Alen Mlatišuma
Vašington
20/10/2006

Glas Amerike

Vudro Vilson: Dobro isplanirati dan posle odluke o konačnom statusu Kosova

Odlaganje na nekoliko meseci odluke o statusu Kosova neće sustinski ništa promeniti. Važno je doći do kvalitetnog rešenja i dobro isplanirati Dan posle odluke o statusu Kosova.

To je zajednički imenilac dve interesantne panel diskusije o trenutnoj situaciji, statusnim pregovorima i perspektivama Kosova i balkanskog regiona, koji je organizovan u vašingtonskom centru Vudro Vilson.

Prvi govornik, direktor za Centralnu i Južnu Evropu u američkom državnom sekretarijatu, Kristofer Hoh, podsetio je na početku na američku zvaničnu poziciju o procesu rešavanja kosovskog statusa. To je, kako kaže Hoh, proces koji će biti okončan u Savetu bezbjednosti.  On podseća i da je Kontakt grupa na samitu u Njujorku zatražila da se učini sve što je moguće da se status Kosova reši do kraja godine, jer status kvo nije dobar i nije nikome u interesu. Kontakt grupa je precizirala da niko neće moći da blokira proces odlučivanja unilateralno, a rešenje će morati da ispoštuje volju stanovnika Kosova, kaže Hoh.

Jedan od učesnika današnjeg panela, lider stranke ORA, Veton Suroi u eksluzivnom inetrvjuu za Glas Amrike, kaže da je i pored saglasnosti u Kontakt Grupi, Savetu bezbenosti bilo mnogo lakše da uvede Sankcije S. Koreji koja je svojim ponašanjem direktno počela da zadire u interese velikih sila. Važno je da se, bez obzira na tajming odluke Saveta bezbednosti - koja se neće odložiti na duži rok - govori o kvalitetu statusnog rešenja, kaže Veton Suroi.

Hoh:   Jasno da kakav god status bude, doneće mnogo novih obaveza i odgovorinosi za vlasti u Prištini, odgovornosti koje su danas u nadležnosti UNMIK-a ili još nisu delegirane. Moja poruka koju sam prenio prošle sedmice u regionu je da budu spremni. Priča o odlaganju statusa je manje važna od planiranja dana posle odluke o statusu, a to planiranje je u zaostatku celu godinu, kaže Hoh. Po njegovim rečima – u tom kontekstu mogu se iskoristiti poruke postkonfliktnog planirananja sa Balkana, iz Bosne i Slavonije, ali i iskustva Haitija, Somalija , Iraka i Avganistana.  Hoh naglašava da je važno to što se svi u regionu kreću ka EU i NATO – destinaciji koja je odredište i za Kosovo. Visoki zvaničnik Stejt dipartmenta naglasio je još jednom da će međunarodna zajednica ostati prisutna na Kosovu duže vreme, radi bezbednosti, vojnih reformi i pomoći civilnoj administarciji.

Dugogodišnji status kvo nije pomogao nikome, a njegove promene će nesumljivo imati političke i čak teritorijalne reperkusije. Južni Tirol, primer Rusije i baltičkih država su optimističan scenario, koji nije nezamisliv, ali postoje i negativne opcije, upozorava Ros Džonson , naučni saradnik vašingtonskog centra Vudro Vilson. Mali broj, Srba koji su napustili Kosovo 1999. bi se vratio na nezavisno Kosovo, a mnogi koji su sada tamo napustili bi pokrajinu, upozorava Džonson i kaže da istraživanje govore o tome da bi otišlo i do 70 odsto srpske populacije. Stoga je, kaže Džonson, ako se iole želi sačuvati multietnički karakter planiranje Dana posle jako značajno i o tome se ozbiljno mora razmišljati.

Stiven Majer, koji je 25 godina proveo na Balkanu u službi CIA – smatra, da razliku od funkcionera Stejt dipartmenta, da se iskustva iz Bosne gde je verifikovana etnička podeljenost  ne bi trebalo koristi na Kosovu.  Pored toga, Majer ukazuje na spoljni pritisak i lokalni etnicitet kao dva ključna faktora za definisanja procesa na Balkanu i s tim u vezi tvrdi da proces pregovora u Beču, kao tipičan primer spoljneg pritiska – ne predstavlja pregovore.

Najmanje je 80 odsto sansi u novembru, a mozda i kasnije Ahtisari UN predzloi uslovnu nezavisnost za Kosovo, kaže Majer i dodaje da je za razliku od Albanaca srpska strana je odigrala lose, njena je platforma vise od autonomije manje od nezavisnost bila  nejasna i gubtnicka od pocetka. Govoreći o opasnostima koje sa sobom nosi proglašenje ili nametanje nezavisnosti Kosova, Majer je upozorio na mogućnost da bi to mogao da bude presedan za druge krajeve. Postoji opasnost nezavisnosti Kosova i po region, kaže Majer. Kosovo nije Slovenija. Kosovo je malo, puno kriminala, veoma siromašno, sa visokim stepenom nezaposlenosti, i uvek je bilo integrisano u mnogo veće i šire regionalno trzište. Dakle pitanje kakva bi bila interakcija nezavisnog Kosova sa drugim zemljama regiona posebno ako se bude suočilo sa unutrašnjim nezadovoljstvom Srba i potencijalnim nasiljem upozorava Majer.

Vladimir Matić, profesor univerziteta Klemson, saglasio se sa profesorom Stivenom Majerom da pregovora o statusu Kosova u Beču nema i da se radi o situaciji apsolutnih dobitnika i gubitnika. Matić smatra da bi politički dogovor mogao da bude postignut, ako bi se govorilo o razgovorima dve demokratije koje pregovaraju o poziciji stanovnika i njihovim ljudskim pravima, ali ovde to nije slučaj. Konačan status Kosova, kazao je Matić, stoji na putu demokratizacije i u Srbiji i na Kosovu. Obe strane u pregovorima su fokusirane na teritoriju, a ne na ljude i stoga je sporazumno resenje nemoguće. Vladmir Matić ističe da se rešenje mora tražiti u okvirima budućih, ponudjenih evropskih i transatlanskih persepektiva, pri čemu ostaje obaveza medjunarodne zajednice da demokratizuje i integriše regionu. Vladimir Matić je takodje mišljenja da je - pre nego se počne diskutovati o danu posle, važno znati šta će se desiti "jutro posle, koje je sada nepoznanica" Matić je posebno ukazao na polozaj srpske zajednice južno od Ibra.

Na skupu u Centru Vudro Vilson danas je govorio i Avni Mustafaj albanskog Albansko-američkog saveta, organozacije koja u SAD lobira za interese Albanaca.