Prenosimo Danas, Vikend 19-20. jun.

Bojan Toncic

"Grcevita" podrška Borisu Tadicu

Lažna podrška, lažni iskazi i istinska neizvesnost obeležavaju Srbiju izmedu dva kruga predsednickih izbora na kojima je u prvom krugu kandidat ekstremno desne Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolic odneo 950 hiljada glasova, nadmašivši kandidata Demokratske stranke Borisa Tadica koji je, uprkos sumnjama i netacnim prognozama ušao u drugi krug podrškom 850 hiljada biraca. U javni prostor slecu utvare koje kuražno usred noci prelaze Železnicki most preko Save - cik da neko od obicnog sveta to uradi - i uspešno se skrivaju iza ormara, koristeci iskustva iz Legije stranaca.
Dogodilo se možda ocekivano, Demokratska stranka Srbije ciji kandidat Dragan Maršicanin personifikuje poraz stranacke politike (cetvrto mesto iza Bogoljuba Karica sa nešto više od 400 hiljada glasova) dala je Borisu Tadicu nešto što neko naziva podrškom; preciznije, iz centrale ove partije u sredu uvece odaslata je poruka da DSS podržava Tadica da bezrezervno zastupa sve politicke ciljeve Vlade Srbije. Amnestirani su i, po recima visokog funkcionera DSS, "funkcioneri i poslanici DSS koji su javno pozvali gradane da u drugom krugu predsednickih izbora glasaju za Borisa Tadica, kao posle svake pobune koja se završi bez krvoprolica.

Pojednostavljeno, Tadic bi, kao i vecina gradana Srbije mogao da se složi sa nacelnim stavovima iz abera deesesovaca, ali ne i sa formalno-faktickim poništavanjem reformi u kojima je njegova stranka imala vodecu ulogu; sa pogubnom reformom školstva, tamjanizovanjem sekularne države, kiosk - kadrovanjem. Elementarne zakonitosti formalne logike ukazuju, dakle, na to da Boris Tadic nema fakticku podršku DSS. Namecu se dva od više mogucih zakljucaka: predizborna kampanja Demokratske stranke Srbije koja se temeljila na ruganju ubijenom Zoranu Đindicu i obracunu sa rezultatima njegove vlade, nedokazanim optužbama da vrh DS zna ko je ubio premijera - doživela je fijasko. U tom olakom igranju sa poverenjem cak i najtvrdokornijih pristalica i ostalih biraca koji, eto, ne sumnjaju u jedan od kljucnih mitskih stereotipa moderne Srbije da je Vojislav Koštunica "pošten covek", DSS je izgubila više od pola miliona glasova. Možda na duži period. I vec dan nakon izbora, kada su opštinski odbori doveli u pitanje iracionalnu mržnju prema mrtvom coveku i politiku koja se na tome zasniva, postala buci-buci slamcica što pušta na sve strane.

Valjda je najbolja ilustracija tog stanja i bahato obracanje Vojislava Koštunice novinarima nakon sednice Predsedništva stranke i pitanje "Jasno" koje je zazvucalo kao Šešeljevo "Videcete vec posle cega". Pre ili kasnije svako pokaže pravo lice, mnogima je najbolja prilika za to poraz, tada se jedino uistinu uctivi ljudi ponašaju kao gospoda.

Tadic se uzdržao i pametno vukao poteze jedan za drugim, poentirajuci odbijanjem mogucnosti da DS ude u Vladu, odnosno da je ruši - dokaz da se nije uzneo sjajnim rezultatom (u Srbiji je, budimo realni, i njegov rezultat sjajan) i nepotpunom pobedom. Sigurno ce se fokusirati na slabosti protivkandidata koji ovih dana skida sanadersku šminku i, posle haškog iskaza Vojislava Šešelja o životnom snu sa linije Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, u hrvatskoj štampi varira velikosrpsku ideju koja je stajala hiljada života i uništene buducnosti mnogih generacija.

