BBC 16. 2. 2007.

BBC:

Srpska rezolucija iz ugla SAD

Zvaničnici u Beogradu su obeležavanje Dana državnosti iskoristili da poruče da ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost Kosova.

Skuština Srbije je dan ranije usvojila rezoluciju, kojom je odbacila predlog Martija Ahtisarija.

Kako na Zapadu gde su najuticajnije zemlje sklone nezavisnosti Kosova reaguju na ovako odlučne i jedinstvene stavove srpskih političara.

Timoti Vilijam Voters , profesor prava na Univerzitetu u američkoj državi Indijani, čovek koji je radio za haški tribunal i godinama prati Balkan odgovara na pitanje kakav će biti efekat rezolucije Skupštine Srbije na Zapadu.

" Ne mislim da će biti strašno efikasna. Očekujem da će međunarodna zajednica, pre svega Zapad, ignorisati tu rezoluciju i pokušati da nametne rešenje. Zbog toga je verovatno važnije šta misli Rusija, nego šta misli Srbija ", primećuje Voters.

Slično razmišlja i Brus Džekson , direktor vašingtonske organizacije Projekat za demokratije u tranziciji. On kaže da se oko Kosova sve odvija onako kako je bilo predviđeno.

" Niko ne očekuje da Srbi pristanu. Oni realno ne mogu da pristanu, ali bez obzira na to, verovatno ćemo do početka aprila videti novu demokratsku vladu u Beogradu. Ahtisarijev plan će biti upućen Savetu bezbednosti UN bez pominjanja reči nezavisnost i u nekom trenutku tokom leta Kosovo će postati nezavisno i zahtevaće dugotrajni nadzor međunarodne zajednice. Nadajmo se da će u tom periodu Evropska unija naći način da nastavi pregovore sa Srbijom i da joj otvori mogućnost uključenja u Evropu. To je plan koji je već dugo vremena u opticaju ", podseća Džekson.

Mogućnost ruskog veta

Realizaciju tog plana bi mogla da onemogući Rusija, koja ponavlja da će u Savetu bezbednosti uložiti veto na svaki plan koji ne prihvati Beograd.

Brus Džekson ne misli da će Moskva ići tako daleko i podseća na govor u kojem je ruski predsednik prošlog vikenda oštro kritikovao Ameriku.

" Da vam iskreno kažem, u celom Putinovom prilično agresivnom i grubom govoru u Minhenu, najmekši deo bio je upravo onaj u kojem je govorio o tom vetu, o pitanju Srbije. Rekao je jedino da bi Rusija više volela da se dođe do dogovora dve strane. To je daleko od najave veta u slučaju da sporazuma ne bude. Rusija je u takvim pitanjima samo jednom iskoristila veto. To bi bio ekstremni korak. Malo je verovatno da će ga Rusija napraviti, budući da su njeni interesi na Balkanu krajnje ograničeni. Takav diplomatski potez bi ih skupo koštao ", ocena je američkog stručnjaka.

I profesor Timoti Voters misli da će Rusi na kraju ustuknuti, jer će, na primer, od Zapada dobiti ustupak oko nekog drugog pitanja do kojeg im je više stalo.

On, međutim, smatra da primena Ahtisarijevog plana može da dovede do ozbiljnih problema.

" Mislim da su svi, koji se ovim problemom bave, svi koji to rade odgovorno, svesni da bi 6 meseci ili godinu dana posle nezavisnosti kompletno nealbansko stanovništvo moglo da napusti Kosovo. Srbi verovatno neće želeti da ostanu da žive pod vlašću kojom će dominirati Albanci, niti je verovatno da će Albanci tolerisati njihov ostanak. Niko, međutim, nema rešenje kako to da spreči. Međunarodna zajednica se zbog toga nekoliko godina bavila decentralizacijom - formiranjem srpskih opština, nastojeći da nađe mehanizam da ih zaštiti. Problem je što ti mehanizmi verovatno neće biti dovoljni ", upozorava Voters.

Podela Kosova

Drugi razlog zašto sprovođenje Ahtisarijevog plana može da zapadne u teškoće je zato što to neće prihvatiti Srbi na severu Kosova, dodaje profesor Voters.

" Vi možete da kažete da je Pokrajina nezavisna, ali kako će Priština ostvariti vlast nad severom. Srbi u tom području uz podršku Beograda na to neće pristati bez otpora. Ako do toga dođe, situacija bi ponovo mogla da postane vrlo haotična i vrlo opasna ", ističe on.

Timoti Vilijam Voters smatra da Marti Ahtisari nije mogao da nađe rešenje za sve probleme zato što su velike sile, kada je počela priča o rešavanju statusa Kosova, insistirale na tome da se traži rešenje za čitavu teritoriju Kosova.

Drugim rečima, u startu je odbačena mogućnost podele Pokrajine.

Profesor Voters je nedavno u Njujork tajmsu objavio članak u kojem je tvrdio da je to bila greška.

" Ono što sam ja predložio jeste da se mogućnost podele stavi na sto. Mislim da tu ne bi toliko bilo reči o podeli Kosova, koliko o ublažavanju podele Srbije. Mnogi ljudi se plaše reči "podela". Ali mi ovde u suštini već vršimo podelu Srbije i ja lično to odobravam, ali pitanje je gde treba da povučemo tu liniju. Znači narušava se suverenitet Srbije. Mi to ne radimo u normalnim okolnostima, ovde je reč o izuzetku. Ali mislim da to treba učiniti u skladu sa tim gde živi ugroženo stanovništvo. To znači da albansko stanovništvo, koje je stradalo 1999. godine, više ne treba da bude prisiljeno da živi pod vlašću Beograda. No, Srbi na severu Kosova žele da žive pod vlašću Beograda. Mislim da treba ublažiti narušavanje integriteta Srbije i ne držati se postojećih granica Pokrajine ", ističe profesor Voters.

Profesor Voters kaže da će Zapad, i ako krene da sprovodi Ahtisarijev plan, u nekom trenutku u budućnosti možda morati da razmotri opciju podele i da bi zato bilo bolje da se o toj mogućnosti razmisli sada.

Na primedbu da zapadni zvaničnici jednoglasno odbacuju tu mogućnost, on uzvraća podsećanjem da su Amerikanci i na početku krize u bivšoj Jugoslaviji upozoravali Slovence da ne pokušavaju da se otcepe, ali da su kasnije sagledali realnu situaciju na terenu i promenili politiku.