Home
Komentari
Kulturna politika
Ekonomska politika
Debate
Prikazi
Hronika
Polemike
Prenosimo
 
 
Impresum
Pretplata
Kontakt
Oglašavanje
Novi broj
Prošli brojevi
Posebna izdanja
NSPM Analize
Linkovi
   
 

NSPM ANALIZE

NSPM Analize god. II br. 3-4 - Sadržaj

   

 

Sadržaj:

ANALIZE

SADRŽAJ

Lorna Štrbac

Tradicionalnost i tradicionalizam u srpskoj kulturi

Ana Hofman

Tabu na sećanja: bolest zvana jugonostalgija

Marinko M. Vučinić

Da li je banalnost naša sudbina

Jovana Papan

Diznifikacija kao nacionalni preporod

Dragana Kanjevac

Srpski tabloidni delirijum

Saša Gajić

Kvizomanija

Igor Ivanović

Ilija Čvorović – prvi srpski antiglobalista

Podsetnik

Rezimei

Lorna Štrbac

Tradicionalnost i tradicionalizam u srpskoj kulturi

Sažetak: Svu odgovornost za "neuspehe tranzicije" neki političari, komentatori, intelektualci svaljuju na preovlađujuću kulturu koja postoji u Srbiji, i to na onu kulturu koja se tiče načina života, mentaliteta, ali ponekad i identifikatora kulturnog identiteta Srba. Od svih svojstava koja se imputiraju srpskoj kulturi možemo obratiti pažnju na imputirani tradicionalizam. Iako je ovaj navodni tradicionalizam veoma teško dokazati, neki učesnici političkog života ovaj tradicionalizam vide i pripisuju mu snagu fundamentalnog obeležja Srbije i fundamentalne sile otpora "tranziciji". Kultura u Srbiji, kao i svaka druga kultura, kompleksna je i složena, a simplifikacija te složenosti nastaje samo kao produkt ideoloških potreba. Tokom prvog ideološkog udara (devedesetih) ona je svedena na nacionalno, a tokom drugog (posle 5. oktobra 2000) na negaciju i stigmatizaciju nacionalnog. Ona je nastala takođe kao rezultat neobjektivnosti analitičara koji imaju potrebu za što većom diskvalifikacijom srpske kulture, kako bi postigli neke druge, ideološke ili političke efekte. Zapravo, diskutovanje o kulturi postalo je način da se izbegnu diskusije o drugim, često važnijim faktorima socijalne i političke nestabilnosti zemlje.

Ključne reči: Srbija, kultura, tradicija, tradicionalnost, tradicionalizam, ideologija, mentalitet, tranzicija, identitet.

Ana Hofman

Tabu na sećanja: bolest zvana jugonostalgija

Sažetak: Posle pada gvozdene zavese i kolapsa komunizma u zemljama istočne Evrope, došlo je do tzv. eksplozije sećanja, koja je okarakterisala postsocijalističku realnost ovih društava. Promene u svakodnevnom životu sa kojima su se suočili stanovnici država bivšeg istočnog bloka, kao i zemalja bivše Jugoslavije, uslovile su idealizaciju prošlosti. Nostalgija se u tom smislu javlja kao čežnja za periodom društvene ravnoteže, a prošlost se interpretira selektivno, pri čemu se često ističu samo pozitivne a zanemaruju njene negativne strane. Zemlje bivše Jugoslavije u interpretaciji socijalističke prošlosti ne predstavljaju neki poseban slučaj u odnosu na druge postsocijalističke zemlje. Raspadom Jugoslavije, više od dvadeset miliona ljudi ostalo je bez svoje domovine, zemlje u kojoj su rođeni, odrastali i živeli. Kolektivno sećanje, kulturne prakse i strategije svakodnevnog života koje su oni delili nisu se mogli tek tako izbrisati fizičkim nestankom jedne zemlje. Jugonostalgija ne predstavlja više subverzivnu društvenu pojavu, ona je danas komercijalizovana, rasterećena ideologije i transformisana u estetsku normu, a takođe ona poseduje i potencijale za prevazilaženje konflikata iz prošlosti.

