Agencija Politikum

IZVODI IZ ISTRAŽIVANJA JAVNOG MNJENJA (LETO 2006)

Ovde prikazani podaci prikupljeni su tokom terenskog istraživanja koje je obavljeno od 25 jula do 10 avgusta na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije na stratifikovanom uzorku od 1167 ispitanika. Ispitivanje je bilo anketnog tipa.

U istraživanju javnog mnjenja u realizaciji Nove Srpske Političke Misli i agencije Politikum, pod rukovodstvom profesora dr Slobodana Miladinovića i Đorđa Vukadinovića dobijeni su sledeći nalazi:

STANJE I OČEKIVANJA:

Većina građana (nešto više od dve trećine) stanje u Srbiji ocenjuje kao loše. Međutim i pored toga ne može se reći da su građani pesimisti s obzirom da 38.61% njih očekuje da će se u budućnosti ukupno stanje u zemlji poboljšavati nasuprot njima je manje od trećine onih (28.34%) koji se mogu oceniti kao pesimisti.

OCENA POVERENJA U INSTITUCIJE

Građani najviše poverenja imaju u institucije koje se primarno ne bave politikom kao što su Srpska Pravoslavna Crkva, Univerzitet (koje su na skali od 1-5 ocenjene srednjom ocenom iznad 3) i Akademija Nauka. Najmanje poverenja imaju sudstvo, zatim vlada i Skupština Srbije koje su ocenjene srednjom ocenom ispod 2.

Bolji pregled u poverenje prema institucijama se dobija ako se osmotre samo slučajevi velikog i veoma velikog poverenje (ocene 4 i 5). Crkvi veruje više od polovine građana a Univerzitetu više od trećine dok u Vladu i Skupštinu jedva da ko ima veliko poverenje. U Predsednika, kao inokosnog organa veliko poverenje ima nešto iznad četvrtine građana što je tri puta više u odnosu na poverenje koje uživa drugi inokosni organ – premijer.

Ocena poverenja u

Ocena poverenja u

OCENA SUBJEKATA POLITIČKOG ŽIVOTA

Najviši rejting među strankama (srednju ocenu merenu po školskom sistemu od 1 -15) ima Demokratska stranka (DS - 2.53), na drugom mestu je Srpska Radikalna stranka (SRS - 2.40) i treća je Demokratska Stranka Srbije (DSS – 2.32). Ove tri stranke su jedine ocenjene srednjom ocenom iznad 2.

Gledano po broju visokih ocena (4 i5) redosled je nešto drugačiji s obzirom da njihov najviši broj ima Srpska Radikalna Stranka.

OCENA POLITIČKIH LIČNOSTI

Od svih političkih ličnosti najvišu ocenu je dobio aktuelni predsednik Republike Srbije Boris Tadić (2.71), Za njim slede tri pripadnika Srpske Radikalne Stranke; Maja Gojković (2.66), Aleksandar Vučić (2.57) i Tomislav Nikolić (2.50). Na četvrtom mestu je aktuelni premijer Vojislav Koštunica sa ocenom 2.47). Ukupno je dvanaest političkih ličnosti dobilo ocenu iznad dva.

Međutim, gledano po dobijanju najviših ocena (4 i 5) i ovog puta prednjače prvaci Radikala Aleksandar Vućić i Maja Gojković, na trećem mestu je Boris Tadić a iza njega se nalazi Tomislav Nikolić kod kojih je učešće najviših ocena vrlo ujednačeno i kreće se u rasponu od 30.7% -31.8% ukupno dobijenih ocena.

STRATEŠKA PARTNERSTVA

Na pitanje vezano za strateška partnerstva Srbije sa ostatkom sveta čak dve trećine ispitanih smatra da Srbija treba da uđe u Evropsku Uniju dok to odbija svaki peti građanin. Situacija je obrnuta kada je reč o ulasku u NATO. Ulazak u NATO podržava manje od trećine građana (29.18%) dok se tome protivi više od polovine (52.49%). Bližu saradnju sa Rusijom podržava skoro polovina građana (47.12%) a tome se protivi skoro trećina (30.18%). Generalno se može tvrditi da u Srbiji postoji potencijal za prihvatanje evrointegracijskih procesa s tim da se taj potencijal pre okreće ka političkoj i ekonomskoj saradnji nego ka vojnoj saradnji. Sećanja iz 1999 su isuviše jaka da bi većina prihvatila vojne integracije kroz NATO. Naravno, prisutan je i jak uticaj partija koje zastupaju ideje i politiku starog režima S. Miloševića i koje partnerstvo sa severnoatlatskim savezom doživljavaju kao izdaju nacionalnih interesa i koje ne sagledavaju korisne aspekte tešnjih veza Srbije sa Zapadom na vojnom planu.

