Dejan Mihajlov i Dragan Maršicanin ocigledno žive u zabludi da ma šta uradili ili rekli radikal gubi u drugom krugu. Zbog toga vladin kandidat ima sve manje šanse da se dokopa drugog kruga

Tomislav Nikolic, zamenik Vojislava Šešelja, haškog pritvorenika, može da pobedi u drugom krugu! Da li je ovo jeres? Nije! To je samo jedan od i te kako mogucih ishoda predsednickih izbora u Srbiji, koji su iz nekog razloga radikalno odbacivali svi posmatraci ovdašnje politicke scene i svi njeni akteri osim, naravno, radikala. Ali, taj ishod postaje onoliko realniji posle izjave Dejana Mihajlova, šefa Izbornog štaba Dragana Maršicanina, da su Boris Tadic i Zoran Živkovic (drugi DOS-ovski premijer) saucesnici u ubistvu prvog DOS-ovskog premijera Zorana Đindica.

Izjava Mihajlova dovodi u pitanje stereotip stvoren u medijima pod uticajem komentatora srbijanske politicke utakmice da bi u drugom krugu mnogo više šansi za uspeh imao Dragan Maršicanin, kandidat vladajuce koalicije (ne baš precizan izraz jer partije koje cine vladinu skupštinsku vecinu imaju dvojicu predsednickih kandidata Dragana Maršicanina i Ivicu Dacica) nego Boris Tadic, prvi covek Demokratske stranke. Jednostavno, ta izjava pokazuje koliko je velika provalija izmedu DSS “zilota” i DS “evropejaca”.

“Do juce sam verovao da Nikolic sigurno gubi u drugom krugu. Juce se nešto dogodilo, zbog cega sada nisam potpuno siguran u taj sud. Ako kljucno izborno pitanje postane ‘Ko je ubio Zorana Đindica’, onda se smanjuje mogucnost da kandidat demokratskog bloka pobedi Nikolica u dugom krugu”, kaže Dušan Pavlovic, doskorašnji saradnik Instituta G17+, a sada istraživac americkog Džeferson instituta.

Stav Đorda Vukadinovica, urednika casopisa “Nova srpska politicka misao” i najcitiranijeg domaceg politickog analiticara je: “Nikolic je favorit ovih izbora, bez obzira da li je rec o prvom ili drugom krugu. U prvom je apsolutni favorit, u drugom ce borba biti neizvesnija. Veoma sam skeptican prema tvrdnji da kandidat takozvanog demokratskog bloka, ma ko to bio, automatski pobeduje u drugom krugu. Ali, jesam blizak uverenju da Maršicanin ima vece šanse protiv Nikolica u drugom krugu. Medutim, verujem da u ovom trenutku Tadic ima vece šanse za ulazak u drugi krug od Maršicanina.”

Za ove stavove Vukadinovica i Pavlovica nije kljucna izjava Mihajlova. Istraživac Džeferson instituta misli da je preokret nastao pojavljivanjem Milorada Lukovica/Ulemeka, a da njegovo svedocenje na sudu može da ima “zemljotresne posledice na politicku scenu”. Vukadinoviceva prica ima dužu istoriju. On veruje da je postojanje “takozvanog demokratskog bloka iluzija ili manipulacija, da njega jednostavno nema na politickoj sceni, da se jedino naziru njegovi obrisi u korpusu glasaca” i, što je za ovu pricu najvažnije, da se “svi veliki sukobi, ratovi, obracuni, podmetanja i poturanja, afere i kontraafere u poslednje tri godine dešavaju upravo unutar tog bloka”.

O podelama u korpusu glasaca NIN je pisao ( broj 2770, 29.1.2004, tekst “Kakvi lideri, takvi i biraci”). Najsažetije: od 2000. godine izbori pokazuju da antimiloševicevski korpus (DS, DSS, GSS, G17+, SPO, NS...) ima izmedu dva i dva i po miliona glasaca, promiloševicevski blok (SRS, SPS, SSJ...) izmedu milion i po i dva miliona glasaca. Antimiloševicevski blok se deli na dva dela koji se uslovno mogu nazvati demokratama reformistima i demokratama tradicionalistima. Raspored tih snaga, izmenjen je posle obrazovanja vlade Vojislava Koštunice, jer je G17+ iz reformskog prešao u tradicionalisticki blok.

Ali, ljudi koji su glasali za G17+ na izborima u decembru 2003. godine jednostavno ne mogu da idu protiv svoje prirode. Pošto oni jesu natprosecno obrazovani i natprosecno kriticni prema stranci za koju su se opredelili i natprosecno lako kažnjavaju greške lidera kojima su ukazali poverenje...G17+ je znatno smanjio broj svojih simpatizera. Dovoljno je za to bilo samo što poslanici G17+ nisu listom bili protiv Zakona o pomoci haškim pritvorenicima. Izjava Mihajlova samo je pogoršala to stanje. To se vidi i iz komentara na sajtu B92 vesti da je rukovodstvo G17+ iznenadjeno tvrdnjama Mihajlova. “Zar ne vidite da DSS uopšte ne drži do vas iz G17+ i SPO, zar vam nije dosta blacenja”, “Ja sam vaš birac G17+ na izborima i zato vas molim da pod hitno napustite ovu prljavu kampanju koju vodi DSS i povucete vaše politicare. Posle ovakve bljuvotine Mihajlova i Maršicanina glasacu za Tadica, mada nisam imao namere”, “E pa gospodo iz G17+ i SPO iskocite iz vladajuceg voza na vreme. Bolje malo ugruvan nego politicki mrtav”, “Najvece razocaranje za mene je G17+, ako imaju malo morala treba da se povuku iz vlade i daju podršku Tadicu”, “Koji ste, bre, vi slepci! DSS vas šetka k’o Talijan majmuna, a vi ništa. Sram vas bilo!”...I da ne nabrajamo, mnogo je više onih koji kude saradnju G17+ sa DSS, nego što hvale njegovu hladnu glavu koja je evo i ovoga puta poslala razumni protest DSS-u zato što ih nije obavestio o saopštenju Mihajlova nego su za njega saznali iz medija. Pisci komentara na sajtu B92, da li to treba napomenuti, jesu upravo pripadnici onog korpusa koji se oznacava kao demokratski reformatori, ma šta to znacilo.

