Da li će odlučiti harizma kandidata, odnos prema vladi ili sirotinjsko raspoloženje...

Jeste li videli negde predsedničkog kandidata uživo? Kako niste? Rastrčali se oko Đurđevdana po celoj Srbijici. Aleksanrdovac, Prokuplje, Bajina Bašta, Kruševac, Niš, Vršac, Novi Sad, Sombor, Vašington, Moskva, Beograd, Terazije, ulica Kralja Milana, Nemanjina 11, Romsko naselje u Zemunu, Dečja bolnica u Tiršovoj, hram Svetog Save, crkva Svetog Prokopija. Lome se kolači, proba se so i pogača, tapše se po ramenima... Svuda predsednička kampanja.

Kandidat vladajuće koalicije Dragan Maršićanin obećao je reviziju svih spornih privatizacija, kao i skoro usvajanje zakona o denacionalizaciji. U Somboru, on sa predstavnicima Samostalnog sindikata i sindikata Nezavisnost prima k znanju prigovore na male i neredovne zemljoradničke penzije i žalbe na uvozničku mafiju. Maršićanin je inače i formalno podneo ostavku na mesto ministra privrede, a poslove vodi njegova zamenica u Ministarstvu privrede Zora Simović iz DSS-a. Jedno svečano presecanje vrpce je ipak spojilo njegovu ministarsku funkciju i njegovu predsedničku kampanju.

Kandidat grupe građana Bogoljub Karić propagira formulu "svaka kuća proizvodna jedinica" i da je sreća deda koji zajedno radi sa sinovima i unučićima i obećava izgradnju dečje bolnice...

Kandidat Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić traži da se seljacima novac od otkupa poljoprivrednih proizvoda isplaćuje direktno, izjavljuje da o nezaposlenima ne mogu govoriti partije desnice, već on kao levičar.

Kandidat Demokratske stranke Boris Tadić, koji je kampanju započeo u Prokuplju, rodnom mestu Zorana Đinđića, ali i nerazvijenoj varošici, saopštava da želi da obezbedi stabilnost zemlje, nova radna mesta i da rešava probleme običnih građana.

Romsko pitanje takođe izbija na površinu. S Romima su se sreli Tadić i Karić 8. maja. Povod da predsednički kandidati obilaze Rome je negde između napaćenog romskog života i Đurđevdana, vesele ciganske slave. Inače, pojavljuje se potreba da se adekvatno odgovori na rasističke napade na Rome, na letke i grafite rasističke sadržine koji su se pojavili u Nišu, Zemunu i u još nekim mestima.

REPLIKE: Predsednička kampanja zahvata naravno i parlament. U Skupštini Srbije 10. i 11. bila je serija replika kroz koje su izbijale predizborne poruke. Radikali očigledno uživaju u tome što analitičari njihovog kandidata sada vide kao favorita i to ponavljaju, govoreći kako će 13. juna pući prva karika i kako će vlada pasti. Oni su ohrabreni brojnošću pristalica koje su okupili na mitingu u Novom Sadu i nastoje da pojačaju njihovo samopouzdanje pa su na startu i najavili pobedu u prvom krugu, što, kako izgleda, ipak nije verovatno.

Oni koncentrišu napade na G17 plus. Podsećaju na Labusovo obećanje da će izaći iz vlade ako pobede radikali i već sada traže da G17 plus 13. juna to i učini. Radikali su se u skupštini konfrontirali s Mlađanom Dinkićem koji je u Skupštini branio set ekonomskih zakona. Taj set je za vladajuću koaliciju važan jer treba da pokaže reformske namere vlade. U ponedeljak (10. maj) na dnevnom redu Skupštine Srbije bila je rasprava o Predlogu zakona o nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita. Taj zakon je najavljivan još u parlamentarnoj kampanji i visoko je kotiran u sporazumu vladine koalicije. Radikali su pokušavali da relativizuju domete tog zakona, Dinkić je odbrusio da taj zakon i nije namenjen onima koji su poput funkcionera SRS-a dobili stanove o trošku države, već ljudima koji tek treba da obezbede krov nad glavom. Nakon toga, usledila je serija radikalskih napada na ministra Dinkića i vladajuću koaliciju (Jovanović, Krasić, Mirović, Pop-Lazić, Vučić).

