Komentari

Sažetak: U ovom prilogu autor se fokusira na najveću političku krizu u BiH od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, ukazujući na genezu i razvoj krize, s posebnim osvrtom na zahteve Evropske unije za restrukturisanjem policijskih snaga u BiH i za ustavnim promenama, koji se političarima u BiH postavljaju kao ključni uslovi za pristupanje Evropskoj uniji. Autor ukazuje na intervencionistički karakter politike koju EU vodi putem Kancelarije visokog predstavnika u BiH(OHR) u pravcu smanjenja političkog uticaja Republike Srpske na kreiranje "funkcionalnih" institucija BiH, odnosno umanjenja političke autonomije RS u okviru BiH kroz prenos nadležnosti sa entitetskih institucija na nivo zajedničke države BiH. Autor pokazuje ključne razlike u konceptima ustavnog (pre)uređenja BiH među političkim elitama konstitutivnih naroda u BiH (Srbi, Bošnjaci i Hrvati), ukazujući na to da će odgovor na pitanje o novom ustavnom aranžmanu predstavljati test za opstanak ili nestanak BiH.

Ključne reči: Bosna i Hercegovina, Dejtonski sporazum, ustav, Republika Srpska, policija.

Milorad Ekmečić

Istorijske i strateške osnove Republike Srpske

Sažetak: U ovom tekstu autor je pokušao da suprotstavi istorijska prava Srba u oblastima zapadno od Drine i strateške interese zapadnih zemalja u okvirima Republike Srpske, kao i etničko čišćenje sprovedeno nad srpskim stanovništvom u Hrvatskoj. Srbi nikada nisu bili pridošlice niti uljezi na teritoriji drugih naroda zapadno od Drine. Prema mišljenju svih relevantnih naučnika, smatra se da su Bosnu i Hercegovinu prvo naselili pravoslavni Srbi. Ovaj zaključak prihvaćen je ne samo u srpskoj etnologiji i istoriji, već i u vodećoj evropskoj literaturi. Novija dela, kao što je npr. Kratka istorija Bosne (Bosnia. A Short History, London, 1994.) Noela Malkolma, trebalo bi posmatrati kao savremenu zapadnu ideološku procenu srpske istorijske improvizacije. Vodeći francuski antropolog Ežen Pitar istraživao je antropološke karakteristike balkanskih naroda između 1903. i 1915. U Pitarovim knjigama, objavljenim nakon 1910, zaključeno je da je srpsko pravoslavno stanovništvo najstarije. Pitar je uporedio skelete iz neolitskih grobnica sa skeletima živih ljudi, tvrdeći je da je stanovništvo Bosne i Hercegovine, etnološki i po nacionalnom identitetu, isto, ali da je podeljeno na "verske narode". Na taj način je nestao zajednički srpski identitet. U Hrvatskoj (uključujući i Vojnu krajinu) Srbi su sačinjavali čak 26 odsto stanovništva, u Dalmaciji 17 odsto, zajedno sa 25.000 "Srba katolika". Strateški interesi SAD i njihovih evropskih saveznika bili su glavni faktori koji su povlačili granice "Srpske" posle 1995. Autor je naveo i procene predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana o tome šta je strategija SAD na savremenom Balkanu. To je urađeno na zajedničkoj konferenciji od 27. marta 1993, samo jedan dan od povratka Alije Izetbegovića iz Vašingtona. Amerika na Balkanu želi – kako je rekao Tuđman – savez Hrvata i bosanskih Muslimana za smirivanje eventualne srpske gerile u slučaju američkog sukoba sa Rusijom. Izetbegović je sažeo američke projekte jednom jedinom rečenicom: "Amerika će srušiti sve srpske mostove prema budućnosti."

Ključne reči: istorijska prava, strateški interesi, etničko čišćenje, naseljavanje.

