Hronika 8.-14. mart 02

Beograd, Podgorica - Ministarstvo pravde i lokalne samouprave Srbije ukazalo je juce da Nacrt zakona o saradnji s Haskim tribunalom, koji je sacinila republicka vlada, pretpostavlja donosenje tog zakona u Saveznoj skupstini i predvidja supremaciju medjunarodnog nad nacionalnim zakonodavstvom. U saopstenju, koje je potpisao ministar pravde Vladan Batic, izdatom "povodom mnogobrojnih dezinformacija u javnosti", navodi se da Nacrt tog zakona polazi od principa da transfer optuzenih drzavljana SRJ nije ekstradicija stranoj drzavi, s obzirom na to da Haski tribunal nije sud strane drzave. Nacrt zakona iskljucuje bilo kakvu ulogu domacih pravosudnih organa, jer oni ne mogu svojim odlukama menjati ili derogirati odluke medjunarodnog krivicnog suda, a i njihovim angazovanjem bi se pretvorili u servis izvrsne vlasti, sto je nedopustivo. Takodje, postupak pred pravosudnim organima trajao bi, kako se navodi, bezrazlozno dugo, stvarao bespotrebne politicke pritiske i "iritirao medjunarodnu zajednicu". Uz to, utvrdjivanje identiteta, hapsenje i transfer po prirodi stvari ne vrse pravosudni organi, vec organi unutrasnjih poslova. Nacrt zakona koji pociva na ovim principima podrazumeva istinsku i efektivnu saradnju. Zato se oni koji zagovaraju donosenje dva zakona - savezni i specijalni republicki - ponasaju u duhu narodne izreke "Brigo moja predji na drugoga", navodi se u saopstenju.

Saradnja sa Haskim tribunalom je bila jedan od tema sinocnjeg sastanka Predsednistva DOS, potvrdio je Tanjugu predsednik Demokratskog centra i predsedavajuci sednice Dragoljub Micunovic, ukljucujuci razmatranje svih predlozenih nacrta zakona o saradnji s Haskim tribunalom. - Verovatno vise nece biti potrebe za radom radnih grupa, koje su radile na predlogu zakona - zakljucio je Micunovic.

Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom je neprihvatljiv za Socijalisticku narodnu partiju zbog stava da se na zahtev tog suda gradjani Savezne Republike Jugoslavije automatski isporucuju, ponovio je predsednik SNP Predrag Bulatovic na tribini te partije odrzanoj preksinoc u Herceg Novom. Bulatovic je rekao da je ustavni osnov za donosenje takvog zakona sumnjiv, a da je SNP za postovanje postojece ustavne odredbe da se sudi u zemlji ili eventualno kombinovano, sa predstavnicima Haskog tribunala, ali takodje u SRJ. Bulatovic je ocenio "da razliciti stavovi o saradnji SRJ sa Haskim tribunalom, nece ugroziti koaliciju na saveznom nivou sa Demokratskom opozicijom Srbije. Bulatovic je rekao da ce pregovori o preuredjenju SRJ biti mukotrpni, posto je crnogorski predsednik Milo Djukanovic politicki tvrdoglav i posto je problem samostalnosti Crne Gore postavio kao licni. Brine me da li Djukanovic svojom opstrukcijom zeli da kupi vrijeme i da izazove negativno raspolozenje u Srbiji, zapitao se lider SNP.

Danas, 8. mart

GORAN SVILANOVIC: Nova izrucenja Hagu pre kraja marta

Beograd - Sef jugoslovenske diplomatije Goran Svilanovic izjavio je da ce pre kraja marta biti novih izrucenja optuzenih za ratne zlocine pred Haskim tribunalom. U intervjuu za Radio Jugoslaviju, Svilanovic je naveo da ce SRJ saradjivati sa Hagom, bez obzira da li ce ta oblast biti zakonski regulisana. "Nase obaveze moramo postovati, a transfer otpuzenih je jedino po cemu se meri saradnja sa Hagom", kazao je on i dodao da "to moraju znati svi koji sprecavaju donosenje zakona o saradnji sa Hagom, jer na taj nacin ne sprecavaju izrucenje, vec uskracuju prava nasim gradjanima koji su optuzeni". Savezni ministar inostranih poslova je ocenio da bi politicka odluka o punoj saradnji sa Hagom sprecila da Jugoslavija "dodje u bilo kakav cajtnot" pred 31. mart, rok koji je americki Kongres postavio za ispunjenje uslova za nastavak finansijske pomoci. Svilanovic je ponovio da su strateski ciljevi jugoslovenske spoljne politike ulazak u Savet Evrope, sporazum sa EU o stabilizaciji i asocijaciji i ukljucivanje u Partnerstvo za mir i ti ciljevi, prema njegovim recima, ne smeju da zavise od promena na unutarpolitickom planu. On je izrazio ocekivanje da odnosi izmedju Srbije i Crne Gore nece uticati na prijem SRJ u Savet Evrope, ali je ukazao da bi problem, i to "nasledjen problem", mogli predstavljati albanski zatvorenici u Srbiji. - Od 2.100, koliko ih je bilo u zatvorima pre demokratskih promena, ostalo je 175. Neki su izdrzali kaznu, neki su obuhvaceni zakonom o amnestiji i pomilovanjem, a bilo je i nekih revizija sudskih procesa. Taj problem ce biti potpuno resen u dogovorima izmedju Koordinacionog centra za Kosovo i Unmika - kazao je Svilanovic. (Beta)

Danas, 8. mart

Okrugli sto pod nazivom "Mediji na ivici profesije"

U Srbiji je i dalje medijska dzungla

Beograd - Nezavisni mediji i danas trpe najvise i to zbog cinjenice da se nisu priklonili novoj vlasti vec su profesionalno nastavili da obavljaju svoj posao. S druge strane, i dalje je prisutan govor mrznje koji se sada provlaci u izvestavanjima sa sudjenja u Haskom tribunalu, komentarisanju sukoba unutar DOS i odnosa unutar Federacije - ,rekla je Sonja Biserko, predsednik Helsinskog odbora za ljudska prava, na jucerasnjem Okruglom stolu "Mediji na ivici profesije".

Sanja Biserko smatra da se polozaj medija u Srbiji nije znacajno promenio posle petog oktobra, jer je izostala zakonska regulativa, da je nestala podela na drzavne i nezavisne medije, da u drzavnim medijima nije izvrsena transformacija u javni sektor i da nova politicka elita i dalje nastoji da odrzi kontrolu nad medijima, "a da bi ostvarila taj cilj najbolji metod je odsustvo bilo kakve zakonske regulative".

- Mediji u Srbiji ne zele da se pozabave otvaranjem pitanja ratnih zlocina na prostoru bivse Jugoslavije i suocavanjem sa nedavnom prosloscu-kaze Biserko.

