hronika vesti (arhiva)

Pomoc Vlade Divca deci Avganistana

Legenda jugoslovenske i NBA košarke Vlade Divac, pokazao je na delu i svoju veliku humanost, poklonivši 10.000 dolara deci Avganistana. Ovom prilikom Divac, inace aktivni clan UNICEFA, je izjavio: "Sva deca su naša deca. Ta deca ne zaslužuju ovakav život. Znam kako im je, jer su i deca u mojoj zemlji bila pogodena ratom. Cinim i uvijek cu ciniti šve što je u mojoj moci da pomažem deci." Izvor: SerbianCafe

Danas, 21. nov.

Beograd - Prema preliminarnim rezultatima izbora koji se podudaraju s rezultatima OEBS i verovatno su i konacni - Koalicija Povratak je osvojila 22 mandata u parlamentu Kosova i Metohije, odnosno 10,96 odsto glasova, a najvise mandata imace DSK Ibrahima Rugove.

MERI ROBINSON: Uciniti vise za prava manjina

Zeneva - Pravo na biranje je u sredistu ljudskih prava - izjavila je juce Meri Robinson, Visoki komesar za ljudska prava Ujedinjenih nacija, izrazavajuci zadovoljstvo zbog uspeha izbora na Kosovu . "Nadam se da ce se u miru u kome su protekli izbori, nastaviti dalji politicki zivot na Kosovu.", dodala je ona. - Izbori su vazan korak; ipak, ostaje briga za prava nacionalnih manjina. Slab odaziv Srba, narocito u Mitrovici, pokazatelj je da se mora uciniti mnogo vise za manjine u ovoj pokrajini - zakljucila je Meri Robinson.

Brisel - Sefovi diplomatija Evropske unije istakli su prekjuce u Briselu odlucno da su protiv nezavisnosti Kosova i da se "dira u teritorijalni integritet" SR Jugoslavije, kako je to veceras novinarima izjavio predsedavajuci Saveta ministara EU, belgijski ministar Luj Misel. Evropski komesar za spoljne poslove Kris Paten je izjavio da ce nove privremene vlasti u Pristini morati da "tesno saradjuju s Beogradom", posebno u okviru Konsultativne radne grupe EU-SRJ za sprovodjenje strategije saradnje SRJ sa Unijom i ukljucivanje cele jugoslovenske federacije u strukture evropske petnaestorice.

Protest "beretki" spontan

Beograd - Jedinica za specijalne operacije izborila se spontanim protestom za bolji status i da se njeni problemi brze resavaju. Ova jedinica je ostala pod kontrolom i nije ugrozavala bezbednost drzave. Ubuduce JSO nece biti u Resoru drzavne bezbednosti i nece biti obavijena velom tajne. Koristice se za najteze i najslozenije antiteroristicke zadatke uz saglasnost Vlade Srbije - rekao je Dusan Mihajlovc, ministar unutrasnjih poslova na jucerasnjoj konferenciji za novinare.

Blic, 21. nov. 

Predrag Bulatović, predsednik SNP, istakao

Rušenje Đukanovića važnije od federacije

Predsednik SNP izjavio je da je za SNP možda važnije da demokratskim sredstvima sruši režim Mila Đukanovića, nego da vodi borbu za zajedničku državu. Lider SNP je preksinoć na tribini u podgoričkom naselju Gornja Gorica poručio svojim pristalicama da je bolje da učestvuju na referendumu nego da ga bojkotuju, jer bi, kako je rekao bojkot referenduma bio poklon DPS-u.

-Ako bude bojkota, a možda nas neko gura da to uradimo, onda će oni da "špartaju" po biračkim spiskovima. Kako čemo onda da verujemo njihovom rezultatu. Ako ne bismo izašli na referendum, to je njima poklon. I zato je kažem da SNP nikada nije rekla da je za bojkot refereduma, je onda dobijamo nestabilnu političku situaciju i možda samostalnost na osnovu falsifikovanih rezultata. Red je da sklopimo dogovor i onaj ko izgubi da prizna poraz. Mi bismo se, ako izgubimo obavezali da ćemo glasati za promenu ustava Crne Gore, a oni - na promenu saveznog ustava i nastavak života u zajedničkoj državi - rekao je Bulatović. 

Medojevic: Neophodan dogovor 

BEOGRAD - Direktor Centra za tranziciju u Podgorici Nebojša Medojevic ocekuje da bi medunarodna zajednica iniciranjem novih razgovora mogla da zatraži od „vlada Srbije i Crne Gore da pre referenduma reše pitanja kao što su platni promet, saradnja banaka ili pitanja koja interesuju gradane, kao što je državljanstvo i status privatne imovine“. - Dogovor oko tih pragmaticnih stvari je neophodan jer medunarodna zajednica mora da zna ko ce da preuzme odredene obaveze zajednicke države - objasnio je Medojevic. On je upozorio da postoji citav korpus pitanja koja se ticu svakodnevnog života, a koja treba rešiti pre raspisivanja referenduma.

