Ruska javnost jedinstvena u oceni o smrti bivšeg srpskog predsednika, Glas 13. 3. 2006.

Ubijen namerno ili slučajno

Slobodan Milošević je ubijen. Tako bi se u jednoj rečenici mogla sažeti reagovanja ruske javnosti na vest o smrti bišeg predsednika Jugoslavije. Izjave se razlikuju samo po tome da li je ubistvo bilo nenamerno, zbog neadekvatnog lečenja, ili namerno, zato što je postalo očigledno da je proces protiv Slobodana Miloševića zapao u ćorsokak. Prema mišljenju stručnjaka, a u Rusiji je veliki broj političara i pravnika koji su pratili proces bivšeg predsednika, kao i učesnika, svedoka koji su pred Tribunalom svedočili u njegovu korist, Tribunal nije mogao da dokaže Miloševićevu krivicu, pa tako nije mogao ni da ga osudi, a ako bi ga oslobodio, dokazao bi krivicu Zapada za zločine u bivšoj Jugoslaviji. Najelegantnije rešenje za njih je bilo - da Miloševića ne bude.

Pismo još nije stiglo

U korist uverenja da je Milošević ubijen govori i pismo koje je, navodno, uputio ruskom ministru inostranih poslova Sergeju Lavrovu i u kome govori da se boji trovanja i tvrdi da se vodi akcija protiv njegovog zdravlja. Prema rečima predstavnika za štampu ruskog MIP-a, to pismo još nije stiglo, pa se ne potvrđuje ni njegova sadržina. Nešto slično rekao je radiju "Eho Moskve" pre oko dve nedelje, brat Slobodana Miloševića, Borislav kad je stigao odgovor Tribunala da se Miloševiću ne odobrava lečenje u Moskvi. Činjenica, da je teško bolesni zatvorenik tražio pomoć, a sud mu je nije pružio, diskredituje Tribunal do te mere da se postavlja pitanje opravdanosti njegovog postojanja, jednodušno se komentariše u Moskvi.

Zvaničnici traže objašnjenje

"Ogromna je količina svakakvih zapisa tih zatvorskih lekara iz kojih proizilazi da bolesnik nije imao pravilno lečenje", izjavio je Leonid Bokerija, direktor naučnog centra za kardiovaskularnu hirurgiju "Bakulev". Iako je vest o smrti Slobodana Miloševića stigla u subotu, neradni dan, u roku od nekoliko sati reagovala je zvanična Moskva saopštenjem Ministarstva inostranih poslova u kome se traži objašnjenje od Tribunala, i veliki broj ličnosti iz javnog i političkog života. U nedelju novine u Moskvi ne izlaze, ali je u vestima svih televizija i agencija, to i dalje najvažnija tema. Dok se čekaju rezultati autopsije nagađa se gde će biti sahranjen bivši jugoslovenski predsednik. Brat Slobodana Miloševića Borislav kaže da ne veruje u rezultate autopsije koju će obaviti u Hagu i da još uvek nije doneta odluka o tome gde će Slobodan biti sahranjen.

"O tome treba da odluči njegova najuža porodica i ja ću se saglasiti sa svakom njihovom odlukom", rekao je on. Interfaks je od svojih izvora u ruskoj ambasadi u Hagu saznao da "o tom pitanju, za sada, nema saglasnosti u porodici". U svakom slučaju, ruska ambasada je spremna da učini sve što je potrebno ukoliko Miloševićeva porodica odluči da ga sahrani u Moskvi. "Za sada to od nas još nije traženo, ali ako dobijemo zahtev, neće biti nikakvih problema. U ovom slučaju, za nas je najvažnija želja porodice".

Voanews 12/03/2006

Kondoliza Rajs: Milošević bio jedna od najzlokobnijih političkih snaga u Evropi

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs izjavila je da je istorija već izrekla presudu Slobodanu Miloševiću, mada je on umro pre nego što je Haški tribunal mogao da izrekne svoju presudu. Sekretar Rajs je dodala da je Slobodan Milošević bio jedan od političara sa najnegativnijim uticajem u Evropi posle Drugog svetskog rata.

