| Povodom serije tekstova dr Ivana Ahela o sistemskom prilazu kosovskom problemu
Ivan Milenković
Koliko vrede Kosovo i Metohija
Dr Ivan Ahel objavio je u nekoliko skorijih Vikend dodataka Danasa seriju tekstova iz, prema rečima autora, studije "Sistemski prilaz kosovskom problemu". Moje iluzije da je reč o pokušaju nepristrasnog sagledavanja predmetne teme, definitivno su razvejane poslednjim, tekstom iz Vikend dodatka 14-15. maja ove godine. Naime, ako su se zaključci ranijih tekstova i mogli pripisati grubom "sukobu sa činjenicama" (bez postojanja namere), tekst dr Ivana Ahela, iz pomenutog poslednjeg Vikend dodatka, naprosto ima loše namere i nema ni govora o, barem elementarnom, pokušaju nepristrasnog sagledavanja problema.
Ahel pominje starorimskog boga Janusa kada kaže "korisnost Kosova za Srbiju nije jednoznačno određena; ona ima... komercijalnu i emocionalnu korisnost". Kada ga je već spomenuo, dr Ahel bi morao znati da je Janus (Klaićev "Veliki rječnik") "božanstvo vremena, svakog početka i svršetka; prikazivalo se sa dva lica (mladenačkim i staračkim) okrenutim na različite strane", danas metafora koja se šire shvata - a služi da pripiše fenomenu ili objektu u najmanju ruku veoma različite, a češće protivrečne karakteristike. Pominjanje boga Janusa u teoriji korisnosti u Ahelovoj interpretaciji potpuno je bespredmetno: između komercijalne i emocionalne korisnosti Kosova i Metohije za Srbiju može da stoji znak jednakosti.
U antrfileu teksta dr Ahela kaže se da "studija" zastupa ideju uslovne nezavisnosti Kosova. Ako neka studija zastupa ideju, onda o studiji nema ni govora; studija, istraživanje, analiza, ako su stručno korektno urađene ne bi smele da "zastupaju" nikakve ideje. Ideje se zastupaju u pamfletima, a u naučnim i stručnim istraživanjima može biti govora samo o hipotezama, rezultatima i slično. Ideje su bitne kod pronalazača; kod naučnika su važni jedino zaključci.
Primer 1: Autor je "u sukobu sa činjenicama". "Pripajanje Kosova Srbiji za nju je i štetno". Ostaviću po strani potpuno odsustvo patriotizma kod ovakve konstatacije, jer naprosto ne želim da mešam osećaje (iako ih nije moguće potpuno izbeći) s makar namerom za egzaktnim, nepristrasnim zaključivanjem na bazi činjenica. A one kažu (Rezolucija 1244 SB UN): "Reafirmiše se privrženost svih država-članica (UN) za suverenitetom i teritorijalnim integritetom SR Jugoslavije u skladu sa Helsinškom poveljom". Podsećam dr Ahela da je "pripajanje Kosova Srbiji" izvršeno Prvim balkanskim ratom i odgovarajućim međunarodnim ugovorima posle njega. Pre njega je postojao Kosovski vilajet unutar Otomanskog carstva, još dalje u prošlost - Stara Srbija (Priština je, podsećam dr Ahela, bila prestonica Kralja Milutina u srednjem veku), pa još pre toga Rimsko carstvo... Povratak u prošlost može biti interesantan, ali s tačke gledišta ekonomista ne može biti primaran.
S obzirom na često "spočitavanje kosovskog mita" u raspravama ovakve vrste, pominjanje istorije s moje strane biće završeno taksativnim navođenjem sledećih istorijskih činjenica: 1) Kosovo i Metohija nikad nisu bili nezavisna država ni deo države Albanije, 2) Kosovo i Metohija su de iure integralni deo Srbije, kako srednjovekovne tako i moderne (računajući i Jugoslavije /Kraljevinu SHS, Kraljevinu Jugoslaviju, SFRJ Jugoslaviju, SRJ/ i, svidelo se to nekome ili ne, državne zajednice Srbije i Crne Gore kao sukcesora SRJ), 3) Kosovo i Metohija su od sredine 1999. godine, prema Rezoluciji 1244 SB UN, de iure teritorija pod upravljanjem UN a de facto izvan ingerencija preostatka Srbije usled grubog nepoštovanja međunarodnog prava.
