Nikita Krasnikov

Sa Kosovom započinje raspad Evrope

Kosovski Albanci prete proglašenjem nezavisnosti od Srbije već od današnjeg dana

Danas, 10. decembra ističe krajnji rok za pregovore između kosovskih Albanaca i srpskih vlasti o budućem statusu Kosova. Tri me đ unarodna posrednika (Rusija, SAD i EU) danas podnose izveštaj Savetu bezbednosti UN. Međutim, rešenje koje bi zadovoljilo obe strane do sada nije pronađeno, te na Balkanu situacija može i te kako da bukne.

Kosovari su više puta izjavili kako će, ukoliko ne dođe do dogovora sa Beogradom, posle 10. decembra proglasiti nezavisnost. SAD ih u tome u potpunosti podržavaju. Uostalom, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, rekao je juče kako nakon ključnog datuma «ne očekuje nerede». «Mislim da će Srbi i kosovski Albanci ostati trezveni i da stabilnost na Balkanu neće podvrgnuti rizicima», rekao je Solana. Iz usta čiveka koje ji bio na čelu NATO-a za vreme bombardovanja Srbije, ovo zvuči kao pretnja Beogradu.

Sa druge strane, Rusija i dalje računa na traženje rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Šef ruske diplomatije, Sergej Lavrov, izjavio je kako «realizacija takvog scenarija preti zaoštravanjem međuetničkih neslaganja i obnovom nasilja». Zaista, ako Kosovo postane nezavisno, kosovski Srbi koje Albanci još nisu istisnuli, pokušaće da odbrane svoja prava. Nije tajna kako se kosovari odnose prema Srbima, te tako možda dođe i do novog pokolja koji će zahvatiti i Srbiju, i susednu Makedoniju sa Bosnom i Hercegovinom.

Čini se da pokrenuti talas može zahvatiti i stabilne i mirne zemlje, a zajedno sa njima i zemlje koje se bore za nezavisnost Kosova. «Slučaj Kosovo nije jedinstven», kaže Lavrov i dodaje: «neminovno je da će jednostrano proglašenje postati presedan i odraziti se i na druge slične slučajeve». A u te «slične slučajeve» ne spadaju samo Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje koji teže sticanju nezavisnosti. Tu je i Krim (više od 70% stanovništva čine Rusi), koji traži pripajanje poluostrova Rusiji, Baskija

smeštena između dve evropske države, Španije i Francuske, Severna Irska, Škotska što je davno ratovala za ocepljenje od Britanije. Moguće je proglašenje nezavisnosti Transilvanije, del a Rumunije naseljenog Mađarima.

Specijalni korespodent «Komsomlske pravde» trenutno boravi na Kosovu gde je situacija vrela i odakle preti promena ne samo balkanske, vać i karte cele Evrope. O poslednjim nosovstima iz ovog nemirnog kraja čitajte u narednim izdanjima «Komsomolske pravde».

  Rečeno je!

«Rusija je povratila svoj uticaj u međunarodnim odnosima, povratila je svoje mesto u svetskom poretku. Međutim, moralno smo daleko od onoga što bismo hteli da budemo i što nam je organski potrebno. Još nam je potreban veliki i težak duhovni razvoj koji se neće ostvariti zahvaljujući samo državnim metodama, niti samo standardnim metodama parlamentarizma. To je jako složen duhovni proces.»

Aleksandar Solženjicin, pisac, intervju u «Vestima nedelje».

  A za to vreme U Abhaziji je sve mirno

Juče je došlo do još jednog u nizu zaoštravanja u okviru konflikta Gruzij e i Abhazije. Tbilisi, koji kontrološe «vladu Abhazije u egzilu», optužio je vlasti nepriznate države za uvođenje vanrednog stanja uoči izbora u Gruziji. «Sve su to gluposti, ništa slično tome se ne dešava», prokomentariosao je predsednik Abhazije, Sergej Bagapš. Prema njegovim rečima, u republici nije proglašeno vanredno stanje, već se sprovodi planska rotacija graničara na granici sa Gruzijom.

10.12.2007

http://www.irk.kp.ru/daily/24015.5/87245/