Drugog i poslednjeg dana zvanične posete Londonu, premijer Srbije Vojislav Koštunica u utorak će razgovarati najpre sa britanskim premijerom Tonijem Blerom, a zatim i sa njegovim ministrom za Evropu Džefrijem Hunom.

Pre ovih razgovora, zvanični Beograd je saopštio da će pokušati da ubedi domaćine da prihvate predlog da Kosovo dobije suštinsku autonomiju, ali i dalje ostane deo Srbije.

Prema rečima savetnika srpskog premijera Vladete Jankovića razumno je da država koja je suočena sa gubitkom petnaest odsto svoje teritorije iznese argumente protiv toga.

Saslušaće, ali neće uzeti u obzir

BBC je povodom predstojećih razgovora premijera Koštunice razgovarao sa članom spoljnopolitičkog komiteta britanskog parlamenta Endruom Mekinlijem i laburističkim poslanikom i nekadašnjim ministrom za Evropu Denisom Mekšejnom.

Oba sagovornika iznela su stav da će pomenuti argumenti Beograda biti saslušani, ali da neće biti uzeti u obzir.

"Koštunica ne želi da čuje ono što govore velike sile, a one ne pričaju samo o nezavisnom Kosovu, nego o nezavisnom Kosovu u Evropi kao i o nezavisnoj Srbiji u Evropi. Važno je zapamtiti da je sasvim moguće da svi sastavni delovi bivše Jugoslavije postanu članice Evropske unije sa svim onim što to podrazumeva - bezbednosti, ekonomskim prosperitetetom i zaštitom manjina, uključujući i one na Kosovu. To je ono rešenje na kojem će Bler danas insistirati na sastanku sa Koštunicom. Dakle, zdravorazumski pristup za Srbiju bi bio da se usredsredi na približavanje Evropskoj uniji, posebno ako se ima u vidu da se i njen tradicionalni saveznik, Rusija, sve više približava stavu Zapada da Kosovo ne može da bude vraćeno pod suverenitet Srbije ", kaže za BBC Endru Mekinli.

Nezavisnost idealno rešenje

Idealno rešenje statusa Kosova bilo bi da Beograd pristane na nezavisnost pokrajine, smatra Mekinli. No, ukoliko on to odbije, konsekvence bi bile ozbiljne i po Srbiju veoma štetne, pre svega zaostajanje za ostalim državama u regionu:

"Biće veoma teško dati Kosovo nezavisnost bez pristanka Beograda. U tom slučaju Kosovo će biti u nekoj vrsti vakuuma u kojem će međutim - sasvim moguće - dobiti beneficije članstva Evropske unije bez formalnog pristupa u Uniju . Srbija će, pak, zahvaljujući sama sebi, biti isključena iz toga, pri čemu neće imati nikakvih ingerencija na Kosovu, kao što ih nema ni danas.

Zato ponavljam, za Srbiju je jedino razumno da prihvati političku realnost da kosovski Albanci nikada neće pristati na obnovu srpskog suvereniteta nad pokrajinom ", izjavio je u razgovoru za BBC član spoljnopolitičkog komiteta britanskog parlamenta Endru Mekinli.

Istorijska uloga premijera Koštunice

Bivši britanski ministar za Evropu Denis Mekšejn tome dodaje da London, pa i Zapad u celini od Vojislava Koštunice očekuju da se usprotivi i porazi, po njegovim rečima, rastući nacionalizam i populizam u Srbiji, a ne da to koristi kao argument za izbegavanje međunarodnih obaveza poput izručenja haškog optuženika Ratka Mladića.

" Svi žele da se Srbija približi i postane članica Evropske unije što pre. Vojislav Koštunica ima istorijsku ulogu da ubrza i olakša taj proces . Znam da je to veoma teško, ali biti lider znači ne slušati one koji traže opstanak postojećeg stanja ili čak povratak u prošlost, već reći - 'krenimo napred, imaćemo bolju budućnost ako se rešimo balasta koji nas vezuje za prošlost koja se nikada više neće ponoviti ", kaže Mekšejn.