ODNOS PREMA HAŠKOM TRIBUNALU

Modalni odgovor na pitanje da li podržavate izručivanje naših građana Haškom Tribunalu na skali od potpunog podržavanja do potpunog odbijanja je potpuno odbijanje (čak 42.64%). Protivljenje ovom iskazuje čak 54.88% građana. S druge strane je 30.48% saglasnih.

PITANJE USTAVA

Na pitanje šta je potrebno prvo uraditi – doneti ustav pa onda ići na izbore ili prvo ići na izbore a posle toga doneti ustav najveći broj građana smatra da je ustav važniji od izbora te da treba prvo doneti ustav pa onda ići na izbore (41.60%). Ostatak je ravnomerno raspoređen na one koji imaju suprotno gledište i one koji po ovom pitanju nemaju stav.

IZLAZNOST NA IZBORE

Većina građana se izjasnila da sigurno izlazi na izbore (56.38%). Ako ovome dodamo i 14.05% onih koji verovatno izlaze na izbore dobija se cifra od oko 70% potencijalno aktivnih glasača na narednim izborima. S obzirom na dosadašnja iskustva, ovaj broj izgleda veći nego što se očekivalo. Može se pretpostaviti d su neki od anketiranih dali odgovor u vidu čvrstog obećanja da bi ostavili bolji utisak na anketare s obzirom da je prikupljanje podataka obavljeno u razgovoru oči u oči sa anketarom a ne putem telefonske ankete. No, bez obzira na motive ispitanih ostaje da se zaključi da postoji veliko interesovanje za izlazak na izbore, tim pre što se samo 13.88% njih decidno izjasnilo da sigurno ne izlazi na izbore. Dakle, ostaje mogućnost da se uz dobru predizbornu propagandu podstakne interes građana da daju svoj doprinos njihovom uspešnom okončanju

PROGNOZE IZBORNIH REZULTATA

Na pitanje za koju stranku biste najradije glasali se decidno izjasnilo 52% anketiranih. Ovde se radi o sigurnim glasačima tzv. čvrstim glasovima. Preračunavanjem njihovog broja na 100% šansu da dobije najveći broj poslaničkih mandata ima Srpska Radikalna Stranka (38.88%), na drugom mestu je Demokratska Stranka (31.47%) i treća je Demokratska Stranka Srbije (9.74%). Pod uslovom da izborni cenzus bude 5% samo ove tri stranke mogu računati na siguran ulazak u parlament, dok je Liberalno Demokratska Partija na ivici cenzusa (4.94%). U slučaju da se cenzus spusti na 3% još tri stranke mogu računati na ulazak u Parlament a to su Socijalistička Partija Srbije, Srpski Pokret Obnove i G17+.

Za svaku stranku je važno da pored sigurnih glasača ima uvid u to koliki broj birača predstavlja i njene potencijalne glasače odnosno onih kojima je ta stranka mogući drugi izbor. Dakle, pored prethodnog pitanja koje je bilo postavljeno u formi «za koga biste najradije glasali, pod pretpostavkom da su u nedelju parlamentarni izbori», imali smo i pitanje «koja je druga stranka koja Vam uliva poverenje». Na ovo pitanje decidno se izjasnilo tek 25.6% anketiranih uz 58.11% onih koji su izjavili da takva stranka ne postoji. Ako broj onih koji su se po ovom pitanju deklarisali posmatramo kao 100% tada je situacija, u odnosu na prethodno pitanje bila bitno drugačija. Najviše potencijalnih glasača iz drugog ešalona ima Demokratska Stranka Srbije (22.15%), za njom slede Demokratska stranka (17.45%), Liberalno demokratska partija 14.77%), Srpska radikalna stranka (10.74%), Socijalistička Partija Srbije (10.40%) i G17+ (9.73%). Ostale stranke imaju znatno niži rejting u drugom ešalonu njihovih glasača.