Ključne reči: nostalgija, jugonostalgija, SFRJ, Jugoslavija, prošlost, socijalizam, postsocijalizam, internet.

Marinko M. Vučinić

Da li je banalnost naša sudbina

Sažetak: Pitanje kulturne politike u tranzicionoj Srbiji sasvim je marginalizovano. Usled nestabilnih političkih prilika opterećenih svakodnevnim medijskim udarima i izazovima, ne nazire se ozbiljna težnja i namera da se pitanje kulturne politike iole ozbiljnije i sveobuhvatnije razmatra i artikuliše. Ne postoji jasno uspostavljena svest o kulturi kao osnovnom, pre svega civilizacijskom uslovu za evropski razvoj našeg društva. Samim tim, kultura se u Srbiji tretira samo kao naličje dominantne politike. U preispitivanju naše kulturne politike neophodno je da pre svega razmotrimo odnos naše politike prema osnovnim pitanjima kulture. U programima naših stranaka kultura zauzima uzgredno i marginalno mesto, pa ministarstvo kultura spada u delokrug utešnih ministarstava koje ima tretman monete za političko potkusurivanje. Uvidom u bud`etska izdvajanja za kulturu može se lako videti da su ona svake godine sve manja i sada su svedena na pola procenta, što su najmanja bud`etska izdvajanja za kulturu u Evropi, pa kulturne institucije i kulturni život propadaju. Kao ogledalo vulgarizacije politike zavaladao je pseudokulturni model čija će sadržina uvek biti površnost i prizemnost. Samo kad kulturna politika Srbije bude predstavljala izraz najviših moralnih i civilizacijskih vrednosti, možemo očekivati da će u društvu biti na delu kulturni obrazac prosvećenog i na osnovnim demokratskim vrednostima utemeljenog društva.

Ključne reči: kultura, Srbija, kulturna politika, kulturna strategija, kulturni obrazac, sistem vrednosti.

Jovana Papan

Diznifikacija kao nacionalni preporod

Sažetak: Vest da se Diznijevi junaci vraćaju na naše male ekrane izazvala je pravu euforiju u domaćim medijima, i tumačena je kao dar sa neba i konačan znak da smo opet zakoračili u toplu i udobnu građansku normalnost. Postavlja se pitanje da li ima smisla radovati se toliko zbog onoga što nam u svakom slučaju sleduje i što zapravo ne možemo ni izbeći. Najviše razloga da se raduje zbog ulaska na tržište i širenja svog globalnog carstva ima zapravo sama Dizni kompanija. Kulturolozi širom sveta ovaj proces obično nazivaju "diznifikacijom", odnosno pretvaranjem svakog delića zemljine kugle u mesto najstrašnijeg konzumerizma Dizni proizvoda, i pretvaranjem stvarnog, fizičkog sveta u njegovu umivenu, bezbednu, predvidivu, ali profitabilnu hiperrealnu kopiju. Budući da današnja deca provode više vremena uz crtaće nego sa roditeljima, medijske korporacije koje proizvode zabavu za decu imaju veliku ulogu u njihovom vaspitavanju. Od njih deca uče koje vrednosti su važne i koji životni stilovi su poželjni, pa su Diznijevi filmovi sa razlogom predmet debata kako roditelja, tako i sociologa.

Ključne reči: Dizni, diznifikacija, deca, crtani filmovi, vaspitanje, vrednosti, korporacije.

