SADRŽAJ

Rec unapred
Uvod
1. Kratak pogled u istoriju - do 1981. godine
2. Srpski pokret otpora - od pokreta ugnjetenih do udarne pesnice Slobodana Miloševica
2.1 Od prvih pokušaja do nastanka (1981-1984)
2.2 Nastanak i vrhunac (1985-1987)
2.3 Pod Miloševicevom kapom (1987-1988)
3. Od "Starog trga" do ukidanja Skupštine Kosova (novembar 1988. - jul 1990.)
4. Pocetak višestranacja i izbori 1990.
5. Nemoc i podele medu kosmetskim socijalistima i nemoc i razjedinjenost opozicije (1991 - 1993)
6. SPS na ovim prostorima nema alternative (1994-1996)
7. Odbrana i poslednji dani (1997-1999)
8. Ucinak i perspektive
Gde su i šta rade?
Literatura
Indeks imena

Prikaz

Mario Brudar: NADA, OBMANA, SLOM - Politicki život Srba na Kosovu i Metohiji (1987-1999); izdavac Nova srpska politicka misao, Beograd, 2003.

Knjiga predstavlja analiticki pregled politickog života Srba na Kosovu i Metohiji u vreme Miloševica. Autor polazi od stava da su odnos prema Albancima i prema KPJ/SKJ dva osnovna cinioca za odredivanje politickog života Srba na Kosovu posle Drugog svetskog rata. Njima se od 1987. pridružio treci faktor, koji ce do kraja veka imati presudan uticaj na kosovskometohijske Srbe, a to je Slobodan Miloševic i njegova politika.
Knjiga se, uslovno, može podeliti na tri dela. U prvom, najkracem, dat je kratak istorijski uvod u srpsko-albanske odnose sa posebnim naglaskom na vreme posle Drugog svetskog rata kada su Albanci od strane jugoslovenskog komunistickog rukovodstva favorizovani u odnosu na Srbe i druge narode u novonastaloj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji. Posledica takve politike bila je iseljavanje Srba sa Kosova (od 1945-1990 iselilo se 150 hiljada Srba), i stvaranje, polovinom osamdesetih godina 20. veka, Srpskog pokreta otpora - autenticnog i masovnog nacionalno-politickog pokreta Srba na Kosovu i Metohiji, koji se zalagao za povratak Srba na Kosovo, prestanak albanske premoci i ukidanje pokrajine na Kosovu i Metohiji.
Nastanak (1985), delovanje i gašenje (1988) Srpskog pokreta otpora tema je drugog dela knjige u kome je detaljnije opisano i objašnjeno kako je u prolece 1987. godine došlo do povezivanja rukovodstva Srpskog pokreta (a time i Srba sa Kosova) sa Slobodanom Miloševicem. Jedan od ideologa tog pokreta Dušan Ristic ocenice da je Miloševic ''prvi visoki srpski funkcioner koji je decidivno i javno stao na stranu kosmetskih Srba i Crnogoraca''. Miloševic je pomocu kosovskih Srba uklonio konkurente i došao na vlast, a oni su u njemu, piše Brudar, videli ''oslobodioca od višedecenijskog albanskog ugnjetavanja, coveka koji im je doneo slobodu, vratio nacionalni ponos i rešio pitanje Kosova i Metohije u srpsku korist.'' To tako, zaista i jeste izgledalo, pa je tokom Miloševiceve vladavine poceo i da raste broj Srba na Kosovu (uvecao se za 140 hiljada od 1991. do 1998. godine), do juna 1999. kada je dve trecine Srba napustilo Kosovo. To je bila posledica Miloševiceve politike koja je, smatra Brudar, pocivala na tri velike zablude: ''da je moguce uspešno rešiti u srpsku korist problem Kosova bez pristanke i mešanja najvece sile današnjeg sveta SAD, zatim, bez demokratskog preobražaja Srbije i, na kraju, uz zanemarivanje interesa kosovskih Albanaca i potcenjivanje njihove moci.'' Ove zablude delio je sa Miloševicem, na žalost, i najveci broj Srba na Kosovu i Metohiji.
Treci, najveci deo knjige, koji obuhvata polovinu njenog obima, posvecen je socijalistickoj vladavini i višestranacju na Kosovu i Metohiji od 1990. godine do sloma srpske vlasti na Kosovu u junu 1999. godine. Autor sa puno primera piše o nacinu na koji su socijalisti vladali Kosovom, ali i, što je do pojave ove knjige bilo nepoznato, o delovanju i organizaciji opozicionih stranaka na ovom prostoru. Srbi su, generalno uzevši, piše Brudar, bili podeljeni na tri politicke grupe: ''prvu, najbrojniju cinili su oni koji su bili za Miloševica i SPS, drugu, oni za Miloševica i radikale i trecu, najmanju, oni koji su bili protiv Miloševica, socijalista i radikala, a za stranke demokratske opozicije.'' Ono što je, pak, za sve njih bilo zajednicko jeste stav prema kosovskim Albancima, kojima je odricano pravo na autonomiju osim kulturne i, donekle, prosvetne.
Albancima se autor ne bavi posebno, ali je njihovim ponašanjem tokom Miloševiceve vladavine na Kosovu (i ranije) prožeta cela knjiga. Uocljivo je da je koliko su Srbi bili za ukidanje pokrajine, toliko su, a i još više, Albanci bili jedinstveni u nameri da Kosovo postane nezavisno od Srbije. Brudar pripada onom mišljenju koje smatra da Srbi i Albanci nisu uspeli (hteli) da kroz istoriju nadu model zajednickog življenja. I jedni i drugi hteli su Kosovo za sebe i zbog toga su se smenjivali periodi dominacije jednog nad drugim narodom.
Posebno detaljno su opisani izbori od 1990. do 1997. godine i ono što im je prethodilo i sledilo iza njih. Prvi put su na jednom mestu vidljive sve razmere izbornih krada socijalista na Kosovu i Metohiji koje su svojim bojkotom omogucili Albanci, a olakšali kosovski Srbi svojom podrškom Miloševicu i opozicija svojom neorganizovanošcu na Kosovu i Metohiji.
Posebnu draž knjizi daje Brudarovo neustrucavanje da navodi imena i prezimena ljudi koji su bili akteri politickog života i dogadaja koje bi danas, mnogi od njih, verovatno, najradije izbrisali iz svojih biografija. Na kraju knjige nalazi se i dodatak u kome je, u najkracem, opisano, šta se sa pojedinim ''junacima'' ove knjige zbivalo posle junskog sloma 1999. godine.
Knjiga Marija Brudara NADA, OBMANA, SLOM predstavlja pokušaj da se na sveobuhvatan i objektivan nacin istraži i prikaže važan period naše novije istorije i predstavljace, bez sumnje, nezaobilazno štivo za sve buduce istraživace u ovoj oblasti, kao i za širu publiku zainteresovanu da se bliže upozna sa dogadajima koji su umnogome odredili sudbinu srpskog naroda - ne samo - na Kosovu i Metohiji.