pristigli komentari (8)           Beleska o autoru

Slobodan Antonić, 13. mart. 2003.

ZAŠTO NAM JE ODUZETA SLOBODA?

Na ubistvo premijera Zorana Đinđića vlast je reagovala uvođenjem vanrednog stanja. Policija je dobila pravo na hapšenje i jednomesečno zatočenje ljudi bez uobičajenog sudskog rešenja, a uhapšenik je ostao bez prava na advokata. Policija je stekla mogućnost na ulazak u stan bez naloga, pravo da prisluškuje, prati, nadgleda, pretresa… Ministar policije od sada može svakoga ko mu se učini sumnjivim da internira. Zabranjeni su štrajkovi, politička okupljanja, ograničena sloboda kretanja… Uvedena je cenzura, a javnosti zabranjeno da uopšte raspravlja o razlozima za uvođenje vanrednog stanja, ili njegovom ukidanju.

Druga ozbiljna stvar u vezi ovog vanrednog stanja jeste da ono nije ničim ograničeno. U odluci Nataše Mičić stoji da se vanredno stanje uvodi do pronalaženja svih krivaca za ovaj, ali i neke druge zločine. To nije baš sasvim određeno vreme. To, zapravo, uopšte nije određeno vreme. Teško da se može znati kada će krivci za neki zločin biti pohvatani, kada će svi krivci biti pohvatani, a još manje na koje je sve zločine vlast mislila da ih treba razrešiti pre nego što se "steknu uslovi" za ukidanje vanrednog stanja.

Ukratko, društvu je oduzeta sloboda bez jasnog obećanja kada će mu biti vraćena. I da li će mu uopšte biti vraćena.

Nema sumnje da je ubistvo premijera Đinđića gnusan zločin. Takođe, nema nikakve sumnje da je ubistvo premijera potres za državu. Ali, da li to opravdava ovako široko i potpuno oduzimanje sloboda čitavom društvu? Mislim da je odgovor na ovo pitanje nesumnjivo odrečan. Tako široka i vremenski neodređena suspenzija elementarnih ljudskih i građanskih prava ne može biti opravdana jednim atentatom, ma koliko bila značajna ličnost koja je ubijena. Zbog toga što je policija korumpirana i neefikasna, i što nije u stanju da pronađe ubice, ne može se celo društvo staviti u zatvor - a uvođenje vanrednog stanja jeste stavljanje celoga društva u zatvor.

Ne mozete oživljavati načelo "bolje sto nevinih u zatvoru nego jedan krivac na slobodi" samo zato što imate teškoće u otkrivanju i hapšenju nekoliko ubica. Zamislimo da je američka vlada na sličan način reagovala nakon ubistva Kenedija. Pošto to ubistvo - a i neka druga ubistva - javnost sa dosta prava smatra nerazrešenim, Amerika bi praktično do dan danas morala biti u zatočeništvu svoje vlade. To je nešto što je teško prihvatljivo. Zapravo, i jedan jedini dan nepotrebnog i nepravdednog zatočeništva ne može i ne sme biti prihvatljiv.

Već sada se može reći da je uvođenjem ovako širokog i vremenski neomeđenog vanrednog stanja vlast učinila krupnu političku grešku. Demokratija i do sada nije baš previše cvetala u Srbiji, a ovaj udarac teško da će moći preživeti bez ozbiljnih posledica. Kako god da se ova priča završi, stvar demokratije u Srbiji biće na gubitku. Ako se ubice ne pronađu, ostaće nam vanredno stanje i opšte zatočeništvo. A ako se pronađu, predrasuda da u Srbiji ništa ne može biti rešeno redovno i demokratski, već samo čvrstom rukom i nasiljem, biće još više učvršćena.

Jedina dobra strana ovoga što nam se sada dešava verovatno će biti ta što će se jasnije moći sagledati stvarni demokratski karakter nekih važnih aktera. Ne mislim pri tom samo na političare koji će biti nosioci vanrednog stanja. Mislim tu i na predstavnike velikih zapadanih sila koji će sada moći da pokažu koliko im je istinski stalo do demokratije i ljudskih prava u Srbiji. Bez njihovog znanja i (prećutne) saglasnosti teško da se u politici Srbije išta ozbiljno može destiti. Otuda će se svako produžavanje zatočeništva ovdašnjeg društva odmah povezivati sa njihovim pristankom. A taj pristanak će biti jednak priznanju da se Srbi tretiranju kao narod nedoraslom za ljudska prava i uobičajeni demokratski poredak.