Petar Lukovic, novinar, smatra da se izgubila granica izmedju nezavisnih i drzavnih medija, tako da "imamo mutantno novinarstvo, gde svi pokusavaju da budu nezavisni, a u stvari su drzavni". - Takav hibrid onemogucava zdrav kriticki odnos prema rezimu, kakav je postojao prema prethodnom. Sta bi novinarima trebalo da smeta da imaju isti odnos prema bilo kom rezimu?

Osnovno pitanje srpskog novinarstva je suocavanje sa prosloscu. Mi danas imamo losu publiku koja trazi lose medije- smatra Lukovic. Po njegovim recima, jedan od nedostataka je nepostojanje zelje da se kriticki sagleda nedavna istorija, a "to nije moguce, jer su u svim medijima ostali isti ljudi, uz kozmeticko menjanje glavnih urednika". - Oni koji su pisali hvalospeve Milosevicu, danas pisu hvalospeve DOS. Sve je to moguce dok ne bude donet zakon o lustraciji - rekao je Lukovic.

Blic, 9. mart

Predsedništvo Demokratske stranke Srbije juce odlucilo

Kraj saradnje DSS sa ostatkom DOS

Beograd - Predsedništvo Demokratske stranke Srbije juce je razmotrilo politicke prilike u zemlji i odnose medu clanovima DOS i konstatovalo da se usled kršenja koalicionih sporazuma na saveznom, republickom i pokrajinskom nivou kriza u državi i društvu neprestano produbljuje - saopšteno je sinoc iz DSS.

- Pre nešto više od mesec dana Savezna vlada je ozbiljno uzdrmana neizglasavanjem ministra finansija. Sada je njen opstanak direktno ugrožen odlukom Predsedništva DOS da ponudi predlog zakona o saradnji sa Haškim tribunalom prema kome su koalicioni partneri na saveznom nivou unapred izrazili ozbiljne rezerve. Nepoštovanje koalicionog sporazuma na republickom nivou usledilo je i podjednako drasticno kršenje sporazuma na nivou Vojvodine - navodi se u saopštenju i dodaje da DSS „nema nameru da daljim prisustvom sednicama Predsedništva DOS daje privid legitimnosti odlukama koje ostatak stranaka te koalicije donosi, ne mareci mnogo ni za državne i nacionalne interese ni za osnovne pravne norme i demokratsku proceduru“.

- Medustranacka saradnja nije moguca sa onima koji ne poštuju koalicione sporazume. U daljem radu DSS i svi njeni predstavnici rukovodice se iskljucivo obavezama koje su preuzeli pred biracima i programskim opredeljenjima sadržanim u Dogovoru sa Srbijom potpisanom 1. septembra 2000. godine, vodeci racuna kako o medunarodnom položaju zemlje, tako i o unutrašnjoj i regionalnoj stabilnosti. Maksimalnu pažnju cemo posvetiti ustavnom pretemeljenju savezne države i Republike Srbije, kao i zakonodavnoj aktivnosti u saveznom i republickom parlamentu, radi uspostavljanja vladavine prava i vodenja zdrave ekonomske i socijalne politike koja jedina može da otkloni sve izraženije siromašenje gradana, beznade i rastuce napetosti u društvu - zakljucuje se u saopštenju.

Blic, 9. mart

Vuk Draškovic za „Blic“ o današnjem mitingu SPO u Kragujevcu

Poziv na ustanak protiv premijera

BEOGRAD - Celnici Srpskog pokreta obnove danas ce u podne na Trgu slobode u Beogradu položiti cvece u znak secanja na sve žrtve režima Slobodana Miloševica, a zatim ce se u 18 sati na Trgu kod Krsta u Kragujevcu obratiti okupljenim gradanima na mitingu pod nazivom „Stop teroru, pljacki i rasprodaji Srbije - za demokratske izbore“ - najavio je juce za „Blic“ predsednik SPO Vuk Draškovic. On je ponovio da SPO traži vanredne izbore na svim nivoima do kraja godine i poziva narod da „izrazi svoju volju protiv pljackaškog i mafijaškog vladanja Srbijom“.

Povodom plakata ove stranke koji su osvanuli na fasadama zgrada pozivajuci na ustanak protiv premijera Srbije Zorana Ðindica, Draškovic je rekao da „komandant ove nesrece nije niko sa Marsa, vec premijer Srbije koji svima namece svoje odluke i koji je Srbiju pretvorio u svoje preduzece bez ikakvog uporišta u volji naroda“.

- Ðindic je sa Vladom i strankom preuzeo kompletnu vlast u Srbiji, on je i v.d. predsednika Srbije, šef Državne bezbednosti, policije, a sve cešce preotima i funkcije saveznog predsednika - rekao je Draškovic. Prema njegovim recima, SPO zato i poziva na ustanak „protiv Ðindica koji ima kompletnu vlast i protivi se ispunjavanju obecanja o održavanju izbora najkasnije 18 meseci posle pada Slobodana Miloševica zajedno sa ostalim clanicama DOS, osim DSS koji traži isto što i SPO“. On je precizirao da je parola o ustanku „metaforicna i znaci poziv, mobilizaciju Srbije za vanredne izbore na svim nivoima“. Draškovic je rekao da prošle godine SPO 9. marta nije organizovao demonstracije „jer su smatrali da svakoj vladi treba dati rok od bar sto dana“, a sada demonstriraju protiv te vlasti „koja je to postala zahvaljujuci desetogodišnjoj borbi SPO i ostalih demokratskih snaga i koja je pogazila sva izborna obecanja i snove o drugacijoj, boljoj Srbiji“. On je izrazio nadu da SPO nece i sledeci 9. mart docekati kao opozicija u Srbiji, vec da ce naredne godine u ovo vreme sadašnja pozicija biti opozicija.

Draškovic je naglasio da ce sa zahtevom za vanredne izbore SPO nastaviti sa samostalnom organizacijom mitinga širom Srbije na kojima su dobrodošli „svi nezaposleni, siromašni, ocajni i prevareni koji žele da stave tacku na teror, pljacku i rasprodaju Srbije“.

ista tema Danas, 11. mart

- Evo nas veceras u Kragujevcu, u srcu Sumadije i srcu nase nacije, da pisemo politicku otpusnicu sadasnjem rezimu koji je pre 18 meseci uzjahao vlast na zrtvama boraca od 9. marta 1991. do 5. oktobra 2000. godine. Ovde smo veceras da Srbijom celom raznesemo seme bune, koje mora da grune kao djule protivu Zorana Djindjica, protivu njegovih heroja - ubica, protivu njegovih ministara, prijatelja - mafijasa i derikoza. Srbiju nam je okupirala jedna zuta sekta, i mi moramo sebe, svoje porodice, potomstvo, naciju i drzavu da branimo od zutice, rekao je Draskovic i napomenuo da je rezim u Srbiji zaveo poreze kakvih nije bilo ni pod Turcima i kakvih nema nigde u Evropi.