- Ta pitanja bi trebalo rešiti ranije, jer bez obzira na ishod referenduma, ukoliko ovi problemi ne budu rešeni, doci ce do krize - procenjuje Medojevic.

Na pitanje da li je zahtev u americkom Kongresu da se preispita kako je crnogorska vlast potrošila finansijsku pomoc SAD pocetak ekonomskih pritisaka, Medojevic je odgovorio da prvo treba videti da li ce taj zahtev proci.

- Ukoliko bi takav zahtev prošao u Kongresu, to bi bio veliki udarac za Crnu Goru, jer je podrška Kongresa zvanicnoj Podgorici mnogo veca nego podrška Stejt departmenta. Finansijska pomoc Kongresa Crnoj Gori je skoro ista kao i pomoc Srbiji - zakljucio je Medojevic.

Americki ambasador juce sa predstavnicima crnogorske vlasti i opozicije 

SAD za ostanak Crne Gore u SRJ 

PODGORICA (Beta) - Lider crnogorske opozicione Narodne stranke Dragan Šoc izjavio je posle sastanka sa ambasadorom SAD u SRJ Vilijamom Montgomerijem da americka vlada „podržava dogovor izmedu Srbije i Crne Gore u okvirima Jugoslavije“ i da ce njeni dalji politicki napori za rešenje krize u SRJ biti potpuno u duhu tog stava.

Vecina za izrucenja Hagu

BEOGRAD - U periodu od 14. do 17. novembra 2001. godine beogradski Centar za marketing istraživanja „Marten Board International“ (licencni partner „British Market Research Bureau“ iz Londona), u saradnji sa dnevnikom „Blic“ sproveo je ispitivanje javnog mnjenja sa ciljem da identifikuje stavove gradana o pitanjima i problemima vezanim za saradnju SRJ sa Haškim tribunalom. Istraživanje je obavljeno na slucajnom stratifikovanom uzorku od 604 ispitanika, punoletnih gradana Srbije bez Kosova i Metohije. Osnovni cilj istraživanja bio je da se utvrdi u kojoj se meri naši gradani slažu odnosno ne slažu s praksom izrucenja naših gradana Haškom tribunalu. Takode, ispitivano je i mišljenje gradana o pravednosti i zakonitosti dosadašnjih izrucenja. Jedno pitanje se odnosilo na stavove gradana o eventualnoj opstrukciji donošenja zakona o saradnji sa Haškim tribunalom.

1. Preko jedne polovine gradana Srbije, ili 53 odsto, decidirano je izjavilo da se slaže sa praksom izrucenja naših gradana optuženih pred Tribunalom, 14 odsto je za izrucenje u svakom slucaju, dok 39 odsto smatra da izrucenja treba sprovoditi tek kada se donese odgovarajuci zakon koji bi normativno regulisao ovu praksu. Preko jedne trecine, ili 39 odsto gradana, ne prihvata saradnju SRJ sa Haškim tribunalom.

2. Vecina gradana Srbije smatra da dosadašnja praksa izrucivanja naših gradana optuženih u Hagu nije bila ni pravedna ni zakonita, 56 odsto svih ispitanika je izjavilo da ona nije bila pravedna, dok 69 odsto smatra da nije bila zakonita. S druge strane, jedna cetvrtina, ili 25 odsto, gradana smatra da su izrucenja bila pravedna, dok je tek 10 odsto izjavilo da su zakonita.

3. Najveci deo gradana, njih 45 odsto, mišljenja je da se sprecava donošenje zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Tek 12 odsto smatra da se ne sprecava donošenje ovog zakona. Dobar deo ispitanika, njih 38 odsto, ne zna da li neka organizacija/institucija ili pojedinacna licnost sprecava njegovo donošenje.

4. Vecina ispitanika, njih 58 odsto, od onih koji su mišljenja da je donošenje zakona o saradnji sa Tribunalom opstruirano, navelo je neku od partija ili politickih licnosti kao odgovorne za tu opstrukciju, dok je 42 odsto odgovorilo da ne zna. Oko 15 odsto njih je navelo Zorana Ðindica, 13 odsto Vojislava Koštunicu, dok je preostalih 30 odsto navelo neku od partija (DSS - 8 odsto, DOS - 5 odsto, SRS - 5 odsto, SNP - 5 odsto, SPS - 5 odsto i DS - 2 odsto).

 hronika vesti (arhiva)