Branko Mikašinović, Vašington, VOA 12.11.2007

Roj Staford: Hongonška solucija možda jedina moguća opcija za status Kosova

Povodom predloga Srbije da se u daljim pregovorima o statusu Kosova uporedi predlog Beograda o suštinskoj autonomiji sa sporazumnim rešenjem ostvarenim u Hongkongu, Branko Mikašinović je razgovarao sa profesorom bezbednosne politike u Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i stručnjakom za Balkan, Rojem Stafordom

Roj Staford:  Predlog Srbije da se razmotri model Hong Konga za rešenje budućeg statusa Kosova podrazumeva stav Beograda o najvećem mogućem stepenu autonomije ikada garantovanom bilo kom regionu u Evropi, što je pozitivno. Ali, pre nego što uzmemo model iz Azije i prebacimo ga u jugoistočnu Evropu, treba uočiti da postoje suštinske razlike izmedju Hong Konga i Kosova. Hong Kong je teritorija koja je otrgnuta od Kine pre više od 150 godina, koja je bila kolonija Velike Britanije, što kineski narod nikada nije prihvatio, dok nije postignuto sporazumno rešenje izmedju Kine i Velike Britanije o konačnom statusu. Hong Kong je takodje daleko više ekonomski razvijen, nego što su Kina ili Kosovo, a postoje i znatne razlike u demokratskim i državnim tradicijama Kine i Hong Konga, odnosno Hong Konga i Kosova. Dakle, pitanje je koliko je moguće primeniti model iz udaljenog dela sveta i uklopiti ga u jednu drugačiju, evropsku sredinu sa potpuno drugačijim tekovinama i strukturom.

Glas Amerike: Šta predvidjate da bi moglo da se dogodi posle 10-tog decembra, posebno u slučaju da kosovski Ablanci jednostrano proglase  nezavisnost?

Roj Staford: Prvo, mislim da je sporazum izmedju Prištine i Beograda najmanje verovatan ishod tekućih pregovora, pošto veći progres ne samo da nije postignut u proteklih par meseci, već ni tokom protekle dve godine. Albanci zahtevaju nezavisnost, a Beograd insistira na suverenitetu nad pokrajinom. Najverovatniji ishod pregovora će biti, uprkos uveravanjima Kontakt grupe i UN da neće biti pregovora posle 10-tog decembra, da će se oni nastaviti, pošto se sporazumno rešenje do tada neće pronaći. Takodje će doći do velike podele unutar ”trojke” u Kontakt grupi, jer će Rusi ostati na svojim pozicijama, kao i SAD, dok će Evropska unija biti negde u  sredini. Pored toga, sama Evropska unija je podeljena oko tog pitanja: Rumunija, Grčka, Slovačka, Mađarska, Španija nisu sklone da prihvate nezavisnost Kosova.

Drugo, Evropska  unija bi trebalo da, prema Ahtisarijevom, planu preuzme kontrolu od UNMIK-a na Kosovu, ali bez snažne podrške članica Unije, evropska misija ne bi bila izvodljiva. Medjutim, produžetak pregovora bi pomogao Evropskoj uniji da svoju ulogu definiše i sprovede u delo.

Treće, najmanje verovatna opcija je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane kosovskih  Albanaca. Uprkos izjavama vodećih kosovskih lidera u prilog jednostranom proglašenju nezavisnosti, pod snažnim pritiskom SAD, ta retorika je ublažena. Istovremeno je teško predvideti kakvu akciju će Albanci preduzeti posle 10-tog decembra.

Četvrto, mislim da je, ono što je pomenuo Volfgang Išinger, još uvek moguće, a to je podela Kosova, koja de fakto već postoji, posebno u pogledu regiona severno od Ibra, koji je uglavnom naseljen Srbima i praktično je pod srpskom upravom. Ako bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti  Kosova, srprski delovi bi mogli da se otcepe, a Albancima bi bilo veoma teško da upravljaju teritorijom severno od Ibra, kao što bi Srbiji bilo teško da upravlja celim Kosovom.

Glas Amerike: Kakve bi bile koristi od nastavka pregovora nakon 10-tog decembra i da li bi Vašington mogao da modifikuje svoj čvrst stav o podršci nezavisnosti Kosova?

Roj Staford: Najkategoričniju izjavu u prilog nezavisnosti Kosova je dala državni sekretar Konodliza Rajs, nedelju dana pre najnovije runde pregovora. Sada se postavlja pitanje da li bi mogla da se prihvati hongonška solucija sa odredjivanjem nekog budućeg datuma za nezavisnost  Kosova. To je možda jedina moguća opcija. Da li će se pregovori nastaviti, ako se ne postigne sporazum i ne bude jednostranog  proglašenja nezavisnosti  Kosova? Svakako da hoće. 

Da li bi SAD mogle da promene svoj stav o nezavisnosti?  Mislim da bi Vašington  mogao da promeni svoj stav o nezavisnosti  Kosova, ali ako imate narod kao što su kosovski Albanci, koji su spremni da se bore za svoju nezavisnost, ne verujem da bi Brisel ili Vašington želeli da se nadju u konfliktnoj situaciji.

Konačno, treba postaviti  pitanje da li Srbija želi da ima u svom sastavu milion i osamsto hiljada neprijateljski raspoloženih i mnogo mladjih stanovnika Kosova od onih u Srbiji, sa demografskom slikom koja raste suprotno srpskoj koja opada i da li želi da oni glasaju na izborima u Srbiji i da neko od njih postane, recimo, premijer Srbije, itd. To su neka pitanja o kojima bi trebalo razmisliti.