Radikalski obrazac Zorana Avramovica 

Dugujem zahvalnost Z. Avramoviću što je na moje, nadam se argumentovano, ukazivanje na njegovu pre svega idološki jednostranu odbranu radikalskih vrlina, odgovorio na način kako i inače izgleda politička borba koju vode predstavnici Radikalne stranke. Šta odlikuje njihov već dobro poznati metod političke borbe sa ljudima koji ne dele njihova politička ubeđenja i ”vrline”? Najvažnije njihovo političko sredstvo je pre svega iznošenje neistina, insinuacija, podmetanja, diskvalifikacija, uvreda, a to je sve uvijeno u patetičnu i praznjikavu politikantsku retoriku odbrane nacionalnih interesa srpskog naroda. Svojim odgovorom Z. Avramović je upravo na najočigledniji način demonstrirao taj poznati hajkački, denuncijatorski i neargumentovani način radikalskog vođenja i shvatanja političke borbe i sučeljavanja. U njegovom odgovoru nema ni naznaka od argumentovanog dijaloga i suprotstavljanja činjenica i stavova koji su vezani za raspravu o političkom delovanju Radikalne stranke.

Nemam nameru da Z. Avramoviću dokazujem svoj patriotizam ili nacionalnu osvešćenost i pripadnost, jedino ako Radikalna stranka i njen ideolog Z. Avramović nisu ovlaščeni da izdaju potvrde o nacionalnoj i političkoj ispravnosti.

 Što se tiče aktivnosti Beogradske Otvorene Škole koju Z. Avramović, iz samo njemu znanih razloga, uvlači u ovu raspravu, bilo bi veoma korisno i uputno da Z. Avramović kao saradnik Instituta za Pedagoška istraživanja valjano i temeljno  prouči desetogodišnje delovanje Beogradske Otvorene Škole, jer će moći mnogo toga korisnog da nauči. U tu svrhu mu preporucujem da pročita monografiju koja je štampana povodom desetogodišnjice rada škole. Tek onda bi mogao da donosi prave sudove o delovanju jedne od naših najuglednijih ustanova koje se bavi alternativnim obrazovanjem u oblasti društvenih nauka. Ali cilj Z. Avramovića i nije bio da argumentovano govori o radu Beogradske otvorene škole. Sledeći poznati radikalski obrazac da se disvalifikacijama i neistinama koriste kao sredstvom za ogoljene politikantske obračune, Z. Avramović se usudio da izriče apsolutno neargumentovane ocene o radu Beogradske Otvorene Škole. Međutim, za radikale i njihove ideologe istina i argumentovana rasprava nikada nije ni bila nihov cilj.

 Zoran Avramović doživljava tužnu sudbinu svakog ideologa koji mora pre svega da služi određenoj ideološkoj koncepciji koja je svojim načinom političke borbe razarala svaku pretpostavku za suštinski demokratski i civilizacijski dijalog. Živimo u vremenima velikih moralnih i društvenih iskušenja, svako bira na koji način će odgovoriti izazovima vremena. Z. Avramović je definitivno izabrao svoju stranu.

.