On je rekao i da Srbijom vlada "dva hiljade pohlepnih ljudi, neznalica koji nikada i nista nisu radili, a dobili su za svoje prvo radno mesto - upravu nad Srbijom." "Narod je vrhovni sudija i moramo da ih privedemo da se suoce sa narodom na vanrednim izborima u ovoj godini. Moramo da ih primoramo da ispune bar jedno obecanje koje su dali u kampanji", rekao je Draskovic. Predsednik SPO se zalozio i za donosenje novog ustava Srbije, u cijem prvu clanu ce pisati da je "Srbija drzava srpskog naroda, a u zagradi i svih ostalih koji zive zajedno sa Srbima". Srpski narod je, smatra on, jedini narod u Evropi koji nema svoju drzavu.

ista tema Blic 11. mart

- Otvoreni smo za najširu saradnju protiv ove kriminalne, pljackaške, antinacionalne i antihrišcanske vlade Zorana Ðindica - rekao je Draškovic. Upitan da li je otvoren za saradnju i sa liderom radikala Vojislavom Šešeljem, s obzirom na njihov dugogodišnji sukob, lider SPO je rekao da je spreman na saradnju sa svima koji su za izbore.

Blic, 9. mart

„Blic“ istražuje: Šta je bilo na sednici Predsedništva Demokratske opozicije Srbije

Canak, Perišic i Kovacevic za iskljucenje DSS iz DOS

BEOGRAD - Zahtev lidera LSV Nenada Canka da Predsedništvo DOS glasa da se DSS iskljuci iz DOS podržali su, kako „Blic“ saznaje u vrhu vladajuce koalicije, predsednici PDS i Lige za Šumadiju, Momcilo Perišic i Slobodan Kovacevic. Canak je juce u izjavi za „Blic“ optužio lidera DC Dragoljuba Micunovica da je ponovo odbio da u dnevni red sednice Predsedništva DOS stavi njegov zahtev, navodeci da su ga potpisala još dva lidera vladajuce koalicije, ali nije želeo da kaže njihova imena.

- Bez obzira na to što naš zahtev da se glasa o iskljucenju DSS iz DOS možda ne bi prošao, Micunovic je to morao da uvrsti u dnevni red jer za to ne bi izgubili više od 30 sekundi. Ocekujem da ce Zoran Ðindic, koji predsedava sledecoj sednici Predsedništva DOS, imati više sluha i staviti naš zahtev na glasanje - rekao je Canak. Predsednici SDP i Politickog saveta DHSS, Rasim Ljajic i Milan St. Protic, izjavili su juce za „Blic“ da je Predsedništvo DOS raspravljalo samo o regulisanju saradnje s Haškim tribunalom, kao i da je na pocetku sednice potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus podneo izveštaj o pregovorima o redefinisanju odnosa Srbije i Crne Gore.

- Na dnevnom redu sednice trebalo je još da bude rešenje spornih pitanja u DOS, rekonstrukcija Vlade Srbije i imenovanje jugoslovenskog ambasadora u SAD. Medutim, posle usvajanja Predlog zakona o saradnji s Hagom, koji je podnelo Ministarstvo pravde, i uzdržanosti Dragana Maršicanina, nekako nije bilo želje da se sednica nastavi - rekao je Protic. On je naglasio da je Labus zamolio lidere DOS da ne iznosi detalje pregovora o redefinisanju odnosa u zajednickoj državi, tako da „ništa novo nisu saznali osim onoga što je javnost vec znala“.

- Primili smo Labusov izveštaj k znanju, bez pitanja. Jedino što je Labus naglasio jeste da je postignut dogovor Beograda i Podgorice da ostane jedna država koja ima medunarodni subjektivitet i da je rok medunarodne zajednice za završetak pregovora 15. mart - rekao je Protic. Ljajic je rekao da je Predsedništvo DOS ovlastilo Dragoljuba Micunovica da pregovara sa SNP u vezi s predlogom zakona o saradnji s Hagom, s tim što Micunovic u te pregovore može ukljuciti još nekog iz DOS. - Nekako je vladalo uverenje da SNP treba dati još jednu šansu - rekao je Ljajic, ali i dodao da ukoliko SNP ne prihvati taj predlog da ce se izrucenja sprovoditi po uredbi Vlade Srbije. On je rekao i da je Nebojša Covic predložio da DOS razmotri saradnju vlasti s Unmikom, ali da to nije stiglo na dnevni red.

Canak je ocenio da preksinocna sednica Predsedništva DOS „nije bila spektakluarna“ i da mu je „jedino bilo simpaticno to što je Maršicanin smatrao da je kršenje ljudskih prava ako uhapsite coveka koji je optužen za ratne zlocine“. Inace, Canak je, obrazlažuci zahtev za iskljucenje DSS iz DOS, optužio tu stranku „da se svojom politikom potpuno odvojila od DOS“.

- To što Koštunica prima predstavnike SPS kao predsednik države, jeste u redu, ali to što prica da ce država garantovati Slobodanu Miloševicu odbranu sa slobode i placanje materijalnih troškova, može da okaci macku o rep. Nemam vremena sad da biram reci, ali to je vrhunac izdaje principa oko kojih se okupio DOS. Zato DSS moramo iskljuciti iz DOS - zakljucio je Canak.

Danas, 9. mart

Filip David, suosnivac Beogradskog kruga

Protiv Memoranduma

Krug je reagovao je na ono sto je nudio Memorandum Srpske akademije nauka. To je jedan od konkretnih povoda za osnivanje Beogradskog kruga. Ta grupa intelektualaca, pisaca, koja je zelela da osnuje tu novu asocijaciju zaustupala je suprotna misljenja. Mislili smo da se moramo na neki nacin oglasiti, da moramo napraviti neki nas program koji bi bio antimemorandumski

Po oceni Obrada Savica, "politicki i moralni projekt Druga Srbija doziveo je potpuni krah".

- Gde su sada ljudi iz Beogradskog kruga. Nema ih u institucijama, nisu nikome potrebni, zato sto su kritikovali Milosevica sa antinacionalistickih pozicija. Onog trenutka kada je na vlast dosao Vojislav Kostunica, bio je to znak potpunog trijumfa srpskog nacionalizma u njegovoj toboze sofisticiranoj varijanti. Dakle, peti oktobar je pobeda revidiranog srpskog nacionalistickog projekta i poraz druge, gradjanske Srbije. Ljudima koji nisu paktirali sa drzavom, prezivelim snagama gradjanske Srbije, preostaje solidarnost sa porazenom stranom, a porazeni su gradjani, siromasni, nezaposleni, poluzaposleni. Solidarnost sa porazenima je nas politicki projekat, a ne paktiranje sa drzavom i pozicioniranje, ulazenje u sisteme moci i profitiranje od borbe protiv Milosevica.

