Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Debata
NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Hronika spec. 2

hronika vesti (arhiva)

Slučaj Reporter

Zoran Đinđić: Policija ce biti beskompromisna

Perica Vučinić, Licemerje, nego šta

Slučaj Reporter: Izjave

P. Luković: Kosovski NBA

A. Tijanić

Političari žure da demantuju spisak pre nego što je ispitana njegova autentičnost, jer brane sebe od mogućeg gneva policajaca koji su samo izvršavali naređenja, i to rade tako što narušavaju integritet i medija i novinarske profesije. Ja ne bih voleo da je spisak falsifikovan.

V. Batić

Srpski ministar pravde je podsetio da je predviđeno da Haški tribunal funkcioniše do 2007. godine: "Čak i da je tačno da postoji spisak sa skoro 400 osumnjičenih policajaca, nema šanse da se takvi procesi sprovedu. U ratu je učestvovalo hiljade ljudi i ako bi svi bili optuženi Haški sud bi bio gori od Strašnog suda".

S. Lekić

Oglasila se, naime, Florans Artman, portparol Haškog tribunala, pobijajući, najpre, autentičnost spiska, a zatim prebacujući "izvoru" Reportera i samoj redakciji da imaju nameru da "ponovo aktiviraju priču o tome kako Tribunal planira da kolektivno optuži čitave jedinice, celu policiju ili, čak, srpski narod u celini". U tom žestokom napadu srbofilije gđa Hartman jedino je zaboravila da napomene kako se kopijama skoro istovetnog spiska (razlika je samo u imenima poginulih) 28. juna ove godine razmahivala u Zagrebu, pre nego što je lista uručena tamo gde treba.

Zoran Lilic, kome se za vreme predsednikovanja nedeljni raspored poslova svodio na tri cestitke, dva saucešca i jedno pismo podrške, izrazio je zabrinutost zbog moguceg krivicnog dela i apelovao na - zabranu magazina. 

Vesna Pešic, gradanka i ekscelencija, specijalno za ovu priliku doletela je iz dalekog Meksika, zaboravivši, nažalost, noževe docim je stranacku cast spasio Gašo Kneževic, koji je pedagoški uocio kako neprijatelj nikad ne spava.

Olja Beckovic, ikona nezavisnog novinarstva, ubedena je, tako, da je u pitanju caka zvana: "Diži tiraž, cuvaj dupe".

Gordani Suši, lideru nečega što se zove Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) (ili Alternativnog novinarskog udruženja Srbije) ovaj slučaj bio je još jedan dokaz da "političke stranke u Srbiji i SR Jugoslaviji sve češće zloupotrebljavaju medije u internim partijskim obračunima".

U Srbiji, izgleda, pored haških "svedoka", mogu zglajzati još samo novinari. U Srbiji stratezi istine nikako da dokuce da pored propagande postoji i informisanje javnosti. U Srbiji se još veruje da previše informacija ubija korisnost informisanja.

Z. Đinđić

Ta prica da sad treba štititi izvore za mene je uvredljiva. Je l' ne treba možda štititi porodice tih policajaca cija su se imena našla na listi za Hag? To je nastavak afere Gavrilovic, nastavak price sa crvenim beretkama i toga da su oni možda svi na listi za Hag. Mislim da to treba do kraja da bude ispitano i da ljudi koji su to uradili odgovaraju".

Ne bih da spekulišem, ali policija je dobila nalog da to beskompromisno istraži i mi cemo, cim nešto saznamo, da objavimo. Mislim da je to jedno licemerje koje se pod firmom nezavisnih medija plasira, a to je 'ja mogu da objavim bilo šta protiv bilo koga, ali onda štitim svoje izvore'. To treba da prestane. Dakle, objavite istinu na osnovu cinjenica, a ako objavite laž odgovarajte za to i recite ko vas je podstrekivao da tu laž objavite.

Ovo je jedna vrlo ozbiljna stvar, jer se tim ljudima koji su rizikovali život u plavim uniformama duguje bar minimalna zahvalnost, a ne da budu moneta za politicko potkusurivanje. Ako analizirate tu listu kao što smo mi radili, videcete da ona nije slucajno sastavljena, da jeste sastavljena po nekom principu, u nameri da se uznemiri policija, da se ljudi u policiji okrenu protiv republicke vlade, da im se uputi poruka 'ta vlada ce da vas pošalje u Hag, nemojte da je štitite'.