Rajko Kuzmanović

Proces konstituisanja RS i BiH

Sažetak: Proces konstituisanja Bosne i Hercegovine kao države trajao je veoma dugo. Od potpadanja Bosne pod tursku vlast 1463. do Dejtonskog mirovnog sporazuma iz 1995. Bosna i Hercegovina nije postojala kao država u punom smislu. Svi pokušaji u tom smeru nisu uspevali postići više od visokog stepena autonomije ili statusa federalne jedinice. Voljom sva tri njena konstitutivna naroda, Bosna i Hercegovina postala je kompleksna država sa dva entiteta – Republikom Srpskom i Federacijom Bosne i Hercegovine. Međutim, neke retrogradne političke snage iz Federacije žele da stvore unitarnu Bosnu i Hercegovinu sa dominacijom najbrojnije nacije. To se ni u kom slučaju neće i ne sme desiti zato što Bosna i Hercegovina može da postoji samo kao kompleksna država zasnovana na kompromisu.

Republika Srpska stvorena je voljom srpskog naroda u Bosni i Hercegovini i međunarodne zajednice. Lokalni zakoni i međunarodno pravo ustanovili su je kao stalnu kategoriju. Republika Srpska poštuje Dejtonski mirovni sporazum i Ustav Bosne i Hercegovine. Danas je stabilniji i prosperitetniji deo Bosne i Hercegovine, a sva tri naroda uživaju u jednakosti i slobodi. Ona neće dozvoliti rušenje Dejtonskog mirovnog sporazuma, već će svom snagom pristupiti procesu završetka konstituisanja i ustavnog organizovanja Bosne i Hercegovine kako bi je time učinila funkcionalnom, ali isključivo u okviru Dejtonskog sporazuma i strukture federacije.

Ukoliko retrogradne snage nastave da insistiraju na nerealnom političkom rešenju za ustrojstvo države, naneće štetu svim narodima Bosne i Hercegovine, čije će se društvo još više podeliti.

Ključne reči: konstituisanje BiH, Dejtonski sporazum, Republika Srpska, redefinisanje odnosa.

Petar Kunić

Entitetska struktura i funkcionalnost BiH

Sažetak: Za sve narode i građane Bosne i Hercegovine poželjna je funkcionalna država. Međutim, za postizanje ovog cilja potrebni su politička volja i ambijent u kome se ne blokira rad institucija, što se čini zarad ostvarenja političkih ciljeva. Entiteti, odnosno federalne jedinice, nisu prepreka stvaranju funkcionalne države. Važno je, dakle, reformisati organizacionu strukturu Federacije Bosne i Hercegovine. Da li će Federacija ostati kao jedna federalna jedinica, ili će se podeliti na dve ili više, zavisi od konsenzusa naroda koji žive u tom entitetu.

Ovaj politički trenutak zahteva od političke elite Republike Srpske da okupi narod oko ideje jedinstva, prikupi rasutu energiju i da bude na nivou svog istorijskog zadatka. Trebalo bi odbaciti kulturu servilnosti i potčinjenosti, jer ona negira oslanjanje na sopstvene vrednosti.

Ključne reči: funkcionalna država, reforma institucija, konsenzus naroda, odnos entiteta u BiH.

Miroslav Mikeš

Kolektivna i individualna prava u RS i BiH

Odnos kolektivnih i individualnih ljudskih prava i sloboda u svetlu konstitutivnosti naroda

Sažetak: Pojedinačna ljudska prava najveći su i najsvetiji ideal demokratije i vladavine prava. Primarna zaštita ljudskih prava i sloboda ogleda se u tome što su predviđena i uneta u ustav kao najveći politički i pravni akt. Sekundarna zaštita ovih prava ostvaruje se putem sudskog postupka. U Bosni i Hercegovini i dalje nisu sazreli politički odnosi za primenu isključivo individualnih prava i sloboda, a potrebno je zaštititi i kolektivna nacionalna prava konstitutivnih naroda Bosne i Hercegovine. Prava ravnoteža između ljudskih prava i prava narodâ važan je preduslov za dugotrajnu i legitimnu Bosnu i Hercegovinu.

Ključne reči: zaštita ljudskih prava, RS, problem zaštite kolektivnih prava.