Nas zadatak je da se reorganizujemo, da pocnemo da osmisljavamo koncept nove, trece Srbije. Nasa politicka i moralna odgovornost je prema buducnosti, stvaranje normativnih intelektualnih i civilizacijskih modela, mentalnog okvira za trecu Srbiju - smatra Savic.

. Po njegovoj oceni danas su "vidljivi simptomi obolelog drustvenog tkiva, znaci da nije izvrsena denacifikacija pravna, politicka i kulturna, srpske drzave i drustva", sto se moze primetiti i u reakcijama na sudjenje Slobodanu Milosevicu u Hagu.

- Haska inscenacija moze da se nazove "Slobodan Milosevic po drugi put medju Srbima". Cela Srbija je uprla oci u ekran u atmosferi sramnog samozadovoljstva i patoloske identifikacije sa Milosevicem. Odatle ponovo probudjena energija demonskog duha nade da bi se Srbija mogla ponovo reinstalirati kao, toboze, mocna balkanska drzava od koje zavisi sudbina regiona. Milosevic prica pricu ove nacije i vidimo jedan reverzibilni mehanizam: to sto se ljudi identifikuju s njim znaci da su deo te price, da su umesani.

Iza individualne krivice, u ovom slucaju Miloseviceve, nadvija se senka kolektivne neodgovornosti. Milosevic u svakom delu procesa radi na tome da Srbe predstavi zrtvama, sto se ovde dozivljava kao fenomenalan alibi. Niko nije sporio da su i drugi ubijali, ali iz te cinjenice se ne moze izvuci zakljucak da su svi jednako odgovorni. Ne moze da se kaze - buduci da su i drugi ubijali, ja sam cist - naglasava Obrad Savic.

Politika, 10. mart

DR DRAGAN POPADIC, SOCIJALNI PSIHOLOG, O DEKRIMINALIZACIJI DRUŠTVA

Demontaža centara moci

Otkuda stalna "povišena nacionalna temperatura"

Da li je kriminal zajednicki imenitelj svih problema koji nas opterecuju? Socijalni psiholog dr Dragan Popadic upozorava da je kriminal, nasleden iz prethodnog režima, problem koji nas koci da idemo napred i "da nema uspešnih reformi bez ozbiljne dekriminalizacije društva".

– Osnovni zadatak sadašnje vlasti je da odlucnije sasece izvore kriminala, ali i utvrdi istinu o ratnim zlocinima – istice ovaj vanredni profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Mogucnost crnih scenarija

Septembra 2000. godine, po Popadicu, nije se dogodila nikakva revolucija, vec pobeda na izborima. "Formalno smo mi i ranije imali demokratski poredak, ali moc nije bila koncentrisana u institucijama sistema vec u policijsko-vojnom aparatu i ’porodici’. Sada moc treba da se vrati u institucije društva i da sistem vladanja postane javan", objašnjava naš sagovornik.

Razvlašcivanje centara moci koji su citavih desetak godina srastali sa kriminalom nije lak posao. U mnogim zemljama se dešavalo da ljudi kojima se vlast osladila, ili cija je politicka ideologija poražena ili bogatstvo ugroženo, veoma nerado predaju vlast ali to na kraju ipak ucine – ali oni upleteni u kriminal pa i zlocine gube daleko više, kaže Popadic.

Kritikovati sadašnju vlast zbog viška sujete, manjka medusobne saradnje je opravdano, ali u ovom trenutku manje bitno. Demokratija i služi, nastavlja Popadic, "ne da najbolji budu na vlasti, vec da oni koji nisu dobri budu smenjivi". Ali ono što može da ugrozi ne samo njihovu vlast vec demokratski poredak uopšte, i što bi imalo reperkusije na sve – od sigurnosti na ulicama do pristupa medunarodnim organizacijama – bila bi njihova nespremnost ili nesposobnost da demontiraju kriminalizovane strukture moci.

Popadic smatra da je sadašnja vlast svesna težine problema, ali je neizvesno da li ce imati snage da ide na razvlašcivanje tih centara moci, ili ce zakljuciti da je neki dogovor sa tim kriminalizovanim strukturama nasledenim iz prethodnog režima dovoljno dobro "kompromisno" rešenje. Poslednja varijanta bi vodila ne samo njihovom postepenom povezivanju sa kriminalom, vec, na duže staze, nastanku crnih scenarija koji uopšte nisu nemoguci, upozorava ovaj analiticar društvenih fenomena.

Tacno je da su ocekivanja gradana bila nerealna posle 5. oktobra, objašnjava naš sagovornik. Kako slikovito kaže, mnogima je izlazak iz prethodnog režima licio na izlazak iz mraka bioskopske sale u kojoj se daje film sa sve mucnijim krajem.

"Kakav težak film!", misli covek izašavši na svetlost dana, a onda se iznenadi: a gde su moja kola, plata, kuca, buducnost moje dece...? Realnost se, na žalost, nepovratno izmenila, "film" je trajao deset godina i nismo ga samo gledali vec u njemu i ucestvovali. I zato ni od kog ne možemo zahtevati da nam sve upropašceno odmah vrati na staro.

Dodatnu nesigurnost kod gradana stvara to što veoma važna pitanja, kao što je odnos izmedu Srbije i Crne Gore, ili status Kosmeta, i dalje nisu rešena. Uz to, priroda ovih problema je takva da stalno proizvode "povišenu nacionalnu temperaturu" koja otežava da se ljudi okrenu rešavanju ekonomskih a ne etnickih problema, napominje Popadic.

Ispitivanje zlocina nije nepravedan zahtev

Govoreci o prisutnom razocarenju u medunarodnu zajednicu, Popadic kaže da je raspoloženje domaceg javnog mnjenja prema svetu poput klatna osciliralo od jednog do drugog ekstrema. "Uveren sam da medunarodna zajednica ni pre, ali ni sada nema ništa protiv nas i da ne radi na našu štetu. Ona je samo spremna da nam pomogne onoliko koliko je to u njenom interesu", smatra ovaj profesor Filozofskog fakulteta.

Medunarodna zajednica je napravila niz ustupaka, kao što je otpis dve trecine spoljnog duga (i oni ne bi bili ucinjeni da je ostao prethodni režim na vlasti), ali to ne znaci da svet, kako kaže Popadic, od "imperije zla" treba da se u našim ocima preobrazi u roditelja koji nas nesebicno pomaže i pazi.

