SADRZAJ
REZIMEI

Tektonski poremecaji koji su poslednjih decenija proteklog veka zahvatili svet uveliko su promenili konfiguraciju epohe, a "globalizacija" je postala zbirno ime za ove vrtoglave promene svetskih politickih i privrednih struktura. Rec je o višeslojnim transformacijama vojno-politicke, kulturne i ekonomske geografije, koje destruišu prakticno sve poznate cinjenice i odnose u ovim podrucjima, kao i nacine njihove doskorašnje konceptualizacije. Kriza nacionalne države i rastakanje pojma nacionalnog suvereniteta, stvaranje mreže nad-nacionalnih politickih i privrednih asocijacija, nestanak bipolarnog sveta, derogiranje medjunarodnog u ime "kosmopolitiskog" prava, globalno zagrevanje, satelitske antene, hamburger i koka-kola kao planetarni simboli - samo su neki od najuocljivijih aspekata ove, kako po problematici tako i literaturi vec nepregledne teme.

Da li je globalizacija zaista oznaka za jednu do sada nevidjenu epohalnu dinamiku, ili, pak, samo teorijsko-politicki eufemizam za planetarnu akceleraciju kapitala i americke vojne moci? Da li je "globalizovani" svet poslednjih decenija postao bliži ostvarenju kantovskog ideala "vecnog mira" i humanistickog etosa Ode radosti, ili je, naprotiv, doveden na sam rub novog ciklusa sukoba izmedju imperija, religija i civilizacija? Odgovor na ova pitanja, uprkos preovladjujuce kriticnom i zabrinutom tonu vecine priloga u našem Casopisu, mora ostati otvoren. Ni priroda teme, a ni koncepcija NSPM-a, ne dopuštaju da bude drugacije.

Prilog Vladimira Vuletica razmatra temljnu dilemu u raspravama o globalizaciji - da li je u pitanju "objektivni" i neumitni istorijski proces, ili se prevashodno radi o projektu na ciji tok i ishod "subjektivne snage", to jest, zainteresovani i pogodjeni akteri mogu i te kako uticati. Miroslav Pecujlic i Zoran Vidojevic, veterani domace društveno-naucne scene, i istovremeno pioniri ovdašnje debate o globalizaciji, za svoj predmet i centralnu tezu uzimaju tzv. janusovo lice globalizacije, odnosno, njenu ambivalentnost s obzirom na prirodu i perspektive "globalne" demokratizacije. Prilozi Dušana Bjelica i Predraga Krstica temi globalizacije pristupaju iz ugla otpora koje ona proizvodi, odnosno, anti- i alter-globalizacijskih pokreta koje globalizacija, cini se, neizbežno produkuje. Jirgen Habermas se bavi pitanjem sudbine evropske nacionalne države, kao i perspektivama Evropske unije izložene globalizacijskim pritiscima, a Žan Bodrijar i Toni Džad tematizuju svetski terorizam i americko svetsko liderstvo kao kolateralne globalizacijske fenomene. Konacno, tu je i jedan bibliografski izbor iz literature o globalizmu i antiglobalizmu, koji ce, nadamo se, poslužiti buducim istraživanjima i istraživacima u ovoj oblasti.

Kao što je to vec uobicajena praksa u NSPM, važna rubrika Osvrti, recenzije, prikazi u najvecoj je meri posvecena osnovnoj temi, pa tako obuhvatni, koncepcijski i ideološki raznorodni prikazi knjiga Pjera Burdijea, Džordža Sorosa, Noama Comskog, Urliha Beka, Slavoja Žižeka i drugih, imaju za cilj dodatno osvetljavanje fenomena globalizacije. Takodje, globalizacijom se eksplicite bave svi tekstovi iz rubrike Prevodi, kao i polemicki prilog Vere Vratuše u rubrici Suceljavanja. Od ostalih, "ne-tematskih" priloga, tu su polemicka reakcija Miodraga Jovanovica na tekst Vladimira Vodinelica, te ogledi Krstana Maleševica i Danila Vukovica posveceni ovde uveliko skrajnutoj i vec pomalo zaboravljenoj krizi u Bosni i Hercegovini. I konacno, u rubrici Baština, kao neku vrstu politickog mementa, prenosimo tekst Mihaila Ilica iz tridesetih godina, pod i danas više nego aktuelnim nazivom: "Nacelnost u politici".

***
Najzad, da kažemo da je po prvobitnoj urednickoj zamisli tema "globalizacija" trebalo da bude obradjena u jednom voluminoznom cetvorobroju zajedno sa umnogome srodnim joj temama "multikulturalizam" i "svet posle 11.septembra". (Ova kalkulacija, pored standardnih razloga finansijsko-tehnicke prirode, uslovila je i ovoliko zakašnjenje, zbog cega se, još jednom, izvinjavamo svim autorima i citaocima.) Medjutim, preobilje materijala ucinilo je da se u poslednji mah od te zamisli ipak odustane, tako da je Svet posle 11. septembra objavljen kao posebno izdanje NSPM, dok ce temi "multikulturalizam" biti posvecena naredna redovna sveska Nove srpske politicke misli, koja se pojavljuje neposredno nakon ove.