8.01 – hronika

Episkop Bački Irinej: Država manjina - gaženje međunarodnog prava

"Davanje države" albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu i Metohiji, značilo bi "gaženje načela međunarodnog pravnog poretka", izjavio je episkop bački Irinej (Bulović). On je istakao da postoje mnoge države u kojima su nacionalne manjine u većini (Tirol u Italiji), pa i pored toga ne mogu da imaju sopstvenu državu.

"Niko, naravno, ne spori da su Albanci u južnoj srpskoj pokrajini u većini, a kako su do te većine došli tokom istorije, od Vidovdana 1389. godine do danas, drugo je pitanje" , rekao je vladika u intervjuu novosadskoj TV "Apolo".
Prema rečima vladike Irineja, demografsko stanje na Kosovu je činjenica od koje se ne može pobeći, ali su, isto tako, gledajući državnu celinu Srbije, Albanci ostali manjina.
"To nije ništa novo ili neobično, jer u svetu postoje mnoge države gde je, u nekom njihovom delu, nacionalna manjina u većini. Takav je slučaj u Južnom Tirolu u Italiji, a u Nemačkoj postoji pet miliona Turaka, koji nikako ne mogu da budu konstitutivni narod ", ukazao je episkop bački.
Irinej tvrdi da je apsurdna, pa i morbidna i sama pomisao da se narodi silom odvajaju jedni od drugih i stvaraju etnički čista područja.

"Dati državu jednoj nacionalnoj manjini, ma koliko ona bila mnogobrojna, znači gaženje svih načela međunarodnog pravnog poretka, na koji srpski narod, kao ni jedna njegova vlada, sigurno neće pristati", rekao je on.
 To bi, prema Irinejevom uverenju, bio presedan, na koji ne bi pristali ni oni koji će učestvovati u eventualnom donošenju takve odluke.
"Neke velike sile, sa SAD na čelu, nastoje da kosovski problem reše na za njih najjednostavniji, a za nas najbolniji način. Na jugu SAD Latinoamerikanci su u velikoj većini, ali se njima ne nudi država, iako je ona od njih ratom oteta. Kod nas, međutim, albanska državnost na teritoriji Kosova i Metohije nikada nije postojala, a srpska traje više od hiljadu godina", rekao je vladika.
Irinej je, kako je rekao, ohrabren stavom Rusije da će staviti veto na moguću odluku Saveta bezbednosti UN o nezavisnosti Kosova.

"To nije samo stvar naše pravoslavne, slovenske solidarnosti i međusobne podrške , već pitanje elementarne pravde i kakvog takvog morala u međunarodnim odnosima. Rusi, naime, kažu da međunarodni poredak ili važi ili ne važi, izuzetaka nema" , zaključio je Irinej i založio se za još šire zone bezbednosti oko srpskih crkava i manastira na Kosovu i Metohiji.