I drugo, biće zanimljivo videti kako će se u okolnostima opšte suspenzije ljudskih prava ponašati i tzv. treći sektor (NVO elita). Oni su do sada umeli da žestoko protestuju i kod najmanjeg incidenta u kome je bilo ugroženo pravo nekog građanina, pripadnika etničkih manjina. Biće više nego interesantno videti kako će se postaviti sada kada su građanske slobode i prava uskraćene ne jednom čoveku, ne jednoj zajednici, već celome društvu.

Ovo vanredno stanje pokazaće mnogo toga. Ipak, ono najvažnije što ćemo videti biće stvarni karakter ljudi na vlasti. Ako se za par dana vanredno stanje ukine, to će značiti da ipak imamo posla sa odgovornim ljudima, pristojnim političarima koji su, nakon prvih poteza povučenih u stanju šoka, shvatili od kolike je opasnosti dalje produžavanje suspenzije elementarnih prava. Ako, pak, vanredno stanje ne bude ukinuto već za nekoliko dana, onda se teško može izbeći zaključak da je reč o pukoj interesnoj klici, koja se u obračunu sa drugom, konkurentskom interesnom klikom rešila da posluži njenim sopstvenim oružjem - terorom i nasiljem.  

Beleska o autoru: Slobodan Antonic (Beograd, 1959) diplomirao je (1982) i magistrirao (1988) na Fakultetu politickih nauka. Doktorsku disertaciju izradio je i odbranio na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu (1995), gde je danas zaposlen kao docent opste sociologije. Objavio je knjige Izazovi istorijske sociologije (1995) i Zarobljena zemlja: Srbija za vlade Slobodana Miloševica (2002).

Pristigli komentari clanka

Tekst Tijane Milosavljevic-Cajetinac: Hoce li drzava ponovo ostati duzna gradjanima? je na posebnom linku. 

*********************************

 Dvoumim se da li da uopšte nešto kažem na komentar g. Antonica o navodnom ogranicavanju gradanskih sloboda u Srbiji uvodenjem vanrednog stanja posle atentata na premijera Ðindica ili da se povucem pred njegovim nategnutim argumentima. Poredenje SAD i sadašnje Srbije u trenutcima posle (naizgled) slicnih atentata uopšte nije moguce i više služi kao "štos" nego kao ozbiljna analiza politicke i društvene situacije u obe zemlje s obzirom na vreme i uslove u kojima su se atentati dogodili. Ali to je najmanja zamerka. Autor se postavlja krajnje "akademski", apstraktno - kao da je Srbija sredena zemlja u kojoj gradani vec godinama uživaju sva ustavom zagarantovana prava, pa im sad jedna grupa politicara to bez veceg razloga uskracuje. .Podimo obrnutim redom: koja od ustavom zagarantovanih prava gradani Srbije zaista uživaju? Jedno od osnovnih prava je pravo na život odnosno nepovredivost licnosti. Više od 50 nerasvetljenih ubistava poslednjih nekoliko godina najbolje govore kako se to pravo dosad ostvarivalo. Da ne iznosim druge primere, dobro su poznati. Ako bismo pitali gradane Srbije šta im je milije: privremeno uskracivanje nekih ustavom zagarantovanih sloboda ili puno poštovanje istih, uz sve slabosti policije i pravosuda koje se dosadašnjim nacinom "promena" veoma sporo ispravljaju, nema mnogo sumnje kakav bi odgovor bio.Tolerisanje takvog stanja, bez energicnih poteza demokratije na vlasti - ugrozilo bi samu suštinu demokratije. Nezadovoljne gradane nije teško ubediti da je demokratija "trula", da je potrebna "cvrsta ruka" u stilu "red, rad i mir" - i Srbija bi se našla u novom totalitarizmu. Naravno da bi se našao i odgovarajuci barjak (nacionalisticki, klasni, svejedno koji) i tragicna prica o srpskim zabludama umesto kraja - vratila bi se na pocetak. U takvom sklopu društvenih odnosa, uvodenje vanrednog stanja je najmanje moguce zlo i ne verujem da ce neko zbog toga u Srbiji ozbiljno patiti. Osim neprijatelja Srbije i srpskog napretka, koji ce brzom akcijom morati iz svog mulja gde su se dosad skrivali, da isplivaju na površinu. 