A šta ako je spisak tacan? 

Nije tacan, sigurno. Mogu da vam garantujem da nije tacan, jer sam sa predstavnicima Haškog suda proveo sate i sate razmatrajuci našu saradnju i dobio sam od njih sve spiskove koji postoje. To je spisak koji je fabrikovan u Beogradu sa vrlo jasnom namerom da se policija okrene protiv vlade i nije nimalo slucajan niz kriza koje se prave od trenutka kada je Miloševic poslat u Hag. Srbiju periodicno potresaju krize koje neko proizvodi u nameri da destabilizuju republicku vladu. Mislim da je vreme da se na kraju taj centar, ta kuhinja iz koje se krize stvaraju, identifikuje.

Ma, ne. Mi smo mnogo puta razgovarali sa Haškim tribunalom i tu postoji nekoliko stvari koje sam ja javno saopštio. Prva stvar je da su kapaciteti suda u Hagu takvi da ima mesta samo za nekolicinu "visokokaratnih" optuženih. Za ostale se ocekuje da im bude sudeno u našoj zemlji.

Kao drugo, mi smo rekli da lanac komande za nas nije dovoljan razlog.

Izmedu dve krajnosti, a to je da kažemo "nema saradnje" ili da automatski svi koji su na listi idu, postoji neka politicka sredina. Mislim da mi vrlo dobro tu sredinu pronalazimo.

Da li ce vlada izaci sa deset, jedanaest, dvanaest ili sedamnaest imena koja su za Hag? Tih imena i ima toliko. Mislim da ih ima petnaestak i ona nisu nikakva tajna. Osim ovih pet najvažnijih, video sam još neka i to nisu poznati ljudi.

Petog oktobra uspostavili ste veze sa nekim ljudima u policiji i saradivali sa njima. Da li ste se zapitali - nisu li medu njima i neki od onih koji se nalaze na haškim poternicama, ubice Slavka Curuvije, kidnaperi Ivana Stambolica i slicni, a koje ce državni organi pod vašom kontrolom sutra morati da gone? 

Ja sam se dosta informisao o tome, ali mi je bilo važno ovo drugo i trece. Znaci, da medu njima nisu ubice Slavka Curuvije, da nisu ljudi koji su ucestvovali, recimo, u atentatu na Ibarskoj magistrali i da nisu ljudi koji znaju šta je sa Stambolicem, a nece da kažu...

Dakle, sigurni ste da nisu medu ovima sa kojima ste saradivali? 

Da. Mada sam, s druge strane, prilicno siguran da je vecina njih na listi za Hag, tj. za neke od njih i znam, jer sam proveravao u meduvremenu. Medutim, sada je moj cvrst stav da bih se radije povukao u privatan život i ne bih se bavio politikom, nego što bih njih isporucio u Hag. To je moj, apsolutno, cvrst stav. Ti ljudi nisu ubijali nenaoružane civile i nije moguce da su neposredno ucestvovali u ratnim zlocinima. Ucestvovali su u operacijama u kojima su stradali civili, ali dovoljno dugo ih poznajem i u kriticnim situacijama ih poznajem da bih mogao da garantujem da su oni profesionalno obavljali svoj posao.

NIN, 21. decembar 2000.
Nedelja borbe protiv "Reportera"
Licemerje, nego šta!
Piše: Perica Vučinić, osnivač "Reportera"
Srbija je prošle nedelje, posredstvom ovog lista, dobila jedan spisak iz Haga, ili spisak za Hag.
"Samo nek se čita", bio je odgovor maloumnosti presvučene maskom cinizma.
Na žalost, bilo je mnogo onih koji su Srbiju umesto suštinom, zabavljali lažima i glupostima.
Napravimo najkraći inventar onoga što su srpski mudraci, inspirisani spiskom objavljenim u našem listu, smislili:

- Ne postoji nikakav spisak (zaista!?);
- Nijedno lice sa spiska nije i na spisku Haškog tribunala (ni Vlajko Stojiljković, ni Radomir Marković?);
- Nijedan pripadnik MUP-a Srbije neće izaći pred Tribunal protiv svoje volje (kako?);
- Na spisku je pet umrlih (nisu bili na Kosovu?)
- Trideset ljudi uopšte nije na spisku MUP-a (od kada?)
- Na spisku ima ljudi koji su bili ranjeni (gde su ranjeni?)

