NSPM – hronika 8.11. 2006.

Međunarodna krizna grupa o srpskom referendumu - šamar demokratiji

Međunarodna krizna grupa (MKG) : “Novi Ustav Srbije – šamar demokratiji”

U izveštaju Međunarodne Krizne Grupe, objavljenom 8. novembra se navodi da je srpski premijer Vojislav Koštunica dobio mnogo usvajanjem predloga novog srpskog Ustava na referendumu 28. i 29. oktobra. Dodaje se da mnogo toga ukazuje na činjenicu da je referendumski proces bio neregularan i da su konačni rezultati falsifikovani. U tom smislu, MKG ističe da referendum ne može biti okarakterisan kao slobodan i fer. Novi ustav je, prema ovom izveštaju, korak unazad od evropskih vrednosti. On otvara širom vrata narastajućoj centralizaciji države, sužavanju ljudskih i manjinskih prava, uništenju sudske nezavisnosti, pa čak i parlamentarnoj diktaturi.

Postupak upotrebljen za usvajanje Ustava, kako se navodi u izveštaju, pokazuje kako Koštunica nastavlja da transformiše Srbiju u nešto što je mnogo bliže neliberalnom autoritarizmu, nego liberalnoj demokratiji; međutim, sam referendum je pozdravljen od strane Saveta Evrope, Evropske Unije i SAD.

MKG navodi da je cilj novog Ustava da pokaže srpski neprijateljski stav prema nezavisnosti Kosova, i da stvori nove zakonske barijere za takav ishod. To je pobeda za Koštuničinu Demokratsku stranku Srbije (DSS) , ocenjuje MKG, i njegove ideološke saveznike - Socijalističku partiju Srbije (SPS) i Srpsku radikalnu Stranku (SRS). Najveći gubitnici su Predsednik Srbije, Boris Tadić i G17 Plus.

Kada je reč o izborima, postoji izrazit politički pritisak protiv ranih parlamentarnih izbora, naročito od strane SPS-a, SRS-a i DSS-a, ali i povećana moućnost da bi oni mogli biti održani u roku od tri meseca, stoji u saopštenju MKG. Sporno je, međutim, da li bi zajedno trebalo uključiti i predsedničke izbore. Sadašnja srpska Vlada želi da odloži nove izbore što je moguće duže, u nadi da bi to moglo podstaći međunarodnu zajednicu da odloži rešenje konačnog statusa Kosova. Iz razloga zabrinutosti, da bi odluka o nezavisnosti mogla dovesti SRS na vlast.

Inače, međunarodna zajednica ima dva cilja kada je reč o odnosima sa Srbijom. Prvi se sastoji u jakoj želji da se ojača njena demokratija, uz istovremenu promociju evropskih integracija i prelazak na tržišnu ekonomiju. Drugi deluje pomalo nestvarno, a sastoji se u pridobijanju saglasnosti Srbije za nezavisnost Kosova. Mnogi smatraju da su ova dva cilja nepodudarna - ocenjuje MKG - plašeći se da bi rano priznavanje Kosova moglo da šteti demokratskim političkim snagama u Srbiji

Prema stavu MKG, srpska demokratija je, u suštini, ugrožena od samih demokratski opredeljenih političara. Tako je, Koštunica rehabilitovao Miloševićevsku eru , i kadrovski i u političkom smislu. Njegovo odbijanje da uhapsi Mladića pa i zastoj u pregovorima sa EU govori o njegovim političkim prioritetima. Isto tako, saradnja sa SPS-om i radikalima(za njega) je lakša nego saradnja sa Tadićevom Demokratskom strankom, smatra MKG.

Međunarodna Krizna Grupa smatra da Zapad malo toga može da uradi da sačuva srpsku demokratiju . Koštunica i većina vladajućih partija, kao i oni koji ih podržavaju u SPS i radikalima, čine se da ideološki više streme neliberalnom autoritarizmu, nego zapadnoj liberalnoj demokratiji . To će nastaviti da stvara tenzije ne samo unutar srpske političke scene, već i u okviru EU, dok se Brisel ne suoči sa realnošću političkih elita (unutar Srbije), koje pokazuju malo poleta ili interesa da reformišu mere neophodne za Evropke integracije, stav je MKG.