Cemu, dakle, podrška. Analiticari naglašavaju da može biti veoma znacajna, ukoliko je iskrena, ali da se ne može tvrditi da ce se svi glasaci DSS odluciti za Tadica. Po istraživanjima "Strateškog marketinga" veca je naklonost biraca DSS Tadicu nego Nikolicu "doduše, ne preterano oduševljena i entuzijasticka, ali podrška može da znaci ohrabrenje tim biracima" (Srdan Bogosavljevic). Svaki je glas dragocen, još da zamislimo iskrenu podršku, na primer Koštunicu kako se smeši na Tadicevim promocijama. Ili Maršicanina. Ili Dejana Mihajlova.

Realnije bi, ipak, bilo da ocekujemo grceve u stomacima koji bi prouzrokovali grceve na licima i još neku petardu kakvih je bilo mnogo od ubistva Momira Gavrilovica 2001. U vidu afere ili doslednog rada institucija na kompromitovanju demokrata i, posredno, njihovog kandidata.

Posao je zapoceo covek obucen da ubije i daje iskaz: svojim svedocenjem Milorad Ulemek, prvooptuženi za ubistvo Zorana Đindica koji je progovorio na sudu, iako je nagovestio da ce se uzdržati do objavljivanja rezultata predsednickih izbora. I prozvao, doduše ne poimence, gle, jednog od predsednickih kandidata, rekavši da se Đindic žalio na nesposobnost saradnika zbog kojih ne može da se završi posao dolaskom treceg operatera mobilne telefonije (Tadic je u to vreme bio savezni ministar telekomunikacija). Suština price o kojoj ga niko ništa nije pitao je prodaja zaplenjenog heroina, citave tone, po svoj prilici, u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Rumuniji. Okrivio je vec demonizovane Cedomira Jovanovica, Gorana Vesica, Vladimira Popovica, Zorana Janjuševica i Dragana Markovica, a novo ime na listi je Zoran Mijatovic, bivši drugi covek Resora državne bezbednosti.
Tužilaštvo preispituje okolnosti pod kojima je uništena droga iz sefa RDB u Komercijalnoj banci, a citateljstvo dnevnih novina zabavlja pikantnim detaljima Ulemekovog iskaza o nacinu na koji je dva puta utekao potrazi, skrivanju iza ormara, uvijanju u caršave, prelasku preko mosta. Takticki savršeno, njegov instruktor iz Legije stranaca bi bio ponosan.

Kako premazuje.
Ko poveruje u takticke ormar - manevre, poverovace u ono "što svi vec znaju", da je neko diler, neko "na belom", neko megaprevarant. Od cinjenice da je to ovdašnja realnost, da ljudi iz paraformacija za kojima su u poslednjoj deceniji prošlog veka ostali najstrašniji zlocini obeležavaju našu stvarnost - nema koristi.
A na zlocine su zaboravne podsetili Šešelj i Nikolic velicanjem pomenute zlikovacke kartografije, ali i Vlastimir Đordevic, bivši nacelnik Resora javne bezbednosti, haški optuženik optužen, izmedu ostalog, za slucaj hladnjace, premeštanje leševa civila albanske nacionalnosti koje su pobile srbijanske snage bezbednosti iz grobnica sa Kosova na najmanje tri lokacije u Srbiji (Batajnica, Petrovo Selo, Bajina Bašta). Loša vest je da do danas nisu otkrivene još dve lokacije koje je još 2001. pomenuo tadašnji ministar policije Dušan Mihajlovic, a dobra da ce se pred Posebnim odeljenjem za ratne zlocine Okružnog suda u Beogradu naci devet predmeta na kojima Tužilaštvo intenzivno radi. Na tim slucajevima zasniva se 60 predmeta vezanih za zlocine na Kosovu. Iz masovnih grobnica su u blaženo spokojnoj Srbiji ekshumirani posmrtni ostaci 850 ubijenih civila, posle dva državna posla, likvidacije i prenosa leševa, nastavlja se treci, identifikacija. Pomenuti Đordevic, njegov kolega koji je komandovao policijskim snagama na Kosovu Sreten Lukic, generali iz iste zone odgovornosti Vladimir Lazarevic i Nebojša Pavkovic, takode haški optuženici, su na slobodi. Navodno do rezultata drugog kruga izbora.
Bice Egzita, uprkos protivljenju feudalnog dela Srbije. Vojislav Koštunica moci ce da vidi Igi Popa. Ako mu bude do toga.