Aleksandru Vučiću je tokom te rasprave izrečena opomena od strane predsedavajućeg Skupštine Srbije zbog nepoštovanja vremena i Poslovnika Skupštine (što povlači novčanu kaznu), a radikali su onda i sutradan ponavljali kako se protiv njih vodi nekorektan rat, kako im u skupštini otimaju pare, a kako na ulicama dele plakate uvredljive za njihove birače.

Radikali su svakako u pravu kada zahtevaju da se poštuje dostojanstvo njihovih birača. U pravu su i kada koriste skupštinske mogućnosti za političku borbu, da sumnjiče i kritikuju režim i vladu. Imaju pravo i da hiperprodukcijom amandmana otežavaju donošenje zakona koje vladina većina želi da usvoji. Imaju pravo i na samoohrabrivanje i samohvalisanje. Teško da će oni iz toga izborno profitirati zato što očigledno nisu svesni da ta razmetljivost prostaka koju oni vole da demonstriraju pre ili posle postaje dosadna.

UPADljIVO: Vladajuća koalicija je počela svoju kampanju mitinzima u sportskim dvoranama u Kruševcu i Nišu na kojima uz Maršićanina nastupaju Koštunica, Labus i Ilić. Oni su na mitinzima iz nekih razloga počeli da viču. Slušalac to može doživeti kao signal da hor još nije harmonizovan i da falš note pokušava da pokrije glasnim pevanjem, što su, uostalom, radikali odmah i primetili, pa im Vučić u utorak to u Skupštini sarkastično i spočitava.

Sociolog Đorđe Vukadinović iz "Nove srpske političke misli" procenjuje (Pres klub, ponedeljak 10. maj) da je vladajuća koalicija uočila da njena sudbina zavisi od Maršićanina, tako da se njeni čelnici upadljivo trude da demonstriraju jedinstvo. Upadljiva podrška vlade odgovara Maršićaninu, ali i njegov zadatak čini određenijim i težim. Vukadinović, naime, procenjuje da je, za razliku od Tadića i Nikolića, za Maršićanina sve sem pobede katastrofa. On smatra da bi u slučaju pobede na izborima i Tadić i Nikolić automatski tražili vanredne parlamentarne izbore. Već i Maršićaninov neuspeh u kvalifikacijama doveo bi vladu u ćorsokak. Vlada čiji kandidat ne bi mogao da uđe ni u drugi krug, moralno ne bi mogla da preživi tu činjenicu.

Politički analitičar Dušan Pavlović iz Ist vest instituta pak smatra da je u slučaju pobede Tadića verovatnija kohabitacija. Eventualni ulazak Tadića u drugi krug, bez obezbeđene podrške vladine koalicije, značio bi inače pobedu Nikolića.

Pobeda Tadića mogla bi da dovede do dva raspleta: prvi je rekonstrukcija vlade i ulazak DS-a u nju. Drugi rasplet vodio bi tome da bi Tadić mogao da obezbedi za drugi krug podršku vlade, a da on za uzvrat garantuje stabilnu koegzistenciju vlade i predsednika. Pavlović procenjuje da bi se Tadić u takvoj situaciji morao ponašati racionalno, a to po Pavloviću znači da bi verovatno pre prihvatio kohabitaciju, nego konfrontaciju s vladom. Jer za slabog predsednika bez parlamentarne podrške rušiti vladu nije isto što i poljem proći – on bi morao da ruši vladu u zagrljaju s radikalima, a ishod sledećih parlamentarnih izbora bi za njega i dalje bila nepoznanica.

Pavlović za sada ne primećuje dogovor Tadić–Maršićanin i uzajamnu strategiju za drugi krug, ali ne isključuje mogućnost da taj dogovor postoji i da se iz taktičkih razloga još ne obznanjuje.

Neke od Tadićevih izjava ove nedelje bacaju možda malo više svetla na ovu zagonetku. Pošto je Maršićaninova kampanja, naročito u Nišu i Kruševcu, bila fokusirana na definisanje njegove centralne pozicije uz nuđenje sledećeg izbora: za ovu vladu ili protiv nje – odnosno, "ili prošlost, ili ova vlada ili – mafija", neki su požurili da zaključe da vladajuća koalicija intenzivira sukob sa DS-om. Tadić je na to izjavio da on svoje političke konkurente neće blatiti. Interesantno, negde je izjavio i da mu nije namera da kao izabrani predsednik ruši vladu, već da je kontroliše.