Dragoslav Petrovic, Bec

*********************

Zaista je skandalozan tekst g. Antonica, otprilike isto onoliko koliko je skandalozno i saopštenje DSS-a da za vanredno stanje ne postoje objektivni razlozi. Cini se nekako, sada to postaje ocigledno, da se Antonic i DSS ponašaju kao notorni klijenti Miloševice mašinerije smrti koja nastavlja da egzistira u korumpiranom sistemu sudstva, tužilaštva, politickih stranaka, raznih odbora za zaštitu haških optuženika itd. Zaista, covek sada mora da se pita šta se u stvari krije iza Koštunicine brige za nezavisnost sudstva što u praksi znaci potpuni kontinuitet, ovog puta i sa zakonskom zaštitom pod vidom nezavisnosti, koruptivne prakse koja cveta u sudovima. Na istoj crti su mnogi tekstovi g. Antonica i ja ne mogu naci nego drugo objašnjenje osim da on ili ne razume ili ima neki interes.

Tipicno je za sve kritizere g. Djindjica da u njemu prepoznaju Miloševiceve metode vladanja i da navodno Srbija pod njegovim vodjstvom klizi u novu diktaturu. Kad crvene beretke blokiraju auto put, Koštunica ima razumevanja, kad se izrucuje Sloba, Koštunica saoseca, kad treba da se menja Rade Markovic Koštunica izigrava državnika i kao, ima dubok državnicki razlog zašto ga ne smenjuje, Pavkovica da ne pominjem. U ove dve i po godine, u svim kljucnim momentima kada su se rušili stubovi Miloševiceve infrastrukture Koštunica je bestidno opstruirao i još je tražio priznanje za to. Djindjic ga je vešto zaobilazio, sistem je polako išao napred, a kad su na red došle privatne vojske po Srbiji ubijen je. I sada g. Antonic brine o gradjanskim slobodama i traži ukidanje vanrednog stanja. Ne, vanredno stanje ne treba uvoditi a i što bi kad sudstvo ionako idealno funkcioniše i svi osumnjiceni mogu da racunaju na brzo i pravedno sudjenje. Da li je g. Antonic naivan ili pokušava da razbije odlucnost vlasti koju je inace Koštunica šestog oktobra tako efektno suzbio? Ne, treba dozvoliti štrajkove, okupljanja a momci sa privatnim vojskama ce zajedno sa svojim politickim i ideološkim zaštitnicima kojih je sistem prepun, da korumpiraju jedan po jedan faktor odlucivanja. Možda je to rešenje za gospodina Antonica?

Ja nemam iluzija da ce se veliko cišcenje desiti i predvidam Koštunicu na mestu predsednika i Maršicanina na mestu premijera kako odlucno sprovode zakon i gone gospodare rata po Srbiji. Valjda ce tada g. Antonic biti zadovoljan i konacno ce moci da kaže da je demokratija pustila koren u Srbiji. Samo ne znam kako ce mudri državnik Koštunica da goni Legiju koji je veliki zaštitnik ugroženog srpstva i to dokazani, na frontu? Pre ce mu dati odlikovanje nego zatvor. Antonic zazire da ce ljudi iz vlasti iskoristiti vanredno stanje za uvodenje diktature, za obracun sa «konkurentskom interesnom klikom». Na žalost g. Antonicu, upravo se Koštunica nalazio na mestu zaštitnika te konkurentske klike sve dok ga Djindjic nije uklonio, i zato je zaista vreme da se krene u obracun koji ce biti krvav na žalost, po cemu cemo moci da vidimo da li je vlast odlucna ili ne, ali tako vam je to kad se Rade Markovic drži na položaju tri meseca.

Za to vreme g. Antonic i analiticari sa slicnim stavovima bi trebalo da bar pokažu malo razumevanja i da ne nalaze probleme tamo gde ih nema (Djindjiceva diktatura itd.) nego, logicno, tamo gde ih ima: štrajk crvenih beretki, izlazak DSS-a iz vlade kad je Sloba izrucen (cisto da se vidi ko je ko), permanentna opstrukcija DSS-a i što je po meni najopasnije, nastavak ideologije koja je Slobu održavala na vlasti a koju, naravno, najviše promoviše DSS i njemu bliski analiticari kao što je g. Antonic i vecina u NSPM.