Državni sekretar Kondoliza Rajs je izjavila da bi možda bilo bolje da je Haški tribunal mogao da izrekne presudu Slobodanu Miloševiću. Ona je, medjutim, dodala da je presuda istorije već jasna - da je Milošević bio jedna od najzlokobnijih političkih snaga u Evropi. U razgovoru sa novinarima tokom leta iz Čilea za Indoneziju gospodja Rajs je rekla da je Milošević nesumnjivo odgovoran za smrt mnogih ljudi u sukobima na Balkanu, kao i za raspad Jugoslavije i dugotrajnu izolovanost nekih njenih delova od medjunarodne zajednice. Medjutim, državni sekretar je takodje izrazila optimizam u pogledu budućnosti balkanskog regiona, rekavši da su dobre stvari počele da se pojavljuju posle Miloševićeve ere. Ona je naglasila da SAD žele da narod Srbije i Crne Gore ima bolju budućnost i da saradjuje sa njima kako bi to bilo postignuto, i kako bi se zemlja integrisala sa ostalim delom Evrope.

Vašington Voanews 12/03/2006

Server: Smrt Miloševića neće imati veći uticaj na budućnost Balkana

Za komentar povodom smrti Slobodana Miloševića obratili smo se Danijelu Serveru, direktoru Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir.

Server: Nisam siguran da će smrt Slobodana Miloševića imati veći uticaj na budućnost Balkana. Balkan, kao i sama Srbija, su davno napustili put kojim je išao Milošević i opredelili se za mnogo bolji put, koji ih vodi u Evropu. Istoremeno, mislim da je za žaljenje što je Milošević umro pre nego što mu je izrečena presuda, pošto je to bilo veoma važno za mnoge na Balkanu, uključujući i milione žrtava njegove politike.

Glas Amerike: Da li će Miloševićeva smrt imati uticaj na srpsku političku scenu?

Server: Ne znam zašto bi to imalo značajniji uticaj. Po mom mišljenju najvažnije pitanje u Srbiji danas je da li će vlada biti spremna da preuzme rizik i uhapsi i izruči Ratka Mladića, pošto su socijalisti i radikali zapretili da će oboriti vladu ukoliko to bude učinjeno. Niko ne očekuje da će sadašnji premijer i njegova partija proći dobro ukoliko dodje do prevremenih izbora. Smatram, dakle, da je to značajno pitanje i da Miloševićeva smrt neće imati mnogo uticaja u tom pogledu.

Glas Amerike: Kako bi smrt Slobodana Miloševića mogla da se odrazi na dalji rad Haškog tribunala?

Server: Nadam se da će Haški tribunal nastaviti sa radom, pošto on nije imao povoljan uticaj na Balkan u meri u kojoj su to mnogi očekivali. Ipak, mislim da bi situacija na Balkanu bila mnogo gora da Milošević, kao i neki od njegovih protivnika nisu poslati u Hag. Istovremeno, mislim da nije došlo do širokog socijalnog izmirenja, koje se možda očekivalo. Razlog tome je što odgovorni i oni koji su ih podržavali nisu bili spremni da preispitaju svoje poteze i da definišu standarde odgovornosti.

Prema tome, Tribunal će nadam se nastaviti sa radom i sa sudjenjem Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću i smatram da Miloševićeva smrt neće imati nikakvog uticaja u tom pogledu.

Fotografije Slobodana Milosevica i izveštaji o njegovoj iznenadnoj smrti u pritvorskoj jedinici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, u Sheveningenu, našle su se na više naslovnih strana američkih medija.

