hronika vesti (arhiva)

Blic, 23. nov. 2001.

Dragan Maršicanin: Potrebna je nova republicka vlada 

DSS se zalaže da Srbija dobije novu Republicku vladu, za razliku od premijera Srbije koji od aprila govori da ce izvršiti rekonstrukciju Vlade. Razlika je suštinska. Nova vlada ne podrazumeva samo kadrovske promene, dakle kozmeticke promene, vec novu vladu koja bi, izmedu ostalog, sa novim ljudima u njoj vodila drugaciju politiku - izjavio je juce u razgovoru za „Blic“ Dragan Maršicanin, potpredsednik Demokratske stranke Srbije i predsednik Skupštine Srbije.

- Ta nova vlada striktno bi se pridržavala Ustava i zakona, nacin njenog rada bi bio posve drugaciji od sadašnjeg, pre svega u delu javnosti njenog rada i spremnosti na odgovornost, kao i drugacije organizacije, što su po DSS neophodni uslovi da se postignu dobri rezultati na sprovodenju reformi u Srbiji. U ovom momentu od Vlade Srbije ne može se ocekivati prihvatanje ovih opravdanih zahteva, jer znaci koji bi ukazivali na promenu stava Vlade ne postoje. Šta više poslednjih meseci Vlada radi sve zatvorenije i sve neodgovornije.

Može li Srbija da dobije vladu u kojoj bi bio DSS pre izbora? - Moguce jeste i neophodno jeste, ali cini mi se da Vlada ne želi da menja svoj dosadašnji nacin rada koji ne daje dovoljno dobre rezultate. Danas smo suoceni sa politickom krizom, ali Vlada Srbije je potpuno autisticna i oprvgava da postoji kriza Vlade. Da je tako dovoljno je samo odgovoriti na pitanje ko od stranaka DOS u Vladi ucestvuje i da li se više uopšte može govoriti o Vladi DOS kada u njoj nema DSS, NS, predstavnika SD, a sa velikim pitanjem je i legitimitet PDS.

Generalno gledano, radom kojih ministarstva je DSS nezadovoljan, a kojih zadovoljan? - DSS i dalje insistira na pitanju odgovornosti svakog njenog clana. U tim zahtevima više ni malo nismo usamljeni, ne samo da nas podržava sve veci broj clanica DOS, vec što je važnije od toga javnost pocinje da zahteva da se za rad polože racuni. Svakako da je najviše pažnje kada se o odgovornosti radi i nedovoljno dobrim ucincima usmereno na MUP i ministarstva pravde, prosvete i energetike i rudarstva. Zadovoljni smo radom onih ministarstava koji su u svom neradu ucinili najmanje grešaka i kojima se može zameriti neaktivnost i sporost u reformi oblasti za koju su zaduženi, ali ne i aktivnost koja je ostavila neposredne štetne politicke ili ekonomske posledice.

Celnici DOS optužuju DSS da pravi politicke krize i da stoji iza „afere Gavrilovic“, štrajka rudara u Kolubari, protesta JSO... - DSS ne podstice, niti podržava bilo šta što destabilizuje politicke prilike u Srbiji. Za ono što se DSS pripisuje odgovornost pociva u onima koji su nadležni da probleme rešavaju i oni koji su nazakonitim cinjenjem te krize prouzrokovali. Tako je svakako za „aferu Gavrilovic“ najodgovorniji onaj ko je dužan da otkrije pocinioce ubistva, kao što je za protest JSO najodgovorniji onaj ko je protestima pružio povod nezakonitim hapšenjem brace Banovic. Tu se mora skrenuti pažnja da je predsednik srpske vlade još jednom obmanuo javnost tvrdeci da Vlada ostaje pri svojoj odluci o prelasku JSO u nadležnost SJB, a da zapravo to nije istina, jer je dogovoreno da ce biti pod neposrednom komandom ministra policije i da postupa po saglasnosti Vlade. Eto još jedan primer da Vlada ne samo da krši zakone vec i sopstvene odluke. U svakom slucaju dobro je da je protest JSO prekinut i da su oni koji su problem izazvali i cija je smena tražena bili dobrodošli gosti na slavi te jedinice.

U kojoj meri je DSS zadovoljan epilogom protesta JSO? - Nesumnjivo da je za protest JSO najodgovorniji ministar policije, jer su u njegovoj neposrednoj nadležnosti službe javne i državne bezbednosti. Ukoliko je konstatovano da u dužem periodu, a takvo je saopštenje Vlade Srbije, postoji problem u radu SDB, onda je nesumnjivo da odgovornost ne može da zaobide ministra policije. Ali to je pitanje licnog morala i sa druge strane odgovornosti Vlade Srbije, odnosno njenog predsednika.