Dragana Kanjevac

Srpski tabloidni delirijum

Sažetak: Televizija, tabloidi , estradne svadbe, razvodi, kućni seks video, svađe i prepucavanja – to je srpska tranziciona infuzija koja održava i regeneriše novi sistem vrednosti. Vrhunski cilj života je postati slavan, pa su prestižna zanimanja mladih žena danas – biti TV lice modno estradnog usmerenja, udati se za političara, pevača, a himna novog vremena je "Bićeš poznata jer si sa mnom viđena u svim novinama". Kod ne malog broja naših žena ovi programi izazivanju frustraciju bolnim poređenjem sa svojim monotonim i bednim životom. Međutim, tu nije kraj njihovim mukama – tamo gde se završava tabloidni delirijum, iz zasede čeka EPP hipnoza. Tranzicione TV reklame u znaku higijene predstavljaju pravi paralelni univerzum sa sopstvenim jezikom i običajima, koji stvara "globalnu domaćicu" bez porekla i domovine. Došlo je do obrta: obični ljudi postali su nekakav loš simulakrum elektronskog savršenog sveta u kome caruje fotošop, taj novi eliksir mladosti.

Ključne reči: Tabloidi, mediji, estrada, sistem vrednosti, slava, reklame, konzumerizam, epp, prestiž, životni stilovi.

Saša Gajić

Kvizomanija

Sažetak: Licencni televizijski kvizovi obeležili su srpsku tranziciju. Kao vrsta medijskog sedativa za gubitnike tranzicije, kvizovi pružaju utehu i nadu u situaciji bez zarade i perspektive. Druga funkcija kvizova jeste postepeno usvajanje individualizma i lične sposobnosti kao vrhunskih vrednosti, što je preduslov za narastajući korporativni poredak. Pored kvizova, tu su i mnogobrojne igre na sreću, koje se oslanjaju na uvek delotvornu taktiku "hleba i igara". Ono što se kroz vekove promenilo jeste to što se danas monopol na "čuda" ne očekuje od Svevišnjeg, Samodršca ili Države. Čudo u vidu materijalnog dobitka kojim će se u trenutku preokrenuti život pojedinaca i njegovih bližnjih, očekuje se danas od kompanija poput Koka-kole, Grandkafe. Dok su se "stari" kvizovi koji su se u socijalizmu pojavili kao produkt modernizacije i ulaska malih ekrana u domove narodnih masa doticali raznih vidova znanja i sposobnosti, dolazak modernih kvizova predstavljao je i pravo osiromašenje po pitanju ljudskih znanja koja se testiraju pred televizijskim auditorijumom.

Ključne reči: kvizovi, igre na sreću, lutrija, sportska prognoza, individualizam, korporativni poredak, mediji , tranzicija.

Igor Ivanović

Ilija Čvorović – prvi srpski antiglobalista

Sažetak: Kada se drama "Balkanski špijun" Dušana Kovačevića prvi put pojavila, lik Ilije Čvorovića videli smo kao ogromno uveličavajuće staklo svih zabluda i ideoloških bolesti naših očeva. A onda su došle i prošle devedesete, tranzicija, novi milenijum – dosta godina i premnogo događanja, pa je vreme za pokušaj stavljanja ovog "živog lika" u ramove novih tumačenja i drugačijih gledanja. Ko je zaista bio Ilija Čvorović i kako vrednovati njegov karakter u savremenim okolnostima? Kako bi se snašao čovek čvrstih principa i nepokolebljivog morala, pošten, čestit i spreman da se žrtvuje za ideale, ali i krut, tvrdoglav, paranoičan i naivan, u današnjoj civilizaciji koju polako razjeda postmodernističko mrtvilo nepostojanja ideja i ideala, kovertirana podrška svemu što je "in" i "urbano", u kojoj su na površinu izbili neki bledi i površni ljudi, i sudbinu nam kroje mediokriteti koje interesuje samo bedna lična promocija? Ovo nije samo pokušaj bacanja novog svetla na jedno od najboljih dela naše dramske književnosti. Ovo je pomalo i priča o našim očevima za koje smo kasno shvatili koliko su nam odani i koje smo kasno počeli da uvažavamo.

Ključne reči: Dušan Kovačević, Ilija Čvorović, Balkanski špijun, sistem vrednosti, postmoderna, tradicija, Srbija.

 
     
     
 
Copyright by NSPM