Marinko M. Vučinić

Naš politički život sazdan je od mnoštva paradoksalnih pojava i događaja. Može se osnovano tvrditi da naša politika i sama stvara i neprestano generiše paradoksalne situacije. I ovi lokalni izbori nisu mogli da prođu bez svojevrsnog paradoksa koji se ogledao u tome da su predstavnici svih stranaka proglašavali svoje izborne rezultate kao veoma dobre, a svoje učešće na izborima  ocenjivali kao izuzetno uspešno.

Pravi značaj ovih lokalnih izbora može biti i u tome što se konačno otvara mogućnost da se sada osnovano može reći koje su političke stranke zaista ozbiljno utemeljene u sve proređenijem biračkom telu Srbije. Jedan od izuzetno važnih rezultata ovih izbora ogleda se u činjenici da Srpska Radikalna Stranka više nije stranka koja se može pozivati na najveću podršku izašlih birača. Oni postaju gubitnička stranka  koja ne može da svoju političku moć pretvori u stvarni politički uticaj u organima vlasti. Sada se Demokratska Stranka javlja kao vodeća politička stranka na našoj političkoj sceni i što je još važnije ona definitivno postaje stožerna stranka demokratskih snaga u Srbiji. Rezultati izbora jasno pokazuju da mi još uvek imamo rovito političko stanje u kojem se biračka podrška može vrlo lako istopiti i preliti u potpuno drugačije izborno opredeljenje.

Ali i ovi izbori su očito posvedočili da je politički sukob demokratskih snaga i Radikalne Stranke od presudne važnosti za uspostavljanje i funkcionisanje demokratskog političkog sistema. Ovaj sukob dugog trajanja biće i dalje glavna vododelnica u našem političkom životu. Pobedom demokratskih stranaka u većini opština u Srbiji na lokalnim izborima zaustavljan je veliki pohod radikala koji su svoj uticaj i gradili na izbornim pobedama. Očigledno je da se stabilizuje biračko telo koje podržava demokratske i pro-evropske stranke. Međutim, veoma je teško pouzdano procenjivati kolika je stvarna politička i društvena podrška koju uživaju demokratske snage.

Najniži izlazak na izbore od kada se organizuju višestranački izbori je činjenica o kojoj se mora sačiniti ozbiljna  i svestrana analiza. Otvoreno je pitanje o tome šta se stvarno dešva u našem biračkom telu. Većina analitičara je ocenila da se biračko telo umorilo od učestalih izbora, a navodi se i argument da je i u razvijenijim demokratskim zemljama procenat izlaska na lokalne izbore veoma nizak. Ali ta analogija je neprikladna, jer za uspostavljanje i stabilizaciju demokratije u Srbiji u ovim teškim i izazovnim tranzicionim vremenima od izuzetnog je značaja da demokratska vlast ima jasno izražen i zasnovan politički i društveni legitimitet. Ne može sudbina demokratije u Srbiji zavisiti od toga koje će grupacije preostalih birača izaći na izbore. Ovog puta su birači demokratskih snaga bili disciplinovaniji i odgovorniji. Da li će to biti i u drugom krugu lokalnih izbora veliko je pitanje.

Očigledno je da stranke ovoj ozbiljnoj i dramatičnoj  apsinenciji ne pridaju veliku pažnju. Njima je mnogo važnije da u stranačkom miru prebrojavaju osvojene mandate i pripremaju se za političku trgovinu pri sastavljanju opštinskih organa  vlasti. Velika apstinencija je jasan znak da su građani u ogromnoj meri izgubili veru u demokratske institucije i stranke, jer se suočavaju sa političkom praksom koja je negacija osnovnih demokratskih principa. Velika apstinencija je i najrazornija kritika naših stranaka koje su zbog svojih usko-stranačkih interesa zapostavile ostvarivanje opštih interesa i javnog dobra. Kao da se ostvaruje predviđeanje M. Diveržea o demokratiji bez naroda, o izborima na kojima učestvuju samo birači koji čine čvrsto stranačko jezgro koji uvek izlaze na izbore. Zato se može postaviti pitanje, da li će na sledećim izborima biti samo birački odbori, kandidati i najuporniji i najodaniji stranački privrženici. Ovako izuzetno nizak procenat birača koji su izašli na lokalne izbore su ozbiljna i rečita opomena pre svega za naše političke stranke kojima su građani očigledno okrenuli leđa i pokazali veliku rezervisanost i nezadovoljstvo prema njihovom delovanju i izloženim programima.