Lider NS Velimir Ilic je vec najavio koaliciju sa DSS za sledece izbore. Hoce li DSS u tu koaliciju i da li je moguca koalicija sa još nekim strankama? - Preuranjeno je govoriti o tome kakve ce izborne koalicije nastupiti na sledecim prevremenim republickim i saveznim izborima, pa je preuranjeno govoriti i da li ce DSS izaci samostalno ili u koaliciji sa programski slicnim strankama. Takvih stranaka ima mnogo. Razgovori o tome nisu vodeni i svakako da ce DSS takvu odluku doneti pred izbore. Nesumnjivo je da koalicija DOS više nece postojati na sledecim izborima, ne onakva kakva je formirana pre dve godine i koja je potrošila razloge svog postojanja, bez obzira da li ce neke stranke nespremne da na izbore izadu pod sopstvenim nazivom zloupotrebiti naziv DOS. To bi bio pokušaj izborne prevare.

Neka istraživanja javnog mnjenja pokazuju da gradani traže da Vojislav Koštunica i Zoran Ðindic ostanu zajedno na vlasti. Koliko je to moguce? - Nesumnivo je da ce DSS i DS u buducnosti predstavljati najznacajnije stranke u Srbiji i da ce blisko saradivati. Ni posle izbora nijedna od ovih stranka nece moci samostalno da formira vladu, te ce ove dve stranke biti upucene jedna na drugu. U tom smislu i saradnja Koštunice i Ðindica ce biti nastavljena. Ono što ce biti drugacije posle izbora koje DSS smatra neophodnim, jer se jedino njima može rešiti kriza u Srbiji, jeste pristupanje postizbornim koalicijama koje omogucavaju utvrdivanje potpuno jasnih pravila igre, u kojima nece biti moguca sadašnja situacija da se faktickim uzurpiranjem vlasti jednog dela DOS provodi pogrešna politika. Protiv izbora mogu biti samo oni koji su uvereni da su bogom dani da vlast vrše bez obzira na posledice koje takvo vršenje vlasti prouzrokuje. Ono što je naravno neophodno je da se prethodno reši državno pitanje buducnosti savezne države i urede odnosi Srbije i Crne Gore.

Kako vidite buduce odnose Srbije i Crne Gore? - Uveren sam da ce Srbija i Crna Gora biti u jednoj državi sa izmenjenim nazivom. To nije samo stav vecine gradana u Srbiji i u Crnoj Gori, svih politickih stranaka u Srbiji i makar polovine u Crnoj Gori, vec je takva buducnost najbolje rešenje po uverenju medunarodne zajednice. Pojedini lideri DOS tvrde da je DSS izradom zakona o saradnji s Haškim tribunalom na republickom nivou priznao da savezna država i institucije ne postoje.

- U njihovim komentarima se uocava jasna kontradiktornost. Oni osporavaju moguce donošenje zakona o saradnji s Haškim tribunalom na republickom nivou, pozivajuci se na nadležnosti savezne države, a istovremeno uredbom Vlade Srbije svakodnevno nezakonito sprovode savezne nadležnosti. Moguce je i potrebno doneti zakon, jer je to jedini dobar nacin da se ta saradnja postavi na pravne osnove da se zaštite i oni koji su optuženi od strane Tribunala na nacin kako to civilizovane države cine prema svim licima za koje se utvrdi odgovornost pred zakonom i na taj nacin zaštiti i sama država.

Lider GSS Goran Svilanovic je izrazio ocekivanje da ce do kraja godine doci do promena u vrhu VJ. - Promene u VJ su vec zapocele reformom ove složene institucije. One ce se svakodnevno odvijati, u ne kratkom periodu, jer i drugacije ne može biti, a takva je praksa u svim zemljama u tranziciji. Te reforme ce svakako podrazumevati i kadrovske promene. VJ od petog oktobra prošle godine do danas nije predstavljala bilo kakvu smetnju za demokratski i reformski preobražaj Srbije, a u osetljivim bezbednosnim okolnostima predstavljala je faktor stabilnosti ostvarajuci dobru saradnju sa dojuceranjim neprijateljima NATO, što se pokazalo na zajednickom rešavanju problema na jugu Srbije. Nije mi poznato da postoje direktni zahtevi NATO za smenu nacelnika GŠ VJ Nebojše Pavkovica zbog ulaska SRJ u Partnerstvo za mir. Sigurno se radi zapravo o zahtevima da se izvrši reforma VJ koja je u toku i nece predstavljati smetnju za dalju saradnju s NATO... Pavkovic, kao ni drugi, nece biti vecito na svojoj funkciji.

