Dejvid Ploc

Jastrebaste golubice, golubasti jastrebovi

Zbunjujuća kosovska taksonomija

Konzervativni kolumnista Čarls Krauthamer (Charles Krauthammer) izjavio je pred Zalivski rat: „Ako jedan mali, teško militarizovani režim može da se suprotstavi globalnoj blokadi i zgražanju celog sveta... i opet opstane netaknut i u vlasti plodova sopstvene agresije, poruka svakom drugom potencijalnom agresoru i žrtvi biće jasna: nema pravila u posthladnoratovskom svetu.“

I kakvo je, dakle, Krauthamerovo viđenje malog, teško militarizovanog jugoslovenskog režima koji se suprotstavlja globalnoj blokadi i zgražanju celog sveta? On bi Jugoslaviju da ostavi netaknutom i u posedu plodova svoje agresije. On je kosovska golubica. Kosovo izvodi zoološku alhemiju nad liderima američke spoljne politike. Jastrebovi su misteriozno postali golubice, a golubice neobjašnjivo postale jastrebovi. Kosovo je uzmutilo tradicionalnu taksonomiju i zamenilo je sa nečim što se pokazuje kao haos. Evo ko je gde na Kosovu, i kako su tamo došli.

Od golubica jastrebovi

1. Evropejci

Senator Džozef Bajden (Joseph Biden) iz Delavera, jeste zvezdani primer iz ove kategorije, u koju su uključeni i drugi zakonodavci iz Demokratske partije koji su se protivili Zalivskom ratu. Bajden se protivio intervencijama u Somaliji, Haitiju, Libanu i Kuvajtu. Ali u odnosu prema Kosovu je jastrebast, budući da je ono u Evropi, a Evropa je, za razliku od Persijskog zaliva i Istočne Afrike, vitalni američki interes. Amerika je, kako to