Primer 2: Autor izvlači zaključke o kojima nema ni govora sa stanovišta elementrane logike. Iz stava da "nije u prirodi ljudi da se raduju životu u zatvoru (srpske enklave)" dr Ahel izvodi "briljantan" zaključak "zato Srbi nisu srećni", što verovatno dalje implicira da bi, prema njegovoj interpretaciji teorije korisnosti, bili srećniji da nisu na Kosovu. Činjenicu da su Albanci na Kosmetu "srećni" jer žive bez kriminala, droge, prostitucije, nezaposlenosti, jednom rečju u blagostanju, dr Ahel ne spominje.
Pošto sarkazam i ironija ipak ne priliče u biti poziciji sa ekonomskog aspekta posmatranja, obrazložiću ukratko neke elemente iz kojih izvire teorija korisnosti koju dr Ahel koristi u svojoj "analizi". Termin "korisnost" je u ekonomiju uveo Rikardo (jedan od najvećih ekonomista, stvarao u prvoj polovini XIX veka) tezom da korisnost nije determinanta vrednosti. Inače, možemo razlikovati prometnu i upotrebnu vrednost, a korisnost je prema Rikardu, uprošćeno rečeno, samo mera upotrebne vrednosti (stepen koliko je nešto korisno prilikom upotrebe), dok je koliko je nešto vredno određeno retkošću (dijamant je vredan zato što je redak) i radom (dijamant je vredan jer je potrebno dosta rada, umeća itd., da bi se dobila dijamantska ogrlica), a prema marksistima samo ljudskim radom. Doktor (pretpostavljam ne ekonomskih) nauka Ivan Ahel ne pravi razliku između vrednosti i cene: vrednost je nešto objektivno, dok je (tržišna) cena nešto što se određuje na tržištu, dakle u interakciji ponude i tražnje; cena, po pravilu gravitira vrednosti.
Kratak uvod u neke ekonomske kategorije bio je potreban da bih ukazao kako Ahel brka, za laike doduše srodne kategorije: retkost i korisnosti, s jedne, i implicitno cenu i vrednost, sa druge strane. Ovo poslednje time što poručuje da "Srbija... nikad više neće upravljati Kosovom; to će biti samo trošak za Srbiju", pa ga se valjda treba nekako ratosiljati. Kosovo i Metohija nemaju cenu jer nisu na prodaju, niti bi iko razuman da poklanja deo suverene teritorije. Što se vrednosti tiče, ona je ipak veća nego što to navodi dr Ahel trudeći se da čitateljstvo ubedi kako je imati Kosovo i Metohiju samo trošak.
Sličnih primera ima mnogo, ali se ne može reagovati na sve njih. Da ipak ne bih ispao nesaglasan sa svim izrečenim konstatacijama, moram potvrditi svoju saglasnost s mišljenjem dr Ahela da se narodi Balkana koriste emotivnim kriterijumima vrednovanja korisnosti.
Ali postavljam pitanje: koliko uopšte vrede Kosovo i Metohija? Da li sistemski pristup i teorija korisnosti, koju Ahel navodi, daju odgovor na pitanje koliko uopšte, a koliko za Srbe i/ili Srbiu vrede Kosovo i Metohija? Ili još interesantnije: kako teorija korisnosti objašnjava fenomen da Kosovo i Metohija za Srbiju imaju veću vrednosti od njene objektivne vrednosti. I da li ekonomske, ili bilo koje teorije mogu da objasne značaj Kosmeta? I da li se, na kraju krajeva, može napraviti bilo kakva računica. Da samo napomenem da poslednjih godina relativni značaj prirodnih resursa opada i da se i drugi faktori moraju uzeti u obzir.
Pokušaj da se ovo reagovanje ne završi patetično nije uspelo: Kosovo i Metohija su za Srbiju i Srbe, a što može biti jedina paralela sa Janusom, početak i svršetak, alfa i omega. Na Polju Kosovu srednjovekovna Srbija je utonula u četiriipovekovnu tamu. Na Kosovu i Metohiji i bukvalno i u prenosnom značenju moderna Srbija će ili opstati ili propasti. Nikakve teorije korisnosti ni u čijoj interpretaciji ne mogu biti priprema javnog mnjenja na dobrovoljno odustajanje od Kosmeta. Ono nam može silom biti oduzeto ("Kome zakon leži u topuzu, tragovi mu smrde nečovještvom" /Njegoš/), ali se mi ne možemo s tim saglasiti, niti nam to sme biti nametnuto. Još manje imamo prava da sami to kvaziekonomskim teorijama potkrepljujemo. Na samom kraju citiram njegovu svetost patrijarha srpskog g. Pavla: "Ništa nije izgubljeno dok ne bude izgubljeno". n
Autor je asistent na prištinskom Ekonomskom fakultetu, s trenutnim sedištem u Zubinom Potoku
|
|