Kalifornijski dnevnici San Diego Union Tribune, Los Angeles Times, San Francisco Chronicle i Oakland Tribune, zatim The Day iz Novog Londona u državi Konetikat, Daily Herald iz Čikaga, pa čak i dnevni list američkih oružanih snaga Stars and Stripes objavljuju tekstove u kojima ukazuju da je «balkanski kasapin», osumnjičen za brojne zločine protiv čovečnosti, uspeo da izbegne da međunarodni sud u Hagu o njegovim delima izrekne konačan stav.

Jedan broj novina naglašava da je ovakav ishod procesa protiv Miloševića dodatna potvrda da je neophodno da suđenje Sadamu Huseinu bude drugačije organizovano i racionalizovano, kako bivšeg iračkog lidera ne bi zatekla ista sudbina, a njegove žrtve ostale bez zadovoljenja. Tako springfildski Journal Register – najstariji dnevnik u državi Ilinoj – podseća da se procesi protiv Miloševića i Huseina smatraju najvažnijom proverom sposobnosti međunarodnog pravosuđa, posle II svetskog rata.

U tekstu novinara Rodžera Koena, New York Times ukazuje da je Slobodan Milošević do poslednjeg daha ostao pri stavu da su sve njegove akcije bile samo odgovor na agresije drugih protiv srpskog naroda. Koen međutim, u svom analtičkom tekstu, navodi podatke Centralne obaveštajne agencije da su Srbi počinili čak 90%  svih ratnih zločina izvršenih na tlu bivše Jugoslavije. On istovremeno napominje da je takozvano «srpsko pitanje» i dalje otvoreno i da još uvek nisu poznate granice današnje Srbije.

Svoj tekst u Njujork Tajmsu Koen završava konstatacijom da je Slobodan Milošević ukaljao sva prethodna velika srpska dostignuća – od kojih je jedno od najvažnijih bilo stvaranje Jugoslavije, po završetku I svetskog rata.

Milošević najveći gubitnik od raspada bivše Jugoslavije

Prvi pregovarač EU u ratovima u Jugoslaviji, lord Piter Karington izjavio je da Miloševiću nije trebalo suditi u Hagu, već u Beogradu zato što će ga, posle njegove smrti, "veliki broj Srba smatrati mučenikom, žrtvom pobedničke pravde".

Iznoseći za Bi-Bi-Si lične utiske o Miloševiću, on je rekao da je bivši jugoslovenski predsednik bio "veliki manipulator i ostrašćen u svojim stavovima, ali i da mu se moglo verovati". Karington je ukazao da su u jugoslovenskoj krizi Srbi bili "demonizovani".

"Sve je počelo kada je Tuđman proglasio nezavisnost Hrvatske bez ikakvih garancija za 600.000 Srba koji su živeli u toj republici. Oni su dobro pamtili Drugi svetski rat, kada je veliki broj njihovih sunarodnika stradao, ili je bio prinuđen da uzme rimokatoličku veru. Milošević je smatrao da mu je dužnost da im pomogne i tako je sve počelo", rekao je lord Karington i dodao da je Milošević bio katastrofa za Srbiju, ali da "nije u redu da se demonizuju samo Srbi kada su i Hrvati i neki muslimani bili podjednako loši".

Britanski Sandej telegraf prenosi tekst bivšeg izaslanika za Balkan, lorda Dejvida Ovena, u kojem se priseća susreta sa bivšim predsednikom Srbije i SRJ. On tvrdi da Milošević, za razliku od Mladića, nije bio rasista i konstatuje da je na kraju ispao "najveći gubitnik od raspada Jugoslavije jer su Srbi izbrisani iz Krajine, prepustili mnoge teritorije u Bosni, a ako Kosovo postane nezavisno, što je po njegovoj oceni neizbežnost, ostaće i bez dragulja u kruni svoje istorije".

Oven poziva međunarodnu zajednicu da "nikada više ne dozvoli sudski proces sličan onom protiv Miloševića u Haškom tribunalu", ističući da njegovo loše zdravlje nije bilo tajna i da je "ogromna optužnica protiv njega bila čista ludost".