Izvestija: Zemlju podelio "kosovski sindrom"

Viktor Zozulja

Prevremeni parlamentarni izbori, održani u nedelju u Srbiji, nisu doneli rešenj a krize u unutrašnjoj politici. Glasači su, kao i ranije, podeljeni na dva jednaka tabora. Jedan predstavljaju takozvane demokrate – oni kojima je ulazak u EU na prvom mestu, a povratak Kosova na drugom. Drugi tabor čine nacionalisti i radikali, kojima je prioritet Kosovo, a Evropa je na drugom mestu. Srbija se sada našla u ćorsokaku: pitanje je da li će se nova vlada uopšte moći da se formira.

Formalni pobednik održanih izbora jeste demokratski blok «Za evropsku Srbiju» predsednika Borisa Tadića – prema preliminarnim podacima, njega je podržalo 38 procenata Srba, što mu obezbeđuje 102 ili 103 poslanika u parlamentu koji broji 250 mesta. Jedini očigledan koalicioni partner ovog bloka jeste Liberalno demokratska partija, sa svega 13 osvojenih mandata. Međutim, veliki je rizik stupanje u alijansu sa liberalima koji su otvoreno priznali nezavisnost Kosova.

Drugo krilo čine: stranka koja se ubraja u favorite – Srpska radikalna stranka (sa 76 mandata), «narodnjački blok» koji čine Demokratska stranka Srbije i «Nova Srbija» (sa oko 30 mandata) i Socijalistička partija Srbije (sa 20-21 mandatom), što ukupno iznosi 126-127 mesta u skupštini. Ukoliko uspeju da se dogovore, formiraće novu vladajuću koaliciju.

Analitičari predviđaju tri moguća scenarija. Prema prvom scenariju, demokrate će ipak uspeti da formiraju koaliciju, pridobivši vlasti željne socijaliste. Drugi scenario predviđa formiranje nacionalističke koalicije. Međutim, postoji i treći put - vlada se neće formirati u dogledno vreme, pošto mogući partneri neće uspeti da dođu do dogovora.

Srpskom narodu se može uspostaviti dijagnoza – «kosovski sindrom». Ipak, metode lečenja su dijametralno suprotne. Jedni smatraju da smrtnu uvredu (a Kosovo je, u svakom slučaju, istorijsko srce Srbije!) treba zaboraviti, nepromišljeno se bacajući u naručje Briselu. Drugi su ubeđeni da ne treba žuriti i nazivati prijateljima one koji su doprineli faktičkom odvajanju pokrajine. Ko je u pravu? Lakše je, naravno, zaboraviti uvredu. Međutim, da li će to zaista obezbediti stabilnost, mir i sačuvati nacionalni ponos?

Konačni rezultati izbora biće objavljeni 15. maja. Svima je jasno: mira u napaćenoj srpskoj zemlji neće biti, sve dok se ne donese pravedno rešenje za kosovsko pitanje koje će počivati na osnovama međunarodnog prava. Kada su ruski predstavnici sa najviših tribina govorili o tome da je «kosovski presedan» gori od kuge, u to je malo ko verovao. Sada je očigledno da je «virus» zahvatio ne samo srpske birače, već se neverovatnom brzinom raširio i po svetu. Mira u skorije vreme neće biti ne samo u Beogradu, već i u mnogim drugim regionima, na primer u Gruziji. Čak i mogući ulazak Gruzijaca u NATO nije najbolji lek za ovu, krajnje opasnu, zaraznu bolest.

Izvestija, 12.05.2008.

http://www.izvestia.ru/world/article3116099/