– Pristupanje medunarodnoj zajednici je naš izbor i potreba, niko nas na to ne sili. A ispitivanje ratnih zlocina nije nekakav nepravedan i previsok zahtev koji svet postavlja, vec elementarni zadatak koji bi naša zemlja i druge zemlje u regionu morale same sebi da postave.

Ali, iako izgleda da smo kao društvo bolesni, leka ima, istice Dragan Popadic.

– Siguran sam da promene nabolje ne zahtevaju dugi vremenski period. Sve price o našem usudu i nezgodnom mentalitetu koji nas ogranicava pogrešne su. Promenite uslove i pravila u kojima ljudi žive i promenice se i sami ljudi. Otvorite prozor i uci ce svež vazduh, svejedno da li je vazduh bio ustajao nedelju dana ili više godina – porucuje dr Dragan Popadic.

--------------------------------------------------------------------------------

O sudenju Miloševicu

Ravnodušnost kojom je propraceno Miloševicevo odvodenje u Hag pokazuje da su mu mnogi ljudi unapred dodelili ulogu "žrtvenog jarca" na koga ce se svaliti sva krivica, što bi onda ostalima omogucilo da mirne savesti prestanu da razmišljaju o prošlosti i vlastitoj odgovornosti. Zlocini za koje se optužuje, medutim, nisu zlocini jednog coveka. Sem toga, u njegovoj prici na sudenju mnogi su prepoznali ono što i oni intimno misle ili su mislili ranije, prepoznali su Miloševicev nastup i imidž koji tako pleni sve dok je uperen protiv drugih, a ne protiv njih samih, kaže Popadic i nastavlja:

– Možemo mi sudenje posmatrati kao pozorišnu predstavu ili utakmicu izmedu "nas" i "njih", ali ono je pre svega istraga o ubistvu (i to ubistvu stotina ljudi i citavih porodica). Da li se ubistvo zaista desilo ili ne? Ako jeste, ko je ubica, ko je zlocin dopustio ili isplanirao? To su kljucna pitanja na koja ce svet tvrdoglavo tražiti odgovore makar nas ti odgovori ne zanimali – a da li cemo dokazima verovati ili ne, da li cemo prema žrtvama gajiti saosecanje ili ravnodušnost – to ce biti ostavljeno nama.

Danas, 11. mart

Da li je ministar policije Dusan Mihajlovic na odmoru, kako to tvrdi premijer Djindjic

Ostavka kovertirana u petak?

Beograd - Republicki ministar unutrasnjih poslova Dusan Mihajlovic ozbiljno razmatra mogucnost da se povuce sa te funkcije i svoju ostavku kovertirao je jos u petak, potvrdjeno je Danasu u dobro obavestenim krugovima bliskim vrhu MUP Srbije.

Kako nam je receno, Mihajlovic je tokom vikenda boravio u svom rodnom Valjevu gde se odmarao u porodicnoj kuci. Inace, iz kabineta ministra policije juce je stiglo saopstenje da on "koristi drugi deo godisnjeg odmora iz 2001. godine radi pripreme i ucesca na kongresu Liberalne internacionale". Neimenovani policijski izvor agencije FoNet, medjutim, tvrdi da se Mihajlovic fakticki vec povukao sa funkcije i da je "kap u prepunoj casi" bila izjava premijera Djindjica u Jagodini, data pred TV kamerama u prisustvu ministra policije, da se zna ko su glavni mafijasi u 50 gradova u Srbiji, a da se nista ne preduzima protiv njih. Mihajlovic je tim povodom, saznaje FoNet, "vec uputio ostro pismo Djindjicu", nezadovoljan pozicijom "u kojoj su mu vezane ruke" u procesu temeljnog reformisanja Ministarstva i u borbi protiv organizovanog kriminala. Konacna odluka o povlacenju jos nije doneta. Ako se Mihajlovic ipak vrati na mesto ministra, insistirace da se vec u aprilu u Skupstini Srbije na dnevnom redu nadju zakoni o unutrasnjim poslovima, o drzavnoj bezbednosti i o lustraciji, odnosno o otvaranju tajnih dosijea, navodi izvor FoNeta. Republicki premijer Zoran Djindjic izjavio je juce da je ministar Dusan Mihajlovic na odmoru, odbacujuci tvrdnje da je vec podneo ostavku. Inace, u odsustvu lidera Nove demokratije, vodjenje Ministarstva preuzeo je njegov zamenik Nenad Milic, visoki funkcioner Demokratske stranke.

Danas, 11. mart

SPS protestovao zbog prekida prenosa sudjenja Milosevicu

Televizija nema para

Beograd - Drzavna televizija ne moze da finansira direktne prenose sudjenja Slobodanu Milosevicu u Hagu - odgovorio je Aleksandar Crkvenjakov, direktor RTS, zameniku predsednika Socijalisticke partije Srbije Mirku Marjanovicu koji je u petak zatrazio da Radio-televizija Srbije nastavi direktne prenose. Marjanovic je ocenio da je odluka o obustavljanju prenosa "motivisana iskljucivo interesom DOS rezima koji strahuje od Milosevica cak i sada kada je on u zatvoru u Hagu, te da "nista sto nije u interesu rezima ne dospeva u informativne emisije" RTS-a. Crkvenjakov je u pismu, koje je prenela RTS, u ime programskog kolegijuma izrazio razumevanje za interes SPS, ali i "neslaganje sa kvalifikacijama na racun uredjivacke politike" RTS. Troskovi evrovizijskih trasa iznose 650 svajcarskih franaka na sat i "jos najmanje toliko za sekundarne troskove", te ukupan iznos prevazilazi finansijske mogucnosti RTS, naveo je Crkvenjakov i dodao da je drzavna televizija cetiri nedelje integralno prenosila sudjenje, odgovorivsi na taj nacin interesu javnosti, a i ubuduce ce izvestavati iz Haga. Programski kolegijum RTS porucio je da potpuno razume interese SPS kad je rec o direktnim prenosima sudjenja Slobodanu Milosevicu, ali da odbacuje kvalifikacije SPS o uredjivackoj politici.