Celih sedam dana oficijelna Srbija gubi vreme na smišljanje sličnih umotvorina. Pri tome, sve silno vreme na radiju, televiziji, sav prostor u novinama, vazduh u salama potrošeni su da bi se plasirale ove trice koje treba da dokažu kako spisak u Reporteru minira, tobož, reforme.
Evo samo jednog malog primera reformi:
Neposredno pred odlazak 200 sudija koje je reformatorsko Ministarstvo pravde smenilo zbog primene člana 218 Krivičnog zakona (o verbalnom deliktu), u redakciju Reportera došli su inspektori MUP-a da po osnovu tog istog člana zakona saslušaju urednika i novinara našeg lista.
Reformatori u Sloveniji ukinuli su ovo komunističko nasleđe 1989. godine, u Crnoj Gori 1992, u Hrvatskoj 1995. U Srbiji, danas kao i u vreme Radoja Domanovića, ono se, prema potrebi, nekad opoziva, a nekad vraća.

Srbiji, kako u reformama, tako i u stvarima famoznog spiska, treba, pre svega iskrenosti i hrabrosti da se bude iskren.
Metež koji imamo, blato kojim se pozvani i samopozvani spouksmeni vlasti bacaju na naše novine, nedoumice da li se traži krivica novina ili krivica izvora infomisanja… posledica su elementarnog kukavičluka i licemerja. Cinizam koji se ovim povodom ispoljava indikator je gluposti i nemorala.
Spisak koji je objavljen u Reporteru ne minira reforme, već licemerje i glupost.
Spisak postoji, Tribunal u Hagu postoji, zločin postoji!
Oni koji uveravaju bivšeg ministra policije Vlajka Stojiljkovića kako može da izađe u Bambilend na kafu čim iskoči iz podruma u kome se skriva i očisti memlu sa kaputa, nama ostalima poručuju kako smo, posle izručenja Miloševića svi čisti: jer Milošević je vozio hladnjače u Dunav, on je lično streljao i kopao masovne grobnice u Petrovom Selu I Batajnici, a kiša meteorita je razvalila Vukovar!
Budimo glupi i poverujmo!
I šta kažu još: Na spisku ima i odlikovanih!
Jesu li to Milošević i Hag uskladili pravilnike o nagradama i odlikovanjima?
Umesto da pokaže razumevanje za to da je veliki broj ljudi bio izmanipulisan u Miloševićevom režimu i da im to dokaže, da onima koji to nisu kaže da nisu osumnjičeni, da svedocima saopšti da su svedoci, da osumnjičene pohapsi, srpska vlast glumi pokrovitelje i zaštitnike svih njih.
Ili ih čuva poput saveznog predsednika, izgovorom o čuvanju državne tajne pred Tribunalom, izlažući tako opasnosti hapšenja i ljude koji nisu krivi. Hoće li onda on, kao proklamovani legalista, prijaviti sebe sudu zbog skrivanja tajne o zločinu!
I opet licemerje!
Protiv ove bolesti imanentne svakoj vlasti, ali u srpskom slučaju vrlo opake, jer preti da zarazi celo društvo, slobodna štampa je jedini lek.
Ali, kakva nam je štampa?
Slučaj koji se nama dogodio pokazao je da je ona solidarna i slobodna, ali da se u nekim momentima i u jednom delu, naročito kako je kampanja protiv Reportera dobijala na zamahu, kolebljiva, da se boji slobode i da gubi orijentaciju. Nedvosmislenu kolektivnu podršku, u prvih pet dana Reporter je dobio od Radija Ozon, a onda I od ANEM-a. Koleginica iz jedne asocijacije novinara priznala je da je saopštenje zaustavila kada se svojom izjavom oglasila portparol Haškog tribunala.
Kojom izjavom portparola: Da ne postoji nikakav spisak; da niko ko je na spisku Reportera nije interesantan za Hag ili onom da je spisak predug? I na kraju, zašto sopstvenu procenu vezivati za bilo čiji iskaz.
Portparol Tribunala može da bude neodgovorna: Ovo nije njena zemlja.
Hoćemo li da tužimo za izrečene laži, pitali su mnogi.
Nećemo, iz jednog trivijalnog i jednog bitnog razloga.
Nećemo se spustiti na taj nivo. Srbiji su potrebni istina i dijalog, a ne svađa.