Pavlović inače procenjuje da bi u drugom krugu Maršićanin mogao imati veće šanse protiv Nikolića jer bi birači Tadića i bez dogovora DS-a i Vlade Srbije bili spremni da spreče pobedu kandidata radikala.

U slučaju pobede Nikolića, i po Pavlovićevoj analizi, vlada se najverovatnije raspada. U drugom krugu G17 plus će verovatno tražiti da vlada podrži Tadića, a u slučaju da se to ne desi G17 plus će optužiti svoje koalicione partnere za pobedu Nikolića...

Odlučivaće "konstelacije snaga" i "situacioni raspored". Vukadinović inače smatra da su tekući predsednički izbori do sada najmanje personalizovani izbori. Nikolić, Tadić i Maršićanin imaju delegirane harizme svojih lidera: Šešelja, Koštunice i Đinđića. Emancipacija Nikolića od Šešelja bi po Vukadinovićevoj oceni bila najlakša, ali je on očigledno dovoljno ne želi.

Miting radikala u Novom Sadu pokazuje da je ne želi uopšte. Glavni akcenat tog mitinga je čitanje Šešeljevog pisma iz zatvora. Sam Nikolić svoj govor koncipira kao odgovor na to pismo i govor započinje sa "Dragi Vojo...".

MEĐUNARODNA: S treće strane gledano, sama vlada ima interes da domaćoj i stranoj javnosti razjasni svoju politiku, jer je njeno formiranje uz podršku socijalista praćeno sumnjama. Verovatno će koristiti i predsedničku kampanju za to.

Izgleda da je Tadićev početak kampanje, obeležen posetama Moskvi i Vašingtonu, predviđen tako da naglasi popularnost DS-a, DC-a, GSS-a u inostranstvu, veći međunarodni kapacitet ove grupacije, što je posle parlamentarnih izbora bio i njen glavni propagandni adut, možda i osnova za njenu dosadašnju taktiku. Naziralo se da ta taktika računa na to da Koštunica jednostavno neće podnositi međunarodne faktore i da oni neće podnositi njega.

Moguće je da je ta računica potcenila spoljnopolitičke kapacitete Koštuničine vlade. Dok nastaje ovaj tekst Labus i Koštunica razgovaraju sa evropskim komesarom Krisom Patenom koji se pred dolazak u Beograd prilično pesimistično izrazio o evropskim perspektivama u Srbiji. Drašković u Americi brani srpski plan za Kosovo, Koštunica o tom planu raspravlja s predstavnicima UNMIK-a. On sam je putovao na skup evropskih konzervativaca. Kako se i pretpostavljalo, posle sporazuma sa MMF-om Labus i Dinkić su preduzeli ofanzivu pojačavanja utiska o reformskoj orijentaciji vlade u kojoj učestvuju.

Ministar finansija Dinkić posle sporazuma sa MMF-om, kako se i moglo očekivati, nastupa optimistički i saopštava da dosadašnje dvocifreno povećanje proizvodnje daje povoda za prognozu da će ovogodišnja stopa rasta bruto društvenog proizvoda dostići šest odsto. Dinkić je prošle nedelje podsetio da je BDP u Srbiji u 2001. povećan za pet odsto, u 2002. za četiri, a u 2003. za oko dva odsto.

Neki su ipak oprezni i ukazuju na to da je ovaj pozitivni signal možda varka s obzirom na to da Republički zavod za statistiku od početka ove godine primenjuje novu metodologiju praćenja industrijske proizvodnje. U statistici, međutim, kažu da promena metodologije ne može mnogo promeniti pozitivan rezultat koji je počeo da se pojavljuje i u prethodnom kvartalu kada je mereno po staroj metodologiji.

SASLUŠANjE: Vukadinović procenjuje da se glavna bitka neće voditi između samih kandidata, već oko medijske interpretacije prošlosti, odnosno Miloševićevog vremena i vremena prošle vlade. U tom kontekstu, po njegovoj oceni, Milorad Luković Legija je tempirana bomba za koju se ne zna kako će eksplodirati.