Ograničene mogućnosti

Denis Mekšejn pri tome kaže da su mogućnosti Londona, pa i zapada u celini, da pomogne Vojislavu Koštunici da nekakvim konkretnim potezima prevlada te, kako ih je opisao, nacionalističke snage u zemlji, relativno ograničene .

" Lično mislim da treba da ponudimo ukidanje viza za Britaniju za poslovne ljude i studente iz Srbije. No i to je veoma teško kada Srbija ima imidž zemlje koja ne želi da sarađuje sa Haškim sudom, još uvek misli da može da vlada Kosovom, kada svi znaju da Kosovo ima sopstvenu nezavisnu budućnost, i pritom govori da je za sve to kriv Zapad. Kao da su London, Pariz ili Berlin izmislili Slobodana Miloševića i sve ono što se dogodilo devedesetih. Evropa želi uspešnu Srbiju u uspešnoj Evropskoj Uniji. Jedini koji to mogu da ostvare su srpski lideri ", kaže Denis Mekšejn.

Ništa novo

Endru Mekinli kaže da Vojislav Koštunica u Dauning stritu neće čuti ništa novo od Tonija Blera.

" Kocka je več bačena. Poruka glasi - haški begunci moraju da budu predati Tribunalu i Beograd mora da prihvati političku realnost da će Kosovo u nekom momentu postati nezavisno. Ako se ispune ta dva uslova, biće ubrzan proces ulaska Srbije u Evropsku uniju ", rekao je u razgovoru za BBC član spoljnopolitičkog komiteta britanskog parlamenta Endru Mekinli

Džonatan Ajl

O poseti Koštunice Londonu

Premijer Srbije Vojislav Koštunica će u okviru posete Londonu u utorak u britanskom Kraljevskom institutu združenih oružanih snaga održati predavanje pod nazivom "Srbija na putu evropskih integracija".

Povodom razgovora sa britanskim zvaničnicima BBC je razgovarao i sa dr Džonatanom Ajlom, direktor Kraljevskog instituta združenih oružanih snaga. Britanski stav povodom Kosova je prema njegovim rečima jasan: široka autonomija za Kosovo više nije dovoljna u aranžmanima za tu pokrajinu.

"Beograd je tokom poslednjih godinu dana izložio dva plana, ali problem je u tome što nijedan od njih, čini se, nije prihvatljiv za albansko stanovništvo na Kosovu", kaže Ajl.

"Ne zaboravimo da London računa ne samo na dugoročno rešenje za Kosovo, već u vidu ima i pitanje prisustva američkih i drugih NATO snaga u pokrajini. London je odlučan da nastavi sa vojnim prisustvom na Kosovu, ali ne može da prihvati mogućnost da pokrajina ostane u sastavu Srbije, bez obzira na nivo autonomije. Problem je u tome što Albanci to neće prihvatiti.

Mislim da će poruka premijeru Koštunici otprilike glasiti: razumemo teškoće sa kojima se Beograd suočava, shvatamo srpska strahovanja i osećanja, ali istovremeno, sporazum koji rešava problem budućnosti pokrajine i koji je prihvatljiv tamošnjem albanskom stanovništvu jedini je koji se nudi - i od Beograda se očekuje kompromis.

Naravno, može se razgovarati o vremenskom periodu koji je za to potreban i o uslovima koji će biti nametnuti Albancima, ali ne i o konačnom rešenju ", kaže Džonatan Ajl.

'Pridobijanje racionalnih partnera'

Imajući sve to u vidu, imaju li osnova nade izrečene od strane Koštuničinog savetnika Slobodana Samardžića da će ova poseta biti prilika da se za stanovište Beograda pridobiju racionalni evropski parneri iz uticajnih država?