Slučaj "Reporter": Izjave

Pritisak na spisak
Šta su političari i novinari rekli o "spisku 362" i "slučaju Reporter"

Darežljiva je srpska vlast. Uz zvanično "širenje lažnih vesti", Reporter je nezvanično optužen i za sledeća (ne)dela: stvaranje razdora u MUP-u, pokušaj uznemiravanja javnosti, destabilizaciju situacije u zemlji, ometanje reformskog kursa republičke vlade, pokušaj sprečavanja saradnje sa Haškim tribunalom, prekid saradnje sa međunarodnim institucijama. No, to sve nije ništa: saznali smo na kraju da je namera objavljivanja spiska policajaca za koje je zainteresovan Haški tribunal bila i unošenje panike među pripadnike vojske i MUP-a, kako bismo ih - vojsku i policiju - okrenuli protiv nove vlasti. Po toj i sličnim izjavama naših političara, moglo bi se zaključiti da je Reporter nameravao da izazove državni udar. Ili da se zamagli državni udar na medije. Uostalom, evo šta su proteklih dana izjavljivali političari i naše kolege povodom famoznog "lažnog" spiska:

Boško Buha, šef beogradske policije: "... Izjavio je da misli da je spisak sa imenima pripadnika MUP-a Srbije koje traži Haški tribunal, a koji je objavio nedeljnik Reporter, 'izmišljen da bi se napravio razdor u MUP-u'. Na spisku se nalazi i ime Boška Buhe, koji je službovao na Kosovu u vreme bombardovanja. U izjavi za Televiziju B92, Buha je rekao da je reč o "drugoj osobi sa istim imenom". (Beta)
Gordana Čomić, potpredsednik DS: "Objavljivanje takozvanog spiska policajaca koje potražuje Haški tribunal pokušaj je uznemiravanja javnosti, destabilizacije službe iz koje ti ljudi dolaze i destabilizacije prilika u zemlji, ali krizu takve vrste nećemo dozvoliti. Cilj ovakve informacije, koju je demantovao i Međunarodni sud u Hagu je, kako se ocenjuje u DS, bio i da se spreči institucionalizacija saradnje naše zemlje sa haškim sudom." (Večernje novosti, Politika i Blic)
Dušan Mihajlović, ministar unutrašnjih poslova: "(...) Reč je o još jednoj lažnoj vesti koja bi trebalo da zastraši, izazove nezadovoljstvo kod pripadnika policije i omete reformski kurs republičke vlade. Činjenica je da učestvovanjem u jedinicama policije angažovanim na Kosmetu nijedan pripadnik policije nije počinio nikakav ratni zločin, niti bilo koje drugo krivično delo. Namere i podlost aktera laži sa objavljenim spiskovima vide se i po tome što je na njima najveći broj poginulih i ranjenih pripadnika policije, čija su imena bila javno objavljivana." (Ekspres)
Vladan Batić, republički ministar pravde: "(...) Odlučno je izjavio da je spisak sa 362 policajaca čista podmetačina koja je zasnovan na neistinama. Batić je izrazio očekivanja da će Tužilaštvo pokrenuti postupak protiv onih koji su nedeljniku Reporter dostavili taj spisak." (Ekspres)
Zoran Živković, savezni ministar unutrašnjih poslova: "Ne mogu da potvrdim verodostojnost spiska objavljenog u medijima, kao ni to da je njegovo poreklo iz Tribunala." (Ekspres)
Veselin Simonović, glavni i odgovorni urednik Blica: "Da li ću stradati prema formuli izmišljenoj u Crnoj Gori, radi eleminisanja gospodina Ašanina sa mesta glavnog i odgovornog urednika Dana, posle objavljivanja teksta zagrebačkog Nacionala, ostaje na sadašnjoj vlasti da se odluči. Lično smatram da je to u Srbiji nepovratno otišlo u prošlost, mada me već sutrašnji dan može demantovati." (Ekspres)
Siniša Mitrović, poslanik Nove demokratije: "Objavljivanje spiska policjaca koje navodno potražuje Haški tribunal je pokušaj destabilizovanja i diskreditovanja MUP-a." On je za "kontinuiranu proizvodnju konflikata" optužio "političko podzemlje urušenih snaga propalog režima, u kolaboraciji sa finansijskom mafijom ekstraprofitera i pojedinim aktivnim političarima neuravnoteženog političkog ponašanja". (Blic)
Goran Vesić, član Izvršnog odbora DS: "(...) Izjavio je da iza sastavljanja spiska policajaca koji je objavio nedeljnik Reporter stoji pokušaj da se "podrije" Vlada i policajci okrenu protiv nove vlasti. Vesić je na sastanku sa opštinskim odborima DS u Beogradu poručio da bi sastavljači tog "lažnog spiska" trebalo da budu kažnjeni za širenje lažnih vesti i klevete.
On je, kako prenosi Centar DS za komunikacije, ukazao na pokušaje da se prekine saradnja SRJ za međunarodnim institucijama, uključujući i Haški tribunal i napomenuo da "pojedine grupe, preplašene za sopstveni opstanak, pokušavaju da unesu paniku među pripadnike Vojske i MUP, kako bi ih okrenuli protiv nove vlasti". (B92)
Gordana Suša, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije: "(...) Sada postaje očigledno da uvek neka struja u DOS-u izađe sa nečim što bi drugu struju u DOS-u demantovalo, ili tu mogućnost koristi i sama opozicija. Ne bih isključila mogućnost da je taj spisak neko iz sadašnje opozicije dostavio Reporteru". (B92)