POLITIČARI OD POVERENJA

Na pitanje u kog političara imaju najviše poverenja decidirano se izjasnilo 44.3% ispitanika dok je, s druge strane, njih 34.2% reklo da nikome ne veruje. Ostatak ili nema stav ili o tome ne želi da izjasni. Najveće poverenje, unutar onih koji su se direktno izjasnili, uživaju Tomislav Nikolić (26.70%), Boris Tadić (25.60%) i Vojislav Koštunica 17.51%). Sa znatno manjom podrškom slede Aleksandar Vućić, Mlađan Dinkić, Čedomir Jovanović, Vuk Drašković i Velimir Ilić a za njima sledi veliki broj političara zanemarljivog rejtinga na rang listi biračkog poverenja.

Za izbor drugog političara koji uživa izvesno poverenje birača opredelilo se 30.7% birača dok preko 60% njih ne zna ili ne želi da se o ovome izjasni. Na vrhu rejting liste nalaze se Boris Tadić, Aleksandar Vučić, Vojislav Koštunica, Tomislav Nikolić i Mlađan Dinkić.

PREDSEDNIČKI IZBORI

Za svaku stranku je važno pitanje za kog bi predsedničkog kandidata birači najradije glasali. S obzirom da su se ispitanici samostalno opredeljivali bez ikakve ponuđene liste možemo smatrati da se na spisku nalaze imena koja su izbor samih građana . Na toj listi vode tri kandidata – Boris Tadić Tomislav Nikolić i Vojislav Koštunica. U kategoriji ostali nalazi se veliki broj imena među kojima ima poznatih stručnjaka, umetnika, privrednika, sportista, lokalnih političara i drugih. No, ni jedno od tih imena se ne pojavljuje dovoljno učestalo da bi ga imalo svrhe staviti na ovu listu. U tabeli se u prvoj koloni nalaze procenti u odnosu samo na istaknute političare a u drugoj koloni procenti u odnosu na sve imenovane potencijalne kandidate.

No, na izborima se građani opredeljuju prema listi kandidata a ne prema svojim željama. Na osnovu gore prikazanog spiska je moguće, unutar svake partije vršiti izbor sopstvenog kandidata. Iz tog razloga je ispitanicima bila ponuđena i sužena lista kandidata u kojoj su se nalazili lideri medijski eksponiranih stranaka. Ono što je indikativan podatak je da bi se skoro četvrtina građana opredelila za nekog van spiska, Očigledno da je došlo do izvesnog zasićenja birača istim imenima koja već godinama dominiraju političkom scenom. Na listi i ovde ubedljivo dominira trio Tadić – Nikolić - Koštunica

S obzirom na to da ni jedan od ovih kandidata ne može da osvoji većinu glasova na budućim parlamentarnim izborima, drugi krug se pojavljuje kao neminovnost. No, pitanje je ko će se naći u drugom krugu. Odgovor na to pitanje nije realno moguće dati pre nego što izađe konkretna lista predsedničkih kandidata. Ono što je, gledano iz sadašnjih pozicija, realno je to da u treći krug mogu ući dvojica od tri najbolje kotirana kandidata. Naravno u igri su sve kombinacije te smo postavili ispitanicima pitanje za koga bi u drugom krugu najradije glasali. Na osnovu datih odgovora dobijeni su sledeći rezultati o mogućim pobedničkim kombinacijama:

Gledano po osnovu opredeljenih glasova za jednog ili drugog kandidata Boris Tadić pobeđuje Tomislava Nikolića sa 58,1 : 41,9. Koštunica pobeđuje Nikolića sa 55: 45 a Tadić pobeđuje Koštunicu sa 56,5 : 43.5. Naime radi se samo o odnosu opredeljenih glasova, onih koji se jasno deklarišu za koga će u svakom pojedinačno navedenom slučaju glasati. Interesantan je podatak da u svakoj navedenoj kombinaciji postoji izvesan broj neopredeljenih i, naročito onih koji neće glasati. najveći broj onih koji ne bi glasali je u slučaju da u drugi krug izađu Boris Tadić i Vojislav Koštunica. Takvih ima 23.71% uz 8.9% onih koji ne znaju za koga bi u tom slučaju glasali i 23.70& onih koji ne bi izašli. Za njih se može pretpostaviti da su čvrsti glasači Tomislava Nikolića i Srpske Radikalna Stranke. Najviše zainteresovanih za glasanje je u slučaju da u drugi krug izađu Tomislav Nikolić i Boris Tadić, čak 77.91% opredeljenih birača. Na grafičkim prikazima dat je odnos, na gornjoj slici, svih izjašnjenih ispitanika i, na donjoj slici, opredeljenih glasača.