Zašto DSS ne podržava usvajanje „omnibus“ zakona i zahteve vojvodanskih stranaka za autonomiju Vojvodine? - Zbog toga što pitanje nadležnosti treba rešiti generalno za celu državu i to valja uciniti donošenjem novog Ustava Srbije. Parcijalna rešenja su pogrešmna i ne idu u korist ni gradana Vojvodine, ni drugog dela Srbije. Celnici vojvodanskih stranaka postaju nervozni i užurbani, suoceni sa cinjenicom da široka decentralizacija i premošcenje veoma znacajnih nadležnosti Vojvodine nije sporno pitanje za bilo koju stranku u Srbiji i pokušavaju da nudenjem parcijalnih rešenja stvore privid da se one jedino zalažu za autonomiju Vojvodine, što je suprotno istini.

Nenad Calukovic

--------------------------------------------------------------------------------

Carls Kroford, britanski ambasador u SRJ 

Nejasnoce oko referenduma 

BEOGRAD (Beta) - Britanski ambasador u SRJ Carls Kroford ocenio je da bi održavanje referenduma o buducem statusu Crne Gore koji ne bi doprineo rešenju problema u jugoslovenskoj federaciji bilo kontraproduktivno. Britanski ambasador je izjavio da je tokom razgovora sa predstavnicima vlasti i opozicije u Podgorici izneo svoju ocenu da za ono što bi trebalo da usledi nakon referenduma nije u dovoljnoj meri pripremljen.

Prema Krofordu, u igri su tri moguca ishoda referenduma -reorganizovanje jugoslovenske federacije, uspostavljanje dve nezavisne države i „razvod“ dve republike, nakon cega bi bio stvoren izvestan savez izmedu Srbije i Crne Gore. Napominjuci da se EU zalaže za varijantu demokratske Crne Gore i demokratske Srbije u demokratskoj Jugoslaviji, Kroford je rekao da bez obzira na to koji bi ishod referenduma bio, nije u dovoljnoj meri pripremljen teren za bilo koji od ta tri moguca ishoda.

„Ljudi bi trebalo da razmotre ove opcije i da porade na svim detaljima i na iznalaženju zajednickog dogovora o buducnosti jugoslovenske federacije“, rekao je Kraford. Britanski diplomata je naveo da je EU zabrinuta zbog velike verovatnoce da ce opcija za nezavisnu Crnu Goru dobiti vecinu na referendumu, ali da ta vecina nece biti legitimna.

Kroford je rekao da ce visoki predstavnik EU za bezbednost i spoljnu politiku Havijer Solana tokom predstojece posete Podgorici verovatno izraziti zabrinutost Unije zbog toga što je došlo do zastoja u pregovorima o buducnosti jugoslovenske federacije i što je situacija oko referenduma nejasna. Prema njegovim recima, crnogorske vlasti birackom telu u Crnoj Gori opcije na referendumu predstavljaju kao: „nezavisnost ili konfuzija“. Britanski ambasador je rekao da treba ispitati da li postoji mogucnost za nezavisnu Crnu Goru ili za opstanak demokratske Jugoslavije.

Nakon Solanine posete Podgorici i ambasadori drugih zapadnih zemalja ce razgovarati sa crnogorskim vlastima i opozicijom, ali kako uskoro dolaze praznici, ne treba ocekivati rešenje zamršene situacije oko referenduma pre pocetka naredne godine, zakljucio je britanski ambasador.

Danas, 23. nov. 2001.

Naim Maljoku, potpredsednik Alijanse za Kosovo, izjavio je da ce se kroz parlament i vladu Kosova raditi na uspostavljanju nezavisnosti te pokrajine i gradjenju "dobrosusedskih odnosa" sa Srbijom. "Cin priznavanja nezavisnosti Kosova bice na kraju samo formalan cin. Drzava koja je najhrabrija to ce prva uraditi, a mozda ce Srbija prva priznati nezavisnost Kosova, sto ce biti izuzetno pametan korak i dobro za ugled Srbije u svetu", rekao je Maljoku Gradjanskom listu.