Danas, 11. mart

Nakon odluke DSS da ne prisustvuje sednicama Predsednistva DOS

ZORAN DJINDJIC: Moguce je i oduzimanje mandata

DUSAN PROROKOVIC: Pretnje kao u vreme Milosevica

Beograd - Nakon odluke Demokratske stranke Srbije da ne prisustvuje sednicama Predsednistva DOS, "jedna od mogucnosti je oduzimanje mandata" poslanicima te stranke, izjavio je jedan od lider DOS, srpski premijer Zoran Djindjic. Predsednistvo DOS je jedini organ kroz koji funkcionise cela koalicija i odluka da se ne ucestvuje u radu Predsednistva DOS je odluka i da se uopste ne ucestvuje u radu koalicije - rekao je on prekjuce u Vranju, naglasivsi da su "mandati dobijeni na listi DOS". Odluka DSS da ubuduce ne prisustvuje sednicama Predsednistva DOS izazvala je ostre reakcije i otvorila pitanje mandata poslanika te stranke u saveznom i republickom parlamentu. Nekoliko lidera DOS je tu odluku protumacilo kao izlazak DSS iz vladajuce koalicije. Djindjic je za ovu sedmicu najavio sednicu Predsednistva DOS, na kojoj ce vecinom glasova odluciti "kakve su posledice odluke DSS". - Sta vecina bude odlucila, tako ce biti - rekao je on i dodao da ce "to biti jedno vrlo osetljivo pitanje", jer "nema dobrih odluka", vec ce vecina odluciti "sta je najmanje losa opcija".

Visoki funkcioner DSS Dusan Prorokovic ocenio je da bi odluka o oduzimanju mandata poslanicima te stranke u republickom i saveznom parlamentu podsetila na poteze u vreme vladavine rezima Slobodana Milosevica.

- Oduzimanje mandata poslanicima DSS bilo bi ravno pravnom i politickom nasilju i samo bi ubrzalo proces raspisivanja izbora u Srbiji - istakao je Prorokovic u izjavi bijeljinskoj TV BN.

Funkcioneri DSS Ljiljana Colic i Dragan Marsicanin objasnili su, medjutim, da ta stranka nije istupila iz DOS i da se nece povlaciti iz republickog i saveznog parlamenta i ostalih organa vlasti. Marsicanin je agenciji Beta kazao da bi eventualno izbacivanje stranke iz vladajuce koalicije i oduzimanje mandata njenim poslanicima bilo "pravno i politicko nasilje i posleizborna kradja".

Blic 11, mart

Najprljavija kampanja ikad videna u ovoj zemlji ce biti pred predstojece izbore. Sistem rada isti kao za vreme Miloševica

Nebojša Covic: DOS postoji samo ako su u njemu svi koji su ga formirali

Predlog sporazuma o redefinisanju saradnje u okviru DOS „prošao“ je na Predsedništvu koalicije i ostalo je samo da se tehnicki razrade politicki pripcipi. Medutim, poslednja sednica pokazala je da nas je vreme preteklo ili da su nas neki ljudi pretekli. Naravno, ovo znaci raspad DOS, jer DOS može da bude DOS samo ako su u njemu svi koji su ga i formirali. Ovo što se sada dogada, negativno utice na sve druge probleme -redefinisanje federacije, status Kosova, jug Srbije, saradnju sa Hagom - a to su sve pitanja koja uticu na politicku stabilnost zemlje, ocenio je u razgovoru za „Blic“ Nebojša Covic, predsednik Demokratske alternative odluku DSS o istupanju iz Predsedništva vladajuce koalicije.

Postoje najave da sledi oduzimanje mandata DSS. Koliko ovakvo stanje u DOS utice na krizu obe Vlade? - Ovakvo stanje nas dovodi u nepovoljniju poziciju kada su pregovori u bilo kojoj oblasti u pitanju. Tacno je da postoji više mogucnosti. Jedna od njih je i da se u Skupštini Srbije postavi pitanje poverenja Vladi Srbije. Takode, smatram i da je otvorena i kriza u Saveznoj vladi jer nije napravljen predlog zakona o saradnji sa Tribunalom. Na drugoj strani je iskljucivanje DSS iz DOS. Obe mogucnosti nece doneti ništa dobro, jer ni jedna ni druga nisu utemeljene na realnom odnosu snaga. Niko nema pravo da bilo koga marginalizuje. Razlog je zasnovan na istraživanjima, ne možete sa dvadeset do dvadeset pet odsto da držite celokupnu vlast, a da iskljucujete drugoga koji ima izmedu 25 i 30 odsto.

Kako ce odnosi u koaliciji biti razrešeni, novim koalicionim sporazumom ili vanrednim izborima? - Bilo bi dobro da izbora ne bude, ali realnost vodi ka politickoj nestabilnosti koja može da se reši dogovorom koji ne iskljucujem kao mogucnost. Medutim, ako to nije realno, mogli bi da udemo u fazu socijalnih nemira. Ako to želimo da izbegnemo možemo razgovarati o redefinisanju odnosa u DOS ili stvaranju drugih koalicija i na kraju dogovor oko potencijalnih izbora. Ocigledno je da je izvorna formula DOS na neki nacin istrošena. Morace da se prave druge formule, a da te nove forme ne bi napadale jedne druge samo na osnovu procena, bice potrebno da se odmere na izborima. Sve drugo proizvešce velike sukobe u koje bi uvukli institucije i narod. Nisam potpuno uveren da ne možemo da se dogovorimo, ali ako je to slucaj, onda je sve drugo, pa i izbori, bolje nego da dode do sukoba. Isto tako znam, da ce najprljavija kampanja ikad videna u ovoj zemlji biti ona pred predstojece izbore.

Gde je mesto DA u raspodeli snaga unutar koalicije obzirom na podelu DS - DSS? - Znam da postoje razne pretnje, „pakovanja“, „abrovi“ u smislu - „rasturice ti stranku“, „pokušace da te kompromituju“, „prate šta radiš“, „imaju dokumentaciju“. Mene ništa od toga ne plaši, ali to samo pokazuje da se mi ništa nismo pomerili od sistema rada za vreme Slobodana Miloševica. Ne mogu da shvatim da bilo koji problem u ovoj zemlji - odnosi sa Crnom Gorom, Kosovo ili jug Srbije mogu da se upotrebljavaju u medustranacke obracune. Jedni druge „nameštamo“ na takvim problemima. Takode, kada neko radi jedan posao, za koga su ga drugi ovlastili da radi, mislim na jug Srbije i Kosovo, cak im je bilo drago jer su ocekivali da ce onaj ko dobije ili preuzme te poslove propasti na njima, sada se igra „bocno“. Svako može da se cuje i vidi sa medunarodnim i sa domacim subjektima. Ali treba da se medusobno informišemo, a ne da se vi cujete i nešto obecate a ne prenesete onome ko je za taj resor i problem zadužen. To se obicno koristi tako da bi marginalizovali onoga ko maksimalno radi na tom poslu i ima rezultate. Sve je to po sistemu kada ima rezultata onda ih drugi preuzima, a za probleme imate dežurnog krivca.