Džonatan Ajl kaže da mogućnost da Beograd utiče na stavove u zapadnim prestonicama postoji, ali da osim Kosova, koje jeste veoma važno pitanje, ima i drugih, na duge staze daleko prečih pitanja za Srbiju:

"Mislim da će stav Londona biti da Beograd ne sme da ostane usredsređen isključivo na Kosovo. Ovde se shvata da je Kosovo vrlo osetljivo i bolno pitanje za Beograd, ali i da ima mnogo drugih načina da se osigura povratak Srbije u poziciju koja joj je oduvek pripadala - poziciju punopravnog i ravnopravnog člana evropske porodice.

To nisu prazne reči. U Londonu postoji shvatanje, posebno posle referenduma u Crnoj Gori, da nešto mora biti učinjeno za Srbiju i to veoma brzo, da je vlada u Beogradu prilično krhka i da je nastupio trenutak da se brzo deluje, kako iz Evropske unije , tako i iz NATO-a.

Zato mislim da će poruka premijera Blera i drugih zvaničnika sa kojima će se premijer Koštunica sastati - a to će biti i ministri odbrane i unutrašnjih poslova - da je krajnji cilj integracija Srbije, uzimajući u obzir njene nacionalne interese, i da se ne može razgovarati isključivo o pitanju Kosova."

Da li će Koštunica preživeti?

Da li se u Londonu ima u vidu uticaj kosovskog pitanja na srpsku političku scenu, odnosno, da li se očekuje da će premijer Koštunica politički preživeti gubitak Kosova, čak i ako Beogradu zauzvrat bude ponuđena brža integracija u evropske strukture, BBC je pitao Džonatan Ajla:

"To jeste ključno pitanje", odgovorio je on, "ali odgovor na njega može stići samo iz Beograda, a ne od strane zapadnih vlada, odnosno britanske vlade.

Javna je tajna da je u Londonu tokom poslednjih nekoliko meseci vladalo veliko nezadovoljstvo činjenicom da vlada Srbije izgleda nije u stanju da pripremi sopstveno stanovništvo za to da je kosovska nezavisnost, kroz jedan vremenski period, verovatno neumitna. To je bio razlog zbog koga je britanski diplomata Sojer nedavno u Beogradu rekao manje-više otvoreno da je nezavisnost Kosova jedina alternativa.

On to nije izjavio zato što London nije svestan teškoća premijera Koštunice i cele srpske vlade, već zato što je vladalo nezadovoljstvo time što ona ne priprema svoje javno mnjenje na realnu situaciju, a ta realna situacija jeste da trenutno nema zapadne vlade koja vidi način da Kosovo ostane pod suverenitetom Srbije, da istovremeno bude mirno i da kosovsko stanovništvo pri svemu tome bude zadovoljno", kaže Džonatan Ajl.

A saradnja sa Hagom?

U kojoj meri će, prema saznanjima Ajla, tokom boravka srpskog premijera u Londonu biti govora o saradnji sa Haškim tribunalom, a pre svega o pitanju odbeglog genarela Ratka Mladića?

"To je jedan od razloga zbog koga će se premijer sastati sa lordom kancelarom Falkonerom i još nekim visokim pravnicima. Saradnja sa Hagom ostaje glavni problem u odnosima Srbije i Evropske unije", kaže Ajl i dodaje: "U Londonu i dalje vlada stav da je vlada u Beogradu na tom planu mogla da učini više, ali takođe postoji razumevanje da su zbog tog pitanja, uz pitanje Kosova i Crne Gore, za vladu u Beogradu ovo teška vremena.

Zanimljivo je da - barem pred samu posetu - pitanje osumnjičenih ratnih zločinaca nije javno pominjano, nije postavljano kao neki uslov za posetu i razgovore, niti je isticano kao neki preduslov za tešnje odnose između Londona i Beograda, posebno na vojnom planu. Međutim, to ipak ostaje najveći kamen spoticanja za potpunu normalizaciju odnosa Srbije i Evrope", kaže Džonatan Ajl.