Datum početka iskaza prvooptuženog za ubistvo premijera Đinđića pada veoma nezgodno, praktično pred početak izborne ćutnje na predsedničkim izborima zakazanim za 13. jun. Desilo se i da je iskaz prvooptuženog Zvezdana Jovanovića pao pred same parlamentarne izbore u decembru 2003. godine. Dobro će biti ako vreme potvrdi tačnost objašnjenja portparola specijalnog suda – u Srbiji su stalno neki izbori, sud to ne zanima, njegov posao je samo da utvrdi činjenice.

Lukovićevu predaju inače prate velike, uglavnom nekompetentne spekulacije u medijima, kao i različite reakcije.

Zavisno od političke boje te reakcije se kreću od naglašavanja da je predaja znak poverenja u pravnu državu do sumnjičenja da je pre predaje došlo do nekog specijalnog dogovora između vlasti i državnog neprijatelja broj jedan. Dosta se spekulisalo o tome koga bi sve prvooptuženi mogao da uplete u slučaj, a u tom kontekstu bilo je vidljivo očito neraspoloženje nekih krugova što se Legija uopšte našao u zatvoru. To je već treća serija događaja u kojoj je Tadić doveden u situaciju da se pomoli: "Sačuvaj me bože prijatelja..."

Tadić je najpre tražio da se razjasne uslovi predaje Lukovića, a onda više nije hteo da komentariše pojavljivanje pred sudom prvooptuženog za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića. Naglasio je da ga jedino zanima presuda i istina – ko su ubice, organizatori, inspiratori ubistva ne samo Zorana Đinđića već i ostalih i da li je država u stanju da se izbori sa zlikovcima.

Iz oficijelnih krugova nije došlo mnogo detalja o predaji Lukovića, Koštunica nije mogao da sakrije da je iznerviran kada su ga na nekoj od Maršićaninovih promocija pitali da komentariše kako se Legija predao, rekavši suvo da je za proces najvažnije da se što više činjenica, svedoka i optuženih, po mogućnosti živih, nađe pred sudom, a najkonkretniji je bio potpredsednik Vlade Miroljub Labus koji je izjavio da je Luković samo tražio da u zatvoru ne bude otrovan i da bude zaštićena njegova supruga.

Veliko je pitanje da li bi neko mogao zaista i politički profitirati iz daljeg razvoja procesa koji je već previše politizovan. Bulevarske spekulacije, dezinformacije i razne senzacionalno-ekskluzivno-cicvarićke lagarije zasad odgovaraju radikalima jer prikazuju da je sistem u haosu. Što se javne bezbednosti tiče, za sada je pozitivno to što je široko tražena ličnost iza rešetaka i što je živa, što nije slučaj sa druga dva osumnjičena i jednim svedokom u ovom procesu.

Za poverenje građana u institucije poretka, međutim, loše je to, kako kaže jedan sudski izveštač, što je takozvani državni neprijatelj broj jedan uspeo da pronađe policiju, a ne ona njega. Uznemirujuće može biti i to što se još ne zna gde se on u međuvremenu krio, da li ima mrežu jataka, ko su oni, itd...

U tom kontekstu, biće zanimljivo i šta će doneti parlamentarna rasprava u skupštinskom odboru za bezbednost o akciji Sablja.

Još neki slučajevi iz bliske prošlosti ulaze u pravnu proceduru: pred Trećim opštinskim sudom u Beogradu saslušan je bivši savetnik za bezbednost pokojnog srpskog premijera Zoran Janjušević zbog sumnje da je izbegao plaćanje poreza. Uhapšen je jedan od direktora MK komerca i podnete su krivične prijave zbog šećerne afere. Sprovedena je istraga i podnete su krivične prijave zbog lekarske greške posle koje je transfuzijom data krv inficirana HIV virusom.

Da li to znači da izbore odlučuje ona klasična mundparola: "Najebaćete!" Da li, drugim rečima, ovi slučajevi mogu uticati na rezultat predsedničkih izbora. Neki sociolozi veruju da ovi slučajevi ipak neće direktno uticati na ove kandidate s delegiranom harizmom, već će odlučivati odgovori na čitav koloplet pitanja.