Dragan Đukanović

Hrvatsko pitanje u (post)dejtonskoj Bosni i Hercegovini

Sažetak: Nezadovoljstvo Hrvata vlastitim statusom unutar dejtonske Bosne i Hercegovine, a posebno unutar entiteta sa bošnjačko-hrvatskom većinom – Federacije Bosne i Hercegovine, eskaliralo je 2001. godine proglašenjem samoproklamovane Privremene hrvatske samouprave. No, ova teritorijalna autonomija nije zaživela zahvaljujući brzoj reakciji Visokog predstavnika i smeni hrvatskih predstavnika u centralnim organima vlasti BiH. Ipak, 2005. godine u javnosti se pojavio predlog Biskupske konferencije BiH, koji počiva na formiranju regija u kojima niti jedan od tri konstitutuivna naroda (Bošnjaci, Hrvati i Srbi) ne bi imao više od 40 odsto učešća u ukupnom broju stanovnika. Sa druge strane, šest vodećih političkih partija bosanskohercegovačkih Hrvata (HDZ, HDZ 1990, HSS BiH, HSP, HKDU) krajem septembra 2007. godine potpisalo je Kreševsku deklaraciju. U navedenom dokumentu se vodeće hrvatske političke stranke zalažu za federalizaciju Bosne i Hercegovine, i to putem formiranja tri etničke jedinice "srednjeg" nivoa vlasti i uspostavljanjem specijalnog statusa grada Sarajeva. Za razliku od dosadašnjih, najčešće oštrih, reakcija predstavnika međunarodne zajednice u BiH na slične pokušaje "zaokruživanja" hrvatskih etničkih prostora u ovoj zemlji, one su ovim povodom izostale.

Ključne reči: Hrvati, Bosna i Hercegovina, ustavne promene, Federacija BiH, Republika Srpska, federalizacija, regionalizacija, kantoni, Biskupska konferencija BiH, etnička podela.

Dušan Nikoliš i Miodrag Komarčević

Destruktivna faza restrukturiranja policijskog kompleksa u Bosni i Hercegovini

Sažetak: Međunarodne i evropske policijske snage u BiH (IPTF i EUPM) nastupale su i deluju u ulozi supervizora reforme lokalnog policijskog kompleksa. Strukturni integritet i kapacitet policijske službe BiH nije bio u središtu reformskog interesovanja IPTF, tj. nalazio se nisko na njegovoj skali prioriteta. Primarni cilj procesa reforme policijskog kompleksa u BiH je transformacija iz tradicionalnog policijskog modela u model tzv. policije u zajednici i izgradnja modela rada policije kompatibilnog sa standardima zemalja EU. EUPM je svoju misiju usmerio na realizaciju održive i samostalne policijske strukture u BiH u skladu sa najboljom evropskom praksom i standardima. Evropska komisija smatra reformu policijskih struktura i čitave predimenzionirane i višeslojne javne uprave nužnim korakom u uspostavljanju vladavine prava i ključnim preduslovom za pristupanje BiH EU. Sadašnji policijski sistem je finansijski neodrživ u sklopu preobimnog javnog sektora. Koncept jedinstvene policijske strukture.

Ključne reči: Policijski kompleks, "policija u zajednici", policijske agencije, policijski menadžment, IPTF, EUPM, OHR,EU, destrukcija, restrukturiranje, reforma, javna uprava.

Tomas Melman

Rekonstrukcija policije u Bosni i Hercegovini: problemi reforme sistema bezbednosti pod međunarodnim vođstvom

Sažetak: Napori oko rekonstruisanja policije u Bosni i Hercegovini, koje je pokrenula međunarodna zajednica, osobito koristeći moć evropskih integracija, imali su za cilj reformu koja bi transformisala veoma fragmetarni sistem policije u depolitizovanu jedinstvenu strukturu, a okončali su se usaglašavanjem oko poprilično slabog političkog dogovora. Visoki predstavnik, lord Ešdaun, nasilno je sprovodio svoja ovlaštenja, namećući teške sankcije domaćim učesnicima, uključujući tu i široku upotrebu bonskih ovlašćenja. Da bi ojačao međunarodni uticaj, pokušao je da poveže reformu policije sa pitanjem evropskih integracija, instrumentalizujući pregovore o članstvu kako bi zadovoljio ciljeve svoje reforme, rizikujući tako budućnost evropskih integracija Bosne i Hercegovine. Pri tome, pristup koji je izabrala međunarodna zajednica imao je ozbiljnih slabosti, čemu je doprineo model komisije reforme policije, pošto najvažniji igrači nisu bili upoznati sa zemljom i njenom političkom kulturom.

Ključne reči: reforma sistema bezbednosti, Bosna i Hercegovina, rekonstrukcija policije, evropske integracije, efektivno održavanje reda.