BBC 12 1 2007

Bernd Fišer: Dodatni pregovori o Kosovu?

Kalendar je, izgleda, postao neizbežna alatka u aktuelnoj srpskoj politici, kako unutrašnjoj tako i spoljnjoj - do izbora je ostalo još osam dana, a do dana kada će izaslanik Ujedinjenih nacija za status Kosova Marti Ahtisari obnarodovati svoje preporuke za budući status Kosova, prema najavama, dve sedmice.

Sada su se u jednačinu, kako prenose mediji u Srbiji, našle još dve vremenske odrednice.

Novi dvonedeljni pregovori?

Vašington je, tvrdi Aleksander Anderson iz Međunarodne krizne grupe na Kosovu, spreman da predloži dodatne pregovore u trajanju od dve nedelje nakon što Ahtisari objavi svoji predlog. Američki državni podsekretar Nikolas Berns to direktno ne potvrđuje, ali izražava uverenje da bi status Kosova mogao biti rešen mesec ili dva posle izbora u Srbiji.

U najnovijoj američkoj vremenskoj kombinatorici oko Srbije i oko Kosova, kaže za BBC šef katedre za istoriju Balkana na američkom Univerzitetu Indijana i profesor balkanske istorije Bernd Fišer , bitne su dve stvari - Rusija, i Srbija posle izbora :

"Gospodin Anderson nije zvaničnik američke vlade, ali pretpostavljam da ima izuzetno dobre kontakte. Ako se ne varam, sam je rekao da informacije potiču iz pouzdanih izvora. Ne bi me iznenadilo da Sjedinjene Države zaista žele da za još nekoliko nedelja produže pregovore, i to iz više razloga. Među njima je svakako i namera ili nada da će posle januarskih izbora biti formirana donekle stabilna vlada Srbije. Motiv Vašingtona je, dakle, pružanje pomoći demokratskim snagama u Srbiji da posle izbora stabilizuju svoj položaj u državi. Drugi razlog je, po svemu sudeći, i želja da se dodatno vreme utroši na bavljenje 'ruskim faktorom'. Rusija je, kako to Amerika vidi, trenutno zauzela tvrd stav po pitanju Kosova, i Vašington pretpostavlja - ili se bar nada - da bi par dodatnih nedelja moglo da dovede do nekakvog kompromisa sa Rusima."

Izbegavanja veta

Profesor Fišer priznaje da sumnja da bi u odnosima Vašingtona i Moskve oko Kosova nekoliko dodatnih sedmica moglo da donese išta značajnije , iako se Amerikanci nadaju da će uspeti da izbegnu ruski veto u Savetu bezbednosti:

"Moj je utisak da Rusija neće promeniti dosadašnji stav sve dok ne usledi značajna reorganizacija onoga što mi svi očekujemo - da će sadržavati Ahtisarijevi zaključci, a to je određeni stepen uslovne nezavisnosti uz povećanu kontrolu Evropske unije. Dakle, to je ono što Srbi bez razmišljanja odbijaju, a zbog čega na to ne pristaju ni Rusi. Čini mi se da Amerikanci, da tako kažem, 'idu na slepo' nadajući se da će - pod uslovom da je to zaista razlog pomenutih dvonedeljnih pregovora - postići nekakav dogovor sa Rusima. Ja u takav pozitivan ishod, iskreno, ne verujem."

Jačanje pritiska

Istovremeno, kaže za BBC profesor Bernd Fišer, posle izbora u Srbiji i obrazovanja nove vlade treba očeivati i da će, zbog Kosova, uslediti jači pritisak Vašingtona na Beograd:

"Argument američke vlade činiće podsećanje da je Vašington odložio donošenje odluke o Kosovu kako bi vladi Srbije olakšao da dođe na vlast. Doći će vreme za vraćanje dugova, i Beograd će morati da da nešto zauzvrat - a to bi moglo da bude omekšavnje stava prema nezavisnosti Kosova . Da li će takva politika uroditi plodom je drugo pitanje. Uveren sam, međutim, da će Vašington izvršiti snažan pritisak na novu srpsku vladu, da sa međunarodnom zajednicom postigne dogovor o Kosovu. Sjedinjene Države žele da što pre odu sa Balkana, zbog problema u drugim delovima sveta . Zato će svaka nova vlada Srbije, bez obzira na sastav, biti izložena ogromnom američkom pritisku. Postoje vrlo ozbiljni potezi - finansijski i diplomatski - koja vlada Sjedinjenih Država može da povuče, a više je nego sigurno da neće zaboraviti na Ratka Mladića ", kaže Bernd Fišer, šef katedre za istoriju Balkana na Indijana univerzitetu, na kraju razgovora za BBC.