Zoran Tašin

 ******************

Komentar na clanak Slobodana Antonica Zasto nam je oduzeta sloboda?

Gospodine Antonicu, (ukoliko se uopste u prilici da procitate ovaj moj komentar)

Cestitam vam na izvanrednoj jezgrovitoj analizi uvodjenja neogranicenog vanrednog stanja kao i na hrabrosti da to napisete i objavite. To pokazuje da vam je stalo do Srbije. Nerado koristim velike reci ali stvarno mislim da je sada Srbija ugrozena vise nego bilo kada u periodu posle II Svetskog rata. Odgovori na dileme koje vi postavljate u vasem clanku meni su poznati i nimalo optimisticki. Narod Srbije je slobodarski narod (ma koliko to ,od silne zloupotrebe,otrcano zvucalo) ne trpi tiranije i diktature dugo vremena, dici ce se i protiv ove diktature i to je ono zbog cega sam zabrinut.

Redakciji NSPM porucujem da zeljno iscekujem obecane hrabre komentare da malo osvetli Srbiju koja je prekrivena dubokim mrakom.

PS Izgleda ,nazalost, da je Milosevic postavio suvise visok standard za demokratiju za sadasnje vlastodrzce.

Dragisha iz Toronta

********************

Dragoslav Petrovic u odgovoru na tekst Slobodana Antonica, kaze da bi "tolerisanje ovakvog stanja ugrozilo i samu sustinu demokratije". Upravo se to i desilo. Sadasnja vlast, koja se sama zakitila pridevom "demokratska", ne samo da je tolerisala, nego je i doprinela razvoju kleptokratije koju je instalirao Milosevic. Sada je nepodnosljivo stanje, koje je posledica i njenih postupaka, iskoristila za uvodjnje mera koje ni Milosevic nikada nije primenjivao. Problem je u samom nacinu dolaska na vlast sadasnjih vladara Srbije. Oni su na vlast dosli prevratom uz pomoc istih ovih kriminalaca koje sada hapse. Tacno je da je Milosevicev rezim pokusavao da manipulise rezultatima izbora iz septembra 2000., ali je tacno i da se DOS potrudio da se istina o rezultatima tih izbora nikada ne utvrdi. Pobeda Vojislava Kostunice u prvom krugu tih izbora nikada nije mogla biti utvrdjena, jer je DOS-u bilo najprece da zapali izborni materijal koji se nalazio u Saveznoj skupstini. Kako je pocelo, tako se i nastavilo. Iza medjusobnih sukoba partija pobednica pune dve godine je sakrivana cinjenica da ni jedni ni drugi ni pet para ne daju na Ustav (ma kakav da je, ipak je nekakva brana samovolji i trebalo ga je postovati dok se na legitiman nacin ne donese novi), zakone i pravni poredak. To je pravdano nekakvim visim ciljevima, kao da prvi, neophodan korak u izgradnji demokratije nije upravo upostavljanje vladavine prava. U stvarnosti nije bilo nikakvih visih ciljeva, vec su na delu bili samo oni najnizi: borba za licnu i partijsku kontrolu finansijskih, medijskih i nasilnih mehanizama vlasti. Bas kao za vreme Milosevica. I sredstva kojima se ova borba vodila bila su "milosevicevska". A nije se prekinuo ni niz nerazjasnjenih ubistava. Zato ocena privrzenosti sadasnjih vlasti demokratskim vrednostima nikako ne zavisi od trajanja vanrednog stanja. Oni su svojim dosadasnjim postupcima vec otklonili svaku sumnju. Pogledajte samo kako je sprovedena ustavna odredba kojom se Narodnoj skupstini nalaze da se odmah po uvodjenju vanrednog stanja automatski sastane. Skup koji je u sali Narodne skupstine vodila Gordana Comic nije bio skupstinska sednica. Niko nije ni pokusao da utvrdi koliko je poslanika prisutno, a sistem elektronske evidencije je, po recima samih poslanika, bio iskljucen. Treba reci da je sadasnji saziv Narodne skupstine posledica izbora koji su predstavljali zavrsni referendum o Milosevicu. Pobednici na tim izborima su birani kao manje zlo, kao neko ko nije Milosevic. Oni sami su pre nego sto su dosli na vlast, tvrdili da je njihov zadatak samo stvaranje neophodnih uslova za istinski demokratske izbore i obecavali izbore za godinu, godinu i po dana. Ne samo od novih izbora, vec ni od novog izbornog zakonodavstva nema ni traga ni glasa. Ovi ljudi uopste nemaju legitimitet neophodan za donosenje novog ustava Srbije, da i ne govorimo o tome da taj ustav imaju nameru da donose na nelegitiman nacin. Jedini rezultat dvogodisnje vladavine DOS jeste da su uspeli da u potpunosti kompromituju srbijansku elitu i to ne samo politicku. Elite u ostalim oblastima drustvenog zivota, privredna, kulturna, naucna, ne samo da nisu uspele da se ovim nedemokratskim tendencijama odupru (Cast tragicno retkim izuzecima), one su mahom oberucke prihvatile ovakvo stanje stvari, uporno skrecuci javnu diskusiju na nevazne teme, pokusavajuci da u novom (starom) poretku ugrabe kakvu god licnu korist. U ovom trenutku, zapravo, ne postoji organizovana drustvena snaga u Srbiji koja moze i hoce da stane u odbranu demokratskih vrednosti. Tu cinjenicu nikakvi izbori ne mogu da promene. Ako neko naravoucenije uopste moze iz ovog kosmara da se izvuce onda je ono da u politickim sistemima sa opstim pravom glasa (iliti demokratijama) nijedan punoletan gradjnin nije nijednog trenutka oslobodjen odgovornosti za svoju sudbinu i sudbinu celog drustva. Zato je sada na gradjnima zadatak da, ukoliko im je uopste stalo, nadju ne novog vodju, nego nacin da se sami organizuju i na razuman nacin zastite sopstvene interese. Za to ce biti potrebno toliko vremena da takvim delovanjem sigurno nece prekrsiti odredbe sadasnjeg vanrednog stanja. Mozda tek nekog buduceg. 