Pal Šandor je slab odziv birača okarakterisao kao neku vrstu građanskog protesta i zasićenja. Žarko Trebješanin kaže da je "pogrešno slab odziv birača kod nas porediti sa sličnom situacijom u razvijenim zapadnim demokratijama. Njihovi razlozi za neizlazak na izbore su su potpuno drugačiji. Večina ljudi dobro živi i izbori ih ne interesuju. Slaba izlaznost i pojava novih lica na političkoj sceni predstavlja šamar i poruku aaktuelnim političarima da su neuspešni i da ne rade dobro svoj posao". Samo izlaznost birača koja će biti na evropskom nivou stabilnih demokratija može pružiti stvarni i utemeljeni legitimitet izabranim narodnim predstavnicima.

Na ovim lokalnim izborima je interesantna i pojava grupa građana koje su u Vojvodini i Centralnoj Srbiji osvojile veoma solidan broj glasova. To svedoči da se ljudi na lokalnim izborima opredeljuju i mimo partijskih kandidata i da svoje poverenje ukazuju lokanim političkim inicijativama koje artikulišu stvarne lokalne političke interese.

 Rezultati lokalnih izbora su doneli i mogućnost strankama da na lokalnim nivou vlasti stvaraju koalicije koje će biti izraz bazičnog političkog kompromisa i dogovora oko vršenja vlasti. Posle predsedničkih izbora kompromis postaje jedno od najznačajnijih načela u našoj politici, što je od izuzetne važnosti za utemeljenje demokratije. Stabilizacija je politički princip koji zahteva od političkih aktera da svoje isključivo stranački profilisane interese podredi širim i temeljnim društvenim i državnim pitanjima. Zato su rezultati ovih lokalnih izbora stvorili dugoročnu osnovu za stabilizaciju demokratije u Srbiji jer će na lokalnom nivou vlasti biti uspostavljena pretežno demokratska vlast. To je politička osnova za dugoročnu demokratizaciju i modernizaciju političkog života u Srbiji.

Kompromis, saradnja i dogovor postaju sve više temeljni principi naše političke scene, koja je inače zagađena govorom proizvoljnosti, diskvalifikacije i stranačke isključivosti. Očigledno je da prolazi vreme besomučnih partijskih sukoba i razarajučih stranačkih ratova. Politika se u našim uslovima mora konačno afirmisati i artikulisati kao ozbiljna i racionalna delatnost. Jedino ako se vrati dostojanstvo i smislenost političkom životu i delovanju može se zaustaviti i zabrinjavajuće osipanje biračkog tela. Ne može se tako lako preći preko činjenice da apstinenti postaju najveća politička grupacija u Srbiji. Demokratija se mora pokazati i afirmisati kao političko ustrojstvo koje će korenito menjati naš ustaljeni politički život i običajnost i doneti vidljivo poboljšanje pre svega materijalnog i socijalnog položaja naših građana. Ako se to ne desi u dogledno vreme, opet ćemo se naći pred izazovima populizma i socijalne demagogije koji su razarali politički život u Srbiji krajem dvadesetog veka.

 I ovi lokalni izbori su potvrdili da u ovoj fazi uspostavljanja i stabilizacije demokratije u Srbiji ona nije dugoročno održiva bez postizanja i funkcionisanja dogovora demokratskih stranaka koje su dobile većinsko poverenje okrnjenog biračkog tela. To je taj tzv. demokratski blok čije postojanje večina analitičara dovodi u pitanje ali koji neminovno izranja kao jedina demokratska alternativa posle svakih izbora. Ma koliko imali rezerve prema postojanju i funkcionisanju demokratskog bloka, post-izborna konstelacija političkih odnosa jasno pokazuje da demokratski blok u ovom periodu postoji kao jedino moguća zaloga za uspostavljanje stabilnih demokratskih odnosa u Srbiji. On se sad jasno profilisao i utemeljio u krnjem biračkom telu koje izlazi na izbore i ipak predstavlja osnovnu političku garanciju za održivost demokratije u našim tranzicionim i nestabilnim uslovima, verovatno i posle predstojećih vanrednih parlamentarnih izbora.

Lokalni izbori su pokazali da naše biračko telo mukotrpno i permanentno sazreva i da počinje da kažnjava političku nedoslednost, neodgovornost i nedovoljno utemeljene i profilisane stranke.Veoma je važno što je Stranka G-17 Plus uspela da se održi na političkoj sceni bez obzira što je izgubila u velikoj meri svoje biračko telo. Ova stranka bi mogla da bude onaj preko potrebni politički partner demokratskih stranaka posle novih parlamentarnih izbora. Kada govorimo o demokratiji u Srbiji moramo polaziti od realnih društvenih okolnosti, i od postojećih političkih stranaka koje su izraz naše političke i društvene tradicije.To je jedini demokratski blok koji je sada moguće stvoriti i tim više je uspostavljanje demokratije u Srbiji teži i izazovniji društveni i civilizacijski poduhvat.

 30 Septembar 2004 godine