BBC 12.02.2008

Gordon Bardoš: EU treba da sačeka

Činjenica da među vodećim političarima u Srbiji nema saglasnosti oko toga da li su razdvojena ili povezana pitanja: nezavisnosti Kosova uz prisustvo misije EU u pokrajini s jedne strane, i potpisivanja političkog sporazuma odnosno odnosa sa Evropskom unijom s druge - ukazuje da između predsednika Tadića i premijera Koštunice još uvek nema dogovora o tome šta činiti dalje, ocenio je govoreći za BBC Gordon Bardoš, stručnjak za Balkan sa Instituta Hariman na američkom Univerzitetu Kolumbija.

Incijalna kapisla koja bi Srbiju verovatno mogla da vrati na put ka Evropi sa trenutno odabrane margine moglo bi da bude, po mišljenju BBC-jevog sagovornika, baš razmeštanje planirane misije Evropske unije na Kosovu.

Pitanje gurnuto u stranu

'To će najverovatnije vratiti problem u igru i primorati Koštunicu i Tadića da se pozabave traganjem za najprimerenijim odgovorom na takvo stanje stvari. Čini se da su njih dvojica pronašli mehanizam koji im je omogućio da tokom ove nedelje zaobiđu to složeno pitanje. Biće interesantno videti da li će Koštunica odlučiti da li da ponovo pokrene tu stvar u Vladi, kada evropska misija bude upućena na Kosovo - ili, što je još verovatnije, u parlamentu. Ništa dakle nije rešeno već je sporno pitanje, za par dana ili nekoliko nedelja, gurnuto u stranu. Izvesno je međutim da će ponovo isplivati na površinu i iznova pokrenuti pitanje pada vlade i održavanja prevremenih izbora' , kaže Bardoš.

Nezahvalan izbor

Evropska misija za Kosovo nije međutim jedina evropska kopča koja bi dodatno mogla da poremeti odnose unutar aktuelne vlasti u Beogradu.

Pitanje koje će se naime neminovno postaviti posle kosovske nezavisnosti, kad god ona usledila, ticaće se budućih odonosa Beograda i Prištine. Da li je zato na pomolu novi briselski uslov Srbiji - uspostavljanje čiste situacije u odnosima sa susedima? - odnosno, kako ukazuju poznavaoci rada Evropske unije, zahtev da se jasno i zauvek definišu odnosi Beograda i Prištine i da oni funkcionišu.

Brisel bi, odgovara Gordon Bardoš, razborito postupio ako bi u slučaju Srbije razdvojio te dve stvari.

Razborito čekanje

'Može se reći da je pitati Beograd odnosno Srbiju da li želi evropske integracije ili Kosovo kao da nekoga pitate da li želi da mu ubijete sina ili da mu ubijete ćerku. Ljudska bića iz emotivnih i psiholoških razloga prosto ne mogu da odgovore na takvo pitanje. Mislim da su građani Srbije trenutno u takvoj situaciji. Ankete govore da tri četvrtine građana Srbije želi da bude deo Evropske unije i to nije sporno. Problem je nalaženje pravog okvira koji će zemlji omogućiti da napreduje na putu ka evropskim integracijama. I tu bi, po meni, Brisel trebalo da odigra ključnu ulogu nastojanjem da što je više moguće pitanje evropskih integracija Srbije odvoji od pitanja Kosova. Brisel bi razborito postupio ako bi, bar par godina, sačekao da vidi kako će se situacija razvijati' , smatra Bardoš.

U svemu tome, dodaje Bardoš, Evropska Unija i širi region ne treba da se nadaju velikoj pomoći Vašingtona.

Ne računajte na Vašington

'Mnogi u Vašingtonu smatraju da će se, onog trenutka kada priznamo nezavinost Kosova, Sjedinjene Države smatrati da su sve rešile na Balkanu i da region od tog trenutka postaje evropski problem. Ja mislim da je takvo razmišljanje pogrešno i da bi situacija u jugoistočnoj Evropi mogla da posle proglašenja nezavisnosti Kosova postane još gora a ne da se poboljša i da zahteva pažnju međunarodne zajednice. Imaju li se, na žalost, u vidu američki problemi u Iraku, Avganistanu i drugde u svetu, te da je ovo godina predsedničkih i kongresnih izbora, Brisel ni jugoistočna Evropa ne bi trebalo da se najmanje tokom naredih pola godine do godinu dana nadaju nekakvoj američkoj vodećoj ulozi u tom delu sveta', rekao je BBC-ju Gordon Bardoš iz američkog Instituta Hariman, na Univerzitetu Kolumbija.