BBC 14 11 2006

Dragan Blagojević, saradnik BBC-ja u Briselu

EU podeljena oko rešenja za Kosovo

Velika predstava, koju je, sasvim nehotice, juče u sedištu Evropske unije priredio izaslanik UN za Kosovo Marti Ahtisari, imala je za posledice da su, posle njegovog izveštaja šefovima diplomatija Unije, na videlo izbile, najpre stidljivo, a potom u punom svetlu, prilične razlike u stavovima evropske dvadesetpetorice oko toga da li je uslovna nezavisnost ili ograničeni suverenitet pravo rešenje za Region, Evropu i širu međunarodnu zajednicu.

Sam Ahtisari posle razgovora sa ministrima Unije apsolutno ništa nije hteo da kaže novinarima. Britanski izvori su prvi pripadnicima sedme sile obnarodovali da je on izneo "bilans" onoga što je dosad učinio, iako ne i konkretan predlog.

Britanija i Belgija za uslovnu nezavisnost

Šef britanske diplomatije Margaret Beket je na sastanku ponovila da se London zalaže za neki, ako ne baš i potpuni, vid nezavisnosti Kosova, dakle ono što na umu ima Ahtisari.

U stavu da odlaganje rešenja ničemu ne vodi, gospođa Beket je dobila punu podršku svog belgijskog kolege Karela de Guhta, rekli su BBC-ju zvaničnici, koji su pratili zasedanje.

Evropski komesar za proširenje Oli Ren, koji sve više diktira stav Evropske komisije da rešenje za status Kosova mora biti brzo i politički i pravno jasno, što mnogi razumeju kao neku vrstu nezavisnosti ili ograničenog suvereniteta, je praktično u potpunosti podržao stavove svog finskog sunarodnika Ahtisarija.

Nametanje rešenja?

Šef holandske diplomatije Bernard Bot je novinarima preneo da je Ahtisari evropskim ministrima stavio do znanja da ne veruje da se do rešenja za status Kosova može doći pregovorima, zato što smatra da je jaz između srpske i albanske strane prevelik.

Otud će rešenje, po svemu sudeći, morati da bude "nametnuto", iako Ahtisari tvrdi da će ipak pokušati da dve strane privoli da približe stavove.

Ren, evropski koordinator spoljne i bezbednosne politike Havijer Solana i predsedavajući EU - finski ministar su javno novinarima malo rekli o raspravi posle Ahtisarijevog izlaganja.

Španija, Italija i Rumunija protiv nezavisnosti

Međutim, španski državni sekretar Alberto Navaro je novinarima izjavio da se Španija protivi predlogu da Kosovo dobije pravo na samoopredeljenje ili ograničenu nezavisnost i naglasio da to "nema pravnu osnovu u srpskom Ustavu".

Navaro je upozorio na opasne posledice, koje bi eventualni predlog izaslanika UN Martija Ahtisarija za neki vid nezavisnosti Kosova imao po druge oblasti u svetu.

Navaro je skrenuo pažnju na to da, pored ostalog, predsednik Republike Srpske "već traži ista prava na samoopredeljenje" entiteta Srba u BiH.

Španski državni sekretar je podvukao da Španija, Italija i Rumunija, naprotiv, zahtevaju da se Srbiji uputi "snažan znak" podrške i stavi do znanja da "ne valja da nastavimo da se krećemo u sadašnjoj situaciji kada Srbija izgleda da se nalazi u nekoj crnoj rupi".

Navaro i rumunski ministar Ungureanu su podvukli da bi nezavisnost Kosova značila kršenje Helsinškog akta o nepromenljivosti granica u Evropi.

Italijanski viceministar Famijano Kručaneli je zatražio da se "uslovno obnove pregovori" o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom da bi se Beogradu pomoglo da "prevaziđe šok moguće nezavisnosti Kosova", iako, kako je primetio, o prirodi tog rešenja i dalje traje rasprava.

Evropski komesar Ren takav predlog nikako na prihvata.

Ahtisarijevo izlaganje o Kosovu

Marti Ahtisari je pred šefovima diplomatija Evropske unije sumirao svoje napore za postizanje rešenja statusa Kosova. Ahtisari je četrdesetak minuta obrazlagao šta je dosad učinio i kakve su njegove ključne zamisli o predlogu statusa Kosova. On je evropske ministre upoznao sa ocenama i zaključcima sa poslednjeg sastanka Kontakt grupe, a potom odgovarao na njihova pitanja.

On je, kako se najavljivalo, u Briselu trebalo da nastoji da uveri šefove diplomatija da će njegov predlog za status Kosova biti realističan i da će odslikavati "stvarno stanje na terenu".

Izaslanik Svetske organizacije je Evropskoj komisiji ranije preneo da glavne zamisli tog predloga treba da budu "odgovor za prava svih etničkih zajednica, da i većina i manjina na Kosovu žive dostojno i bezbedno i da imaju ekonomski održiv život".

Kako su BBC-ju rekli evropski diplomatski izvori u Briselu, Ahtisari je sve pomenuto predsedniku Barosu i drugim zvaničnicima Evropske komisije izneo na zatvorenom sastanku koji je održan u četvrtak.