BBC 9 4 2007

Tim Džuda: Afričke zemlje su u principu protiv secesija

Posle predstavljanja plana Martija Ahtisarija o budućem statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN početkom aprila, iz Beograda je stigla potvrda najavljene "diplomatske ofanzive".

Cilj aktivnosti Srbije je da se spreči usvajanje nove rezolucije o Kosovu u UN na osnovu Ahtisarijevog plana o "nadgledanoj nezavisnosti" za pokrajinu.

Kako je saopšteno iz ministarstva inostranih poslova Srbije, ministar Vuk Drašković putuje u utorak u posetu Republici Južnoj Africi, jednoj od petnaest nestalnih članica SB. Poseta Pretoriji je najavljena u trenutku kada se u sedištu UN vodi diplomatska borba između pristalica Ahtisarijevog plana i onih zemalja bližih poziciji Beograda, koje prema tom planu imaju rezerve.

'Plan o razbijanju teritorijalnog integriteta'

Povodom najava američkih diplomata da očekuju rešenje za novi status Kosova u SB do juna, često se postavlja pitanje i da li nestalne članice izvršnog tela UN poznaju dovoljno stanje na Kosovu kako bi mogle da o tom pitanju glasaju, ako i kada dođe do glasanja.

Ministar Drašković će upoznati zvaničnu Pretoriju sa stavovima Srbije i razlozima za neprihvatanje Ahtisarijevog plana, a u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova u Beogradu se navodi da će on zatražiti od predstavnika Južne Afrike da u SB UN ne podrže "plan Martija Ahtisarija o razbijanju teritorijalnog integriteta Srbije".

Dodaje se da će ministar Drašković u razgovorima u Pretoriji posebno ukazati na to da se planom izaslanika UN narušava Povelja UN i da bi njegovo usvajanje bilo "dinamit za teritorijalni integritet skoro svih afričkih zemalja, kao i još mnogih država u svetu".

Misija UN i nestalne članice SB

Britanski publicista i poznavalac prilika na Balkanu Tim Džuda ocenjuje da će misija UN koja treba da bude poslata na Kosovo i u Beograd, na predlog Rusije, a posle predstavljanja Ahtisarijevog plana na Ist Riveru, biti značajna - iako su je Rusi tražili želeći, verovatno, da dobiju na vremenu pre donošenja odluke o budućem statusu Kosova. Džuda dodaje:

"Dok Rusi, Britanci, Francuzi i Amerikanci, kao i nestalne članice Saveta bezbednosti iz Evrope poput Italije, Belgije i Slovačke, prilično dobro poznaju situaciju na Kosovu, to verovatno nije slučaj sa ambasadorima iz drugih članica Saveta bezbednosti. Nemam mnogo razloga da verujem da diplomate iz Perua, Paname, Konga, Indonezije, Katara, Gane i Republike Južne Afrike znaju detalje komplikovane situacije u tom malom delu Evrope. Mislim da će za diplomate iz tih zemalja biti vrlo zanimljivo da odu na teren i da se upoznaju sa situacijom ", kaže on za BBC.

I Ahtisari posetio Pretoriju

Džuda kaže da je ubedjivanje nekih nestalnih članica Saveta bezbednosti, po svemu sudeći, već počelo:

"Pre dve nedelje, gospodin Ahtisari je boravio u Južnoafričkoj Republici kako bi objasnio zašto misli da je njegov plan najbolje rešenje. Planirao je da u povratku svrati i u Akru, glavni grad Gane, ali to nije učinio zato što je predsednik Gane u tom trenutku bio u Londonu, jer se tih dana navršavalo tačno 50 godina od kada je Gana postala prva afrička kolonija koja je stekla nezavisnost. Pominjem tu godišnjicu jer su se Afrikanci baš u to vreme dekolonizacije dogovorili da će granice koje su uspostavile bivše kolonijalne sile morati da ostanu, jer bi menjanje tih granica vodilo u potpuni haos. Afričke države se od tada odlučno protive svakoj secesiji. Ako se ne varam, u Africi je u poslednjih 50 godina izvršena samo jedna secesija - Eritreja se izdvojila iz sastava Etiopije ".

Veza Kosova i Indonezije

U Savetu bezbednosti trenutno su i dve islamske zemlje. Jedna od njih je Katar, koji je blizak Zapadu, pa će možda zbog toga - kao i zbog solidarnosti sa kosovskim Albancima, koji su većinom muslimani - možda glasati za rezoluciju na osnovu Ahtisarijevog plana, ako takva rezolucija uopšte bude stavljena na dnevni red, dodaje Tim Džuda.

Prema njegovim rečima, možda je najzanimljivije pitanje kako će se postaviti i glasati druga islamska zemlja - Indonezija:

"Kažem Indonezija, uprkos tome što indonežanske diplomate nemaju mnogo razloga da znaju ko živi u kom delu Balkana, ali vrlo dobro znaju gospodina Ahtisarija. On je, naime, 2005. godine u Indoneziji ostvario diplomatski trijumf. Uz njegovo posredovanje postignut je sporazum kojim je okončan tridesetogodišnji sukob za otcepljenje oblasti Ače. U toj oblasti pobunjenici su pristali da polože oružje u zamenu za veći stepen autonomije unutar Indonezije. Dakle, već možete da pretpostavite koja će pitanja pasti na pamet Indonežanima - ako je za Ahtisarija u slučaju Ačea bila prihvatljiva autonomija, zašto autonomija ne može da bude rešenje za Kosovo kao što predlaže Srbija?".

I Feit u budućoj misiji EU na Kosovu?

Tu vezama izmedju Kosova i indonežanske oblasti Ače nije kraj, dodaje britanski publicista Tim Džuda:

"Nakon što je plan gospodina Ahtisarija stupio na snagu, Evropska unija je u Ače poslala posmatračku misiju koju je predvodio holandski diplomata Piter Feit, čovek koji je već prilično poznat na Balkanu, jer je u ime NATO-a pregovarao o okončanju albanske pobune na jugu Srbije. Takodje je učestvovao u pregovorima kojima je okončan albanski ustanak u Makedoniji. Sada se govori da će on biti šef medjunarodne civilne misije na Kosovu, koju će predvoditi Evropska unija, naravno ako takve misije bude ".

Afričke zemlje i Zapadne sile

BBC je upitao Tima Džudu i koliko će nestalne članice Saveta bezbednosti UN, kada na dnevni red dodje Kosovo, odlučivati u skladu sa prioritetima svoje spoljne politike, a koliko će ipak podleći pritisku najmoćnijih zapadnih zemalja?

"To je teško reći. Za neke afričke zemlje svakako su važni pomoć koju dobijaju od Zapada ili bolji uslovi trgovine sa Zapadom. Nisam siguran da li je Kosovo toliko važno pitanje da bi se koristila ta vrsta ucene. Ne zaboravite da Britanija i Amerika nisu uspele da obezbede rezoluciju Saveta bezbednosti ni za rat u Iraku, koji je bio važnije pitanje od statusa Kosova ", kaže za BBC Tim Džuda, britanski novinar i publicista.