Zoran B. Nikolic Beograd

***********************

O uvodjenju vanrednog stanja

Jedna prica koju mi je ispricala moja 11 godisnja devojcica

Tri sita

Sokrat je bio jedan mudar covek koji je ziveo u Atini. jednog dana dotrca jedan covek ka njemu... Covek je bio strasno uzbudjen....

- Slusaj Sokrate, moram da ti ispricam kako tvoj prijatelj..... - Stani malo!!!! Prekide ga mudrac. - Jesi li prosijao to sto ces mi sada reci kroz tri sita?? - Tri sita? Upita onaj drugi svarno iznenadjen. - Da, moj dobri prijatelju, upravo tako, tri sita. Daj da vidimo da li to sto zelis da nam kazes moze da se prosije kroz tri sita?

Prvo sito je istina. Jesi li ispitao dobro da li je to sto zelis da mi kazes istinito? - Ne, ja cuh pricu..... - Tako, znaci....! ali ti si sigurno provukao to kroz drugo sito. - Drugo sito zove se dobrota. DDa li je to sto ti zelis da mi kazes- kad vec nisi proverio da li je istinito- u najmanju ruku dobro sada?

- Ustezuci se rece onaj drugi- Ne, ne bih mogao da kazem, naprotiv.....

- Hm, hm, Zacu se mudrac, hajde da proverimo moze li se to provuci kroz trece sito? - Da li je sada neophodno pricati o tome sto te je tako uzbudilo?

- Ne bas sada, nije neophodno upravo sada, ne.....

- E pa, odgovori Sokrat: _ Posto to sto zelis da nam ispricas, niti je dovoljno istinito, niti neophodno u ovom casu a niti je dobro, ajde da ne govorimo o tome i ne brinemo se vise, sad o tome....

( Slobodan prevod sa norveskog, inace jedna stara prica)

Sokrat ( 469-399 p. kr). Njegov najpoznatiji ucenik je Platon ( 427-347 p. kr)

Postovani ANtonicu, nadam se da ces shvatiti ovu pricu koju sam cula od moje cerke. Moje je licno iskustvo, da ponekad kad koristim "metodu tri sita" ostvarim mnogo vise, nego kad direkno argumentujem o necemu!