Kako cete glasati ako se bude odlucivalo o iskljucenju DSS iz DOS? - Nisam za iskljucenje bilo koje stranke iz DOS, ukoliko možemo da se dogovorimo, ali ni za to da bilo koja stranka istupi iz Predsedništva DOS. To vodi ka raspadu DOS. Nije DOS to što ce svi u njemu prici jednoj strani, ili uz nekoga, a uz njega ce doci ako se malo da ovome ili onome. Treba svi zajedno da radimo, ako to ne ucinimo onda je to brlog u kome se svi borbe za vlast. Ova država ne pocinje sa nama i sa nama se nece završiti. Samo cemo možda dobiti etiketu nesposobnih, neodgovornih, prevaranata, ljudi koji su rasturili državu. Mi smo vlast koja mora da se žrtvuje ako mislimo da stabilizujemo ovu zemlju.

Da li je tacno da je ministar policije podneo ostavku? - Ne znam ništa oko price o ostavci. Sa njim imam korektne odnose i mislim da pruža maksimalno koliko zna i koliko može u sredivanju jedne veoma važne i osetljive institucije. Policija je bila jedna od institucija na koje je bio naslonjen prethodni režim. Ako mu mi ne pomažemo u tome i odmažemo mu time što mu nismo dali potpuni stepen slobode u smislu kadrovskih rešenja i ostalih stvari onda ne može da ima rezultate. Hajde da analiziramo ko su nacelnici odeljenja po celoj Srbiji i zašto pripadaju bilo kojoj stranci. Da li policija i vojska uopšte treba da pripadaju strankama. Moja ocena je da sam u delu saradnje oko juga Srbije imao i imam korektnu i iskrenu saradnju sa Mihajlovicem.

Nezvanicno, za Mihajlovica kap u prepunoj caši je bila izjava premijera Srbije da su poznati glavni mafijaši u 50 gradova u Srbiji. - Nije dobro reci na tribini na kojoj pored vas sedi ministar policije da u 50 gradova imate mafijaše. Pa daj bre, da to pohapsimo. Zašto nisu pohapšeni? Ne smatram kolegijalnim, da tako „opalimo“ jedan drugoga sedeci odvojeno ili zajedno. Sada cu ja ispasti veliki šef ako udarim kao predsednik sve živo - i potpredsednike i ministre.Ni Savezna vlada i savezna država i republicka vlada i Srbija nisu vlasništvo pojedinca. Ako neko ipak tako misli, daj da se razjasnimo, možda neki na to pristaju.

Koliko je izvesna rekonstrukcija Vlade Srbije? - Stalno se prica o podeli nekog politickog kolaca. Kakvog kolaca i šta to ovde ima da se deli? Neki su poceli sa kandidaturama za predsednika Srbije još prošle godine i napadima na Vladu Srbije. Sada su samo Đindica stavili sa strane, jer su se sa njim dogovorili, a druge i dalje napadaju. Sutra treba da budemo kolege u republickoj vladi. Nije problem, razumem politiku, pogotovo balkansku, ali to nije karakterno, to je nemoralno. Tacka nesporazuma opet je bila saradnja sa Hagom.

Zašto se pred liderima DOS pojavio ovakav zakonskog rešanja i pored rada eksperata koji su trebali da usaglase tri postojece verzije? - Koliko god mi predloga imali, svi oni ce težiti ka jednom. U njemu ce morati da bude jasno da Tribunal postoji, da je to medunarodna isntitucija, da SRJ i Srbija i Crna Gora moraju da saraduju. Takode, ne sme se Hag koristiti u stranackim obracunima. Kao neko je loš zato što ce isporucivati u Hag, a neko je dobar jer to nece da radi. To je igra žmurki, to je neko traženje razloga oko kojih cemo se kao posvadati. Prilikom poslednjeg sastanka užeg dela DOS dogovoreno je da napravimo okvir za saradnju sa Tribunalom na saveznom nivou, ali da se kroz te okvire vide i nadležnosti republika. Svi oni koji su „kandidati“ za odlazak u Hag su i gradani ove države. Zato treba da budemo profesionalni u tome delu. Moramo da pokažemo transparentnu saradnju sa Tribunalom i kada su u pravu i kada nisu. Posle toga treba da izmestimo centar dogadanja iz Haga na domace pravosude. Skoro je dve godine prošlo a to nismo uradili.

Hoce li biti zakonskog rešenja saradnje ili ce SRJ i Srbija optužene automatski izrucivati tribunalu. - Ocigledno je da mi ne poštujemo ono što se dogovorimo na Predsedništvu DOS. U timu su bili eksperti koji su trebali da nam naprave jedinstvenu platformu koja bi tretirala i savezni i republicki nivo. S obzirom na to da oni nisu uradili svoj posao jer su i eksperti bili pod stranackim uticajem, sve je to onda došlo do predsedništva DOS gde nema dva coveka koji su kompetentni da o tome pricaju. Ja nisam strucnjak za pravo, a ni ostali nisu više kompetentni. Radim po politickom osecaju, koji mi govori da Tribunal postoji, da saradnja sa njim predstavlja našu medunarodnu obavezu. Strategija za saradnju ili nesaradnju sa ovim sudom ne postoji. Dva puta davao sam elementarne osnove za tu saradnju, ali ne zbog rejtinga. Džaba nam rejting ako proradi kuka i motika, a na to puno lici.

Stice se utisak da poslednji potezi EU idu u prilog crnogorskoj platformi, iako je postojalo uverenje da EU prihvata platformu DOS i „Zajedno za Jugoslaviju“. - Postoji velika opasnost da se razbije Jugoslavija što znaci i razbijanje Srbije. Od Crne Gore, uz sva uvažavanja, nemate šta da uzmete, a od Srbije još toga može da se uzme i plaši me da cemo posle svega ostati predsednici klikera koji se zove Beogradski pašaluk... Pitanje je da li smo se zamislili kakvu cemo garanciju dobiti za Kosovo, ako se od sutra ne budemo zvali „Jugoslavija“ nego „Unija Srbije i Crne Gore“.

Da li možemo, u tom slucaju, da ocekujemo garancije medunarodne zajednice da Kosovo nece biti nezavisno? Ne želim da budem paranoican, ali nisam siguran.

Šta ce „Povratak“ tražiti za ulazak u Vladu Kosova? - Traže se dva ministarska mesta od koji je jedno ministarstvo za povratak raseljenih. Tacno je da je to pod nadležnošcu Štajnera , ali tako je bilo i u Bosni pa je kasnije dato takvo ministarstvo. Ako neko misli da povratak prema Zajednickom dokumenti pokrije sa povratkom tri do pet hiljada ljudi medu kojima najviše Aškalija, Roma i Bošnjaka, i time zatvori celu pricu vara se. Što se tice mesta ministra za šumarstvo, poljoprivredu i ruralne sredine, pristajemo na njega , jer Srbi ne žele da vrše opstrukciju.