Vukadinovic, kome niko ne može da prigovori da je protivnik DSS-a, kaže da je Maršicaninov problem što on u startu gubi podosta glasova i što mora da se bori da ih zadrži, pa tek onda da pocne da osvaja nove iznad broja na kome se DSS zaustavio na prethodnim izborima. “U startu, Maršicanin nema sve glasove koji su dobili DSS, G17+, SPO i NS na parlamentarnim izborima, dok ce Tadic sigurno imati više nego što je dobio u decembru 2003. godine”, tvrdi Vukadinovic.

Koliko je to glasova sa kojima po istraživanjima javnog mnjenja raspolažu predsednicki kandidati? NIN je konsultovao nekoliko agencija koje nisu voljne da saopšte svoje rezultate, ali se provereniji istraživaci slažu da je u ovom trenutku Tomislav Nikolic na 33 odsto glasova, Boris Tadic na 25, Dragan Maršicanin na 19, Bogoljub Karic od 6 do 12 odsto, Ivica Dacic od tri do pet odsto. To bi znacilo da u ovom momentu Nikolic ima 1,1 milion glasova, Tadic - 900 000, Maršicanin - 680 000, uz procenjenu izlaznost od oko 54 odsto.

Ako prode u drugi krug i ako hoce da pobedi Nikolica, Maršicaninu treba bar pola miliona Tadicevih glasova. Sa izjavom Mihajlova svakako ih nece dobiti. Sa Koštunicinom tvrdnjom da im ne treba nicija pomoc u drugom krugu, još manje. Sa kampanjom u kojoj Maršicanin kaže da su Tadicevi glasaci glasaci mafije, takode ih nece privuci na svoju stranu. Takva kampanja produbljuje jaz izmedu dva korpusa takozvanog demokratskog bloka, ali i odvraca prirodne glasace tog bloka od izbora.

Milka Puzigaca, iskusna istraživacica javnog mnjenja, direktorka agencije “Sken”, kaže da nijedni izbori dosad nisu toliko zavisili od kampanje kao predstojeci predsednicki. Njena napomena broj dva je da istraživaci teško da mogu da predvide rezultate izbora drugog kruga, jer oni su više posledica “politickog dogovora, nego izvornih opredeljenja i naklonosti biraca”. Konacno, izuzetno oprezna Milka Puzigaca za taj drugi krug tvrdi: “Ako 27. juna na izbore izade manje od 44 odsto upisanih biraca, šanse za pobedu Tomislava Nikolica drasticno rastu.”

Dušan Pavlovic, koji od juce ne veruje cvrsto u pobedu demokratskog kandidata u drugom krugu, kao utehu i sebi i glasacima takozvanog demokratskog bloka pripoveda iskustvo Slovacke. Tamo je izgledalo da ce Mecijar zbrisati u drugom krugu Gašparovica. Ipak, Slovaci su dve nedelje pred ulazak u Evropsku uniju, gle cuda, izglasali Gašparovica.

Naravno, setili ste se Nikole Pašica koji je Srbima porucio da je on Gledston (britanski premijer) isto toliko koliko su i Srbi - Englezi.

Legija: za i protiv

Dušan Pavlovic: “Mislim da je izjava Dejana Mihajlova upucena Legiji, u smislu šta se od njega ocekuje da kaže, a da nije poruka namenjena birackom telu Srbije. U svakom slucaju, Legijino svedocenje 10. juna na sudu može da ima zemljotresne posledice na politicku scenu Srbije. Samo ce jedan dan ostati do izborne tišine da se ono demantuje, a demanti ionako nema snagu vesti koju opovrgava. Legijino svedocenje jedino može da šteti Tadicu i Nikolicu i nikako ne može da kompromituje Maršicanina.”

Đorde Vukadinovic: “Legijino svedocenje može da izazove efekte tek u drugom krugu izbora. Mislim da ono ne koristi Maršicaninu, iako je to rasprostranjeno uverenje. Legija polarizuje biracko telo na grupu koja ne sumnja da je on heroj i žrtva lažnih optužbi i grupu koja je sigurna da je on serijski ubica. Maršicaninovi biraci su nekakva zlatna sredina, malo ih je u ove dve krajnje suprotstavljene grupe. S druge strane, Tadic, koji kao Hudini spaja vatru i vodu, dobijajuci sve komplimente za nastavak Đindicevih reformi i otresajuci sa sebe sve primedbe za loš rad Đindicevih ministara ili bliskih saradnika - ima manevarski prostor da ublaži težinu mogucih Legijinih optužbi.”