Drugi krug: Tomislav Nikolić – Boris Tadić

Drugi krug: Tomislav Nikolić – Vojislav Koštunica

Drugi krug: Boris Tadić – Vojislav Koštunica

STRANKA ZA KOJU NIKAD NE BI GLASALI

Ispitanicima smo postavili i pitanje koja je stranka za koju nikada ne biste glasali. Na ovo pitanje se decidno izjasnilo 76,3% ispitanih iz čega možemo zaključiti da ako naši birači ne znaju koga sigurno podržavaju onda bar vrlo pouzdano znaju koga sigurno ne podržavaju. Iz odgovora se vidi da su najosporavanije stranke starog režima i to pre svih Srpska Radikalna Stranka, inače pojedinačno najjača stranka, za koju ne bi glasalo čak 36.69% birača, za njom slede Socijalistička Partija Srbije (13.36%) birača, Srpski Pokret Obnove (13.01%), Liberalno Demokratska Partija (12.78%), Demokratska stranka (7.97%) i G17+ (7.15%). Ostale stranke se znatno ređe spominju.

OPREDELJIVANJA STRANAČKI NEIZJAŠNJENIH BIRAČA

Ispitanici koji se nisu stranački izjasnili se najčešće za predsedničkog kandidata opredeljuju za Borisa Tadića (23%), za njim slede gotovo ujednačeni Tomislav Nikolić (12.9%) i Vojislav Koštunica (12.5%).

Nije se stranački izjasnio * glasa za predsednika (lista)

Ispitanici koji se nisu izjasnili za koga bi najradije glasali na predsedničkim izborima se nisu izjasnili ni za koju bi stranku najradije glasali.

Stranački neopredeljeni najviše ocene daju Demokratskoj Stranci (2.41), Demokratskoj Stranci Srbije (2.25) i Srpskoj Radikalnoj Stranci (2.02). Međutim, rang lista po najvišim ocenama nije istakao i kod srednje ocene. Najviše ocena 4 i 5 i ovde dobija Demokratska stranka s tim da je redosled preostale dve stranke obrnut. Naime radikali imaju 15.26 a DSS 13.70 % najviših ocena. Veoma zanimljiv podatak je i to da se na četvrtoj poziciji nalazi Nova Srbija koje je dobila 9.26% najviših ocena od strane stranački neopredeljenih birača. Iz ovog se može pretpostaviti da jedan broj stranački neopredeljenih, uz malo agresivniji politički marketing Nove Srbije, mogu vrlo lako postati i njeni aktivni glasači. To isto važi i za G17+ i Pokret Snaga Srbije koji se veoma dobro kotiraju kod stranački neopredeljenih birača

Ocena stranaka od strane stranački neizjašnjenih

Stranački neopredeljeni imaju drugačiji redosled ličnosti po srednjim ocenama od onih koji su se deklarisali. Na vrhu rang liste se i kod njih nalaze Boris Tadić i Vojislav Koštunica, za njima slede dva radikala Aleksandar Vućić i Maja Gojković, zatim princ Aleksandar Karađorđević, Rasim Ljajić, Velimir Ilić i Mlađan Dinkić. Ostali imaju srednju ocenu ispod 2. Redosled onih sa najvećim brojem visokih ocena je sličan. Razlika u odnosu ne redosled po osnovu srednje ocene vidi se samo u inverziji mesta Maje Gojković koja izlazi na drugu poziciju i Vojislava Koštunice koji se spušta na treće mesto.

Ocena ličnosti od strane stranački neizjašnjenih

Ocena stranaka od strane stranački neizjašnjenih (redukovano)

Ocena ličnosti od strane stranački neizjašnjenih (redukovano)