PS. pozdrav vasem uvazenom uredninku, inace mom bivsem kolegi " mladom novinaru"

Dragana ( Crnoglavac) sada Tosinovic Norveska

**********************

Sve sto je trebalo reci o "nezavisnom analiticaru " Antonicu, DSS-u (u svim pojavnim oblicima),Cavoskom i ostalim "Dragishama", rekla je tj napisala je Vesna Pesic: "Stitili su ih, namerno i nenamerno, politicari koji su se protivili famoznoj "gvozdenoj metli". Umesto da je DOS, po preuzimanju vlasti, sve formacije pod oruzijem razoruzao, i napravio nove sluzbe, odjednom je zavladao neki zalutali strah da ce nam se dogoditi 1945. da cemo prekrsiti ljudska prava i zakone i povrediti nezavisno sudstvo. SAMPIONI PRAVA I LJUBITELJI MLADICA." * * * A ako nekom jos uvek nije jasno o kome i cemu se radi moze da procita na : www.nspm.org.yu/hronika%20%ukratko%203,htm i sledece: 

24.januar pismo Ljubise Buhe; 

25.januar-Kostunicine optuzbe koje se uklapaju u 

28. januara objavljeno Legijino pismo(bolje receno pretnje!). 

29.januar-besramnu izjavu visokog funkcionera DSS-a Dragana Jocica u kojoj se pretece Legijino pismo karakterise kao analiticno,politicko a ne otvoreno pretece. Daje se otvorena podrska kriminalcima i ubicama, valjda u ime visih interesa. 

29. januar Djindjicevo obracanje javnosti u kojem obecava obracun sa kriminalom uz pomoc zasticenog svedoka-Buha? 

19 februar izvodi iz Seseljevog intervjua u kome se huska vojska i policija na pobunu sa jasnim aluzijama na dogadjaje od 29. maja 1903. 

24. februar Kostunica parafrazira(!!!) Legijino pismo, minimizira znacaj saradnje sa hagom poziva se na nacionalno dostojanstvo,.... Naravno da ovo nije sve,mogao bi neko da se seti i besramnog govora Zoricinog strica nad odrom mrtvog premijera, Radeta Markovica, neobavestenosti, itd. Interesantno je pogledati sta sve osporava i u sta sve sumnja Antonic u svom tzv.komentaru: nevladine organizacije, zapadne demokratije, ... I zaista kakva je razlika izmedju stavova Antonica,Seselja,Cavoskog,Kalajica,Kostunice,Legije,"Dragishe Torontskog" i mnogih drugih "SAMPIONA PRAVA I LJUBITELJA MLADICA" ?

Jelena i Sasa

**************************

Iako je Kostunicino negodovanje povodom uvodjenja vanrednog stanja na dan ubistva srpskog premijera dr Zorana Djindjica izgledalom kao klasicno pravnicko cepidlacenje, izgleda da su se mnoge od njegovih slutnji pokazale ispravnim. Naime, svakim danom zloupotrebe vanrednog stanja postaju sve ociglednije. Zatvaranja nepozeljnih medija, hajka na politicke protivnike, podmetanja u maniru RTS-a u vreme Milorada Komrakova, prelaze svaku meru dobrog ukusa. Doduse, sada su RTS zamenili RTV Pink i BK Telekom, ciji su vlasnici osobe kojima je mesto u zatvoru. Bas me interesuje da li ce toliko najavljivana lustracija, a nakon atentata na premijera Djindjica i 6. oktobar, obuhvatiti i ova dva gospodina. Da je neko pre dve godine u kontekstu raskida sa kriminalom pomenuo Milorada Lukovica-Legiju, verovatno bi bio ismejan, posto je Lukovic za dobar deo domace javnosti bio heroj (covek koji je, navodno, sprecio obracun pripadnika JSO sa demonstrantima). Sa druge strane, neki od ljudi koji su zasluzni za prevrat se povlace po blatu, samo da bi se napravila uvertira za njihovo izbacivanje iz skupstine, kako bi DOS komotnije izglasao novi Ustav (novootvorena kriza sa izbacivanjem Nove Srbije iz DOS-a). Zaista sam ohrabren cinjenicom da u Srbiji postoje hrabri ljudi poput Slobodana Antonica, koji su spremni da, bez obzira na prtiske, iznesu svoje vidjenje vise nego sumorne stvarnosti.

Milos Stankovic, Beograd

hronika vesti (arhiva)