Petar Luković, kolumna OFF LINE

Šta kaže Mihajlovic? Mihajlovic kaže da "ne postoji nikakav spisak policajaca optuženih za ratne zlocine, koje traži Haški tribunal". Pa dodaje (obratite pažnju): "Na postojecim otvorenim i zatvorenim optužnicama nema nijednog pripadnika policije MUP Srbije." Ako su optužnice zatvorene/tajne, otkud Mihajlovic zna šta je u njima? Da ne radi honorarno za Haški tribunal? Da mu se možda nije javilo? Da se možda nije zaljubio u Karlu del Ponte koja mu u trenucima krevetske strasti šapuce tko je na zatvorenoj, a tko na otvorenoj listi?

Ipak, Dušan je prevazišao sebe onog casa kad je u pisanom saopštenju rekao da "nijedan pripadnik policije angažovan na Kosovu nije pocinio nikakav ratni zlocin, niti bilo koje drugo delo". Ponašajuci se poput Vidovite Zorke, kao da je licno držao svecu svakom od tisuce policajaca koji su, "navodno", terorisali Albance - Mihajlovic brani svakog policajca, ali ne progovara o onom što jeste Bloody Suština: kako su se hladnjace s ubijenim/masakriranim Albancima našle po srpskim jezerima, da se možda nisu samotransportovale po obrascima Zone sumraka; odakle tolike masovne grobnice koje su se, gle!, iznenada/uvek pojavljivale na poligonima Antiteroristickih jedinica u Batajnici ili istocnoj Srbiji (komandant za Radio B92: "Bio sam iznenaden"); konacno, šta se to Mihajlovic dogovorio s "crvenim beretkama" - i na koji nacin, pre svega, oko "cega": da nije ovaj Reporterov spisak u pitanju? Znajuci, pouzdano, uz svedocenja preživelih gradana, da su na Kosovu Jedinice za specijalne operacije (JSO) osim patriotskih, obavljale (tradicionalno, kao u Hrvatskoj i Bosni) i druge mnogo lukrativnije, pljackaško-ubistvene zadatke, NBA-Šakil-Divac-logika govori da se Mihajlovic, religijom slogana Nove demokratije "Evo ruke" pretvorio u sv. Dušana, uniformisanog zaštitnika svih policajaca koji su, kao Ajhman, samo radili svoj posao i izvršavali ekološka naredenja.

hronika vesti (arhiva)

Copyright by NSPM