***

Dragi prijatelji,

Pročitao sam tekst, koji ste na udarnom mestu preneli iz ‚Feral Tribune’. Ne mislim da ste dobro učinili što ste ovom tekstu poklonili toliku pažnju, a mislim da biste još više pogrešili ako biste, na bilo koji način, odgovarali, pojedinačno ili kao redakcija,  na tvrdnje iznete u tom tekstu.

Družina prijatelja kriminalno-reformske Srbije dospela je u potpunu izolaciju u zemlji za čiju je ‚emancipaciju’ zadužena i ne vidim razloga da se njihova dramatična marginalnost ublažava i olakšava publicitetom i predusretljivošću prema  teškoćama u koje su zapali.

Kad njihovi mentori i donatori budu primetili da je pomenuta družina ostala bez publike, samim tim, i bez uticaja, u sredini, u kojoj je, pre četiri godine, bila zadužena za  organizovanje okupacione vlasti, a danas za  glorifikaciju vanrednog stanja, moraće i sami da potraže zamenu za izandjale teoretičare, aktiviste i  pamfletiste, ali i za ideje koje će ti novi podvižnici 'širiti' na ovim prostorima.

Ali, to su krize unutar ‚firme’, koju podrška vašeg časopisa niti može, niti treba da  izvuče iz nevolje -  iz prostog razloga što  ‚firmu’ u krizu nije  uveo vaš časopis i njegovi urednici i saradnici, nego nesposobnost njenih stratega da razumeju okruženje koje bi, navodno, da emancipuju.

Srbija je, i bez ‚uvoza’ sa strane,  nabrekla od provincijalne  pameti i razmetljivosti koja se svakodnevno oglašava u njenim medijima – nemojte, molim vas, dodatno zagadjivati taj prostor invektivama osujećene policijsko-paskvilantske strasti. Postoji realna opasnost da, eventualnim otvaranjem polemike sa jednom moralno i politički   marginalnom pozicijom, koja se održava i obnavlja za potrebe veoma ograničenog broja poznatih naručilaca i potrošaca, ugrozite ili onemogućite na stranicama vašeg časopisa normalnu komunikaciju ideja i autora  koji su od šireg interesa za ovaj istorijsko-politički trenutak u Srbiji. Tlapnje  koje može osećati orudje što je stalno u potrazi za novom, čvršćom, ali izdašnijom rukom, ne bi, po mom uverenju, trebalo da budu predmet vaše pažnje, a pogotovu ne vaše potrebe da se prema njima odredjujete i analizirate ih.

Vidim „Novu srpsku političku misao“ kao organ istinske moralne, intelektualne i političke obnove Srbije i molim vas da istrajate na putu ka tome cilju. Vi ćete samostalno, u okviru svoje redakcije, doneti konačnu odluku o daljem odnosu časopisa prema  desantima  specijalaca jedinice za usrećivanje naroda, koja operiše širom sveta, ali vas molim da prilikom tog odlučivanja imate na umu i ovo moje mišljenje.

Pozdrav

Branislav Milošević

Berlin

 ***

Postovana gospodo,

Procitao sam, nazalost, tekst Petra Lukovica. Jasno je da tekstom govori
o neispunjenoj ambiciji da predsedava komisijom za utvrdjivanje
odgovornosti medija, ili kako je vec trebalo da se zove, a nikada nije
formirana. Secate se, to je bio projekat Lecicevog ministarstva kojeg se
on uz znacajnu dozu amnezije odrekao.
Nadam se da nisam previse slobodan da vam sugerisem da taj tekst skinete
sa sajta. Mogu da razumem argument da o kvalitetu, poruci, autorovim
pogledima itd. ipak najvise govori sam tekst, ali, s druge strane, tekst
nije u duhu polemike, to nije drugaciji pristup, to nije drugaciji stav.
To je, po mom sudu, uslovno receno, mentalna pornografija. Tekst je
daleko od ozbiljne kritike, pre se moze govoriti o "pink novinarstvu" o
necem na sta se ne vredi osvrtati, cak ni pominjati.
Voleo bih da na sajtu procitam i kriticki intonirane tekstove, polemike,
ali stil elaboriranja, pre(dra)sude, i ostali alat Lukovica, bar kad je
rec o ovom tekstu, ne zavredjuje paznju, bar ne u politickom kontekstu.
Ako je Lukovicevo pero jedino koje kriticki pise o onome sto je
objavljeno na sajtu nspm, ako je njegov stil jedini koji je, kao,
produktivan, onda nspm i nema dostojnog polemicara, neistomisljenika
itd. Ako nedostaje ozbiljna kritika, znaci li to da treba objavljivati
bilo kakvu "kritiku"?!
Moj predlog je da, ukoliko postoje tehnicke mogucnosti, negde na sajtu
ostavite informaciju o tekstu, da ukazete na link, ali da tekst ne bude
na sajtu nspm. To jeste indikativna ograda, mozete je i obrazloziti, ali
mislim da je bolje resenje.

Srdacno,

Slavko Zivanov

***

Lukovic je prevrsio svaku meru

Tzv. kolumna tzv. kolumniste Petra Lukovica je nesto najgore sto sam u svom
kratkom zivotu (24) imao priliku (i nesrecu) da procitam. Ipak, smatram da
je NSPM - odnosno redakcija e-izdanja - povukla pametan potez objavljujuci
ovaj infantilni, iskompleksirani kresendo frustracija jedne nesrecne i
tragicne licnosti.

Pametan potez, jer ovakva niskost treba biti na uvidu srpskoj javnosti 24-7.
Ne bi bilo lose da se prevede na engleski i posalje po svetu, cisto da se
vidi sa kakvim ordinarnim budalama Srbija ima posla i ko sve sebe (ne)
naziva novinarom. Jos kad pomislim da je Lukovic trebalo da bude
predsedavajuci komisije koja bi, navodno, bila zaduzena da srpsku stampu
cisti od - ironije li! - ovakvih i slicnih izliva (ili proliva, svejedno)
mrznje, ksenofobije, zavisti, sujete i nemoci.

Ako Lukovic i slicni samopreziruci moralni bogalji budu cistili srpsku
stampu, bice ona ociscena - ali se nece vise zvati stampom nego
Ministarstvom za Narodnu Prosvecenost i Propagandu.
(http://www.calvin.edu/academic/cas/gpa/goeb62.htm).

Red bi bio da svi koji su u tekstu oklevetani (pre svega g. Antonic)
satisfakciju potraze na sudu i ovog sarlatana i «oralnog» zlocinca
«olaksaju» za par desetina hiljada evra. Mozda ce mu se ta pogana, lazljiva,
jezicina tada skratiti, ko zna.

Za novac ne brinite - Perine racune ima ko da plati. Svojim angazovanim
bljuvanjem, a ovo je verovatno nesto najodvratnije sto je ikada napisao, je
jos odavno sebi obezbedio finansijsku zaledinu.

S postovanjem,

M. Tankosic

 

hronika vesti (arhiva)