Marinko M. Vučinić  

KAMPANJA "OCA SRPSKE DEMOKRATIJE"

Opšte mesto svih naših političkih analiza sadržano je u tvrdnji da ni nova post-oktobarska demokratska vlast nije mnogo učinila da izmeni onaj osnovni društveni obrazac delovanja političke države koji je inače bio i u osnovi postojanja i delovanja starog autoritarnog režima. Postoji mnoštvo činjenica koje gotovo svakodnevno potvrđuju ovaj opšte usvojeni analitički uvid o nepromenjenoj matrici našeg savremenog političkog života. Nepoštovanje odluka Ustavnog suda, manipulacija i krađa glasova u Parlamentu, pseudopravna tumačenja koja negiraju elementarnu logiku i razum, dominacija političkog voluntarizma i političkog razloga kojim se opravdava svaka, pa i najiracionalnija odluka izvršne vlasti, vođenje kadrovske politike koja je uslovljena pre svega partijskim interesima, sve su to elementi koji nam jasno pokazuju da se još nismo emancipovali od presudnog uticaja partijske države i partijskih oligarhija koje svoje uske političke interese pretpostavljaju interesima celokupnog društva.

Protekla predsednička izborna kampanja je samo još jedan u nizu očiglednih dokaza da nije značajnije i odlučujuće promenjen već dobro poznati voluntaristički način vladanja u kome se država koristi kao puko sredstvo za sprovođenje određene politiičke koncepcije. U ovom slučaju radi se o načinu kako je vođena kampanja predsedničkog kandidata DOS-a. Kada se radi o prethodnim izborima koje je organizovao stari režim, predstavnici tadašnje demokratske opozicije oštro su kritikovali praksu vladajućih struktura koje su bezobzirno i otvoreno koristile sve državne kapacitete u toku izborne kampanje kako bi ostvarili što veći uticaj na biračko telo. Tadašnja demokratska opozicija je naravno bila u pravu jer je žigosala praksu zloupotrebe i žrtvovanje države dnevnopolitičkim partijskim interesima. Međutim, kako izgleda danas kampanja za presednika Srbije kada su na vlasti predstavnici nekadašnje demokratske opozicije? Da li se nešto bitno promenilo u načinu kako se koristi državni aparat u vođenju izbornih kampanja? Na žalost, i sasvim površan uvid u način kako je vođena kampanja presedničkog kandidata D. Mićunovića jasno nam pokazuje da se nije mnogo promenio način vođenja politike u ovom društvu i da nije izmenjen dominantan kulturni i politički obrazac iz vremena prošlog autoritarnog režima. I o toku ove kampanje celokupan državni sistem je stavljen bez ikakvih ograda i ustezanja u funkciju promovisanja kandidata vladajućih stranaka. Ne može biti nikakvo opravdanje da se radi o demokratskom kandidatu koji je tokom ove kampanje proglašen za "oca demokratije" u Srbiji. Bilo je više nego otužno gledati ministarske svite koje su u stopu pratile demokratskog kandidata koji je posećivao državne ustanove, fakultete, preduzeća, i pri tome je pomno praćen od državne televizije koja nije ni krila svoju otvorenu pristrasnost i neobjektivnost. Jasno je bilo da su državni funkcioneri i državni institucionalni kapaciteti stavljeni u bezrezervnu funkciju demokratskog predsedničkog kandidata. Ocu demokratije u Srbiji to očigledno nije uopšte smetalo. Čak se pri kraju kampanje pojavio u funkciji državnog pregovarača za narodni hleb – kao dobri demokratski patrijarh koji sprečava povećanje cene hleba. To je svakako bio vrhunac otvorene političke manipulacije koji nije upamćen ni u vreme izbornih kampanja koje organizovao stari režim. Ocu demokratije u Srbiji nije očigledno mnogo smetalo ni to što je njegova kampanja bila izuzetno raskošna i skupa, sa nebrojeno spotova, plakata, bilbordova, novinskih oglasa, a sve je to okončano iznajmljenim terminima na tri televizijska kanala koji su direktno prenosili glamuroznu završnu Konvenciju demokratskog kandidata, ne mnogo različitu od sličnih skupova iz vremena izbornih predstava koje je organizovao stari režim.

U zemlji u kojoj hiljade ljudi svakodnevno ostaju bez posla, u kojoj se siromaštvo rapidno širi, a obični ljudi teško žive i sve teže podnose tranzicionu recesiju, voditi skupu i glamuroznu kampanju postaje već stvar dobrog ukusa i elementarnog političkog morala.. Da li se otac srpske demokratije zapitao ko plaća njegovu skupu kampanju u kojoj su državni organi i funkcioneri odigrali dobro naučenu i poznatu ulogu. Analizirajući način i suštinu predsedničke kampanje demokratskog kandidata možemo jasno zaključiti da je u našoj političkoj praksi najteže menjati upravo vladajući politički obrazac partijske države u kojoj interesi jedne političke grupacije, ma koliko sebe proklamovali, postaju apsolutno preovlađujući i dominanatni. U ovoj kampanji je došla do izražaja i dobro poznata mitologizacija našeg političkog prostora koja se ogleda u konstituisanju instant političkih mitologema za dnevnu politikantsku upotrebu. Ovog puta na delu je politički mit o novouspostavljenom ocu demokratije u Srbije. To je još jedan pokušaj da se pored oca radničke klase, samupravljanja i nesvrstanosti ili oca nacije ustanovi sasvim novi fukcionalni politički mit o čoveku koji oličava demokratiju u Srbiji. Radi se o stvaranju svojevrsnog političkog patrijarhata čija je funkcija da politički osvešćuje i ustrojava maloletne građane Srbije koji naravno uvek žude za vođom koga će bespogovorno slediti. Građanima Srbije je preko potrebno da izađu iz senke političkog patrijarhalizma i nedoraslosti. To je osnovni uslov da se uspostavi stanje građanske i političke punoletnosti u kome će vladati institucije i demokratska načela, a ne funkcioneri partijske države, pa makar to bili i samoproklamovani očevi demokratije.

Autor je jedan od osnivaca i clan Upravnog odbora Beogradske otvorene škole

Beograd, 13. novembar 2003.