Prosledio sam podatke - Euforija oko Redžepija je nepotrebna. Nisam policija ni služba bezbednosti ove zemlje. Moje je bilo da podatke koje sam dobio prosledim. To što je doticna licnost proverena od CIA, MI 5, MI 6, Kfora, nemacke obaveštajne službe, poštujem , ali polazim od pretpostavke da oni 30. maja 1999. godine nisu bili na tom prostoru ili ne u tolikom broju u kolikom su sada. Da li je Redžepi to uradio ili ne, nije na meni da sudim. Da te podatke nisam prosledio, lepo bi se proveo jer bi bio optužen da štitim ljude osumnjicne za tako nešto. Svi drugi komentari bilo koje strane su potpuno zlonamerni, a izjave pojedinih šefova kancelarija iz Prištine potpuno neozbiljne i ne želim da ih komentarišem.

Danas, 13. mart

Izjava Odbora za novu regionalnu saradnju povodom resavanja pitanja drzavnog statusa Crne Gore

Ugrozeno demokratsko pravo

Razresavanje pitanja drzavnog statusa Crne Gore u ovom trenutku predstavlja jedno od najakutnijih pitanja u procesu uspostavljanja stabilnosti u regionu. Pregovori izmedju SRJ i Crne Gore pod pokroviteljstvom EU i pritisak koji se vrsi nad Crnom Gorom dovode u pitanje demokratsko pravo Crne Gore na samoopredeljenje, jedno od bazicnih helsinskih principa na kojima Evropa danas pociva, iako je to pravo priznato svim ostalim bivsim republikama SFRJ. Polazeci od tih principa, Badinterova komisija uspostavila je kriterije za priznavanje novonastalih drzava na teritoriji bivse Jugoslavije. Odbor za novu regionalnu saradnju smatra da te kriterijume treba uzeti za osnovu dovrsenja procesa disolucije Jugoslavije i omoguciti Crnoj Gori da samostalno i bez pritiska odluci o sopstvenom drzavnom statusu. Odbor smatra da EU u slucaju Crne Gore deluje protiv vlastitih principa. Misija Ksavijera Solane sprecava sazivanje referenduma kao legitimnog prava na samodefinisanje, sto ima sledece rezultate:

Zaustavljanje dijaloga unutar Crne Gore izmedju dve politicke opcije.

Produbljavanje podela unutar Crne Gore koje mogu dovesti do tenzija i konflikta.

Podrzavanjem jedne strane i to one promilosevicevske u Crnoj Gori i u Srbiji, Evropska unija postaje aktivni cinilac krize i stvaranja dodatne konfuzije.

Insistirajuci na ocuvanju de facto nepostojece drzave SRJ, Evropska unija u sustini podrzava one snage koje su dovele do raspada SFRJ i rata i koje su aktivno ucestvovale u njemu.

Ovako pristrasno ponasanje EU u suprotnosti je sa ciljevima koji podrazumevaju pacifikaciju i stabilizaciju regiona.

Proces dezintegracije Savezne Republike Jugoslavije ne moze se zaustaviti, jer je to logika dominatnog procesa raspada SFRJ i svako nasilno zaustavljanje i ponistavanje prava na samoopredeljenje (u ovom slucaju Crne Gore) ponovo moze dovesti do implozije i daljeg urusavanja regiona do granice nepopravljivosti.

Odrzavanjem SRJ objektivno se podrzava koncept Velike Srbije. Tek obnova crnogorske nezavisnosti, koja je Crnoj Gori, jedinoj medju ondasnjim saveznickim zemljama, oduzeta 1918, dokida velikosrpski projekt.

Latinka Perovic, Sonja Biserko, Isuf Berisha, Olgica Popovic-Obradovic, Ivo Banac, Obrad Savic, Enver Hodzhaj, Milka Tadic, Peter Kuzmic, Suada Kapic, Ivan Lovrenovic, Milan Popovic, Rusmir Mahmutcehajic, Jakob Finci, Iso Rusi, Srdjan Darmanovic, Teuta Arifi

Danas, 13. mart

Veselinov: DSS napustila birace

Pancevo - Izgleda da se Demokratska stranka Srbije preracunala. Nece niko za njom plakati kada bude izasla iz parlamenta i otisla u opoziciju. Ako ova stranka ne zeli da bude u DOS i bori se za reformu zemlje, to je njena stvar. Od 5. oktobra je proslo 18 meseci i svako je u DOS imao vremena da proceni da li narod zeli napredak ili ne - izjavio je predsednik Koalicije Vojvodine Dragan Veselinov na jucerasnjoj konferenciji za novinare. On je ocenio da je "DSS napustila birace, resila je da cuva Milosevica, Pavkovica i druge aveti starog rezima, borila se protiv novih zakona u Skupstini Srbije - a posebno protiv Zakona o radu, optuzivala je bez dokaza vladu za kriminal i huskala radnike iz Kolubare na pobunu umesto da je trazila nova socijalna resenja". - Ako ovoj partiji nisu potrebni mandati u Skupstini Srbije i zeli da ih prepusti DOS - preuzecemo ih. Mozda ce DSS pokusati da izvede prevrat na ulici, ali to je avantura. Nema izbora za Skupstinu Srbije do 2004. Godine, jer zelimo da u miru izvedemo ekonomsku, politicku i socijalnu reformu - izjavio je Veselinov.

Danas, 13. mart

Predsednik SPO Vuk Draskovic, najavio seriju mitinga

"Narod ce traziti da udje u skupstinu"

Beograd - Srpski pokret obnove organizovace seriju mitinga koja ce u aprilu krenuti iz Nisa. Bice odrzan i tradicionalni miting na Ravnoj Gori, a zavrsni skup bice 28. juna u Beogradu kada cemo obeleziti desetogodisnjicu Vidovdanskog sabora i kada se narod nece razilaziti sve dok se ne ostvari cilj protesta, a to su vanredni izbori, sto je uostalom bilo i obecanje DOS koje oni, kao i sva druga, nisu ispunili. Narod ce traziti da udje u skupstinu i vladu, jer to je njegovo legitimno pravo - rekao je juce na konferenciji za novinare Vuk Draskovic, predsednik SPO. On je izarazio veliko zadovoljstvo mitingom SPO u Kragujevcu. - Ne manje od 50 hiljada ljudi govori sve. Za pljacku Srbije, bahato bezakonje, spregu mafije i vlasti, narod je okrivio Zorana Djindjica i njegovu vladu - istakao je Draskovic. Z. P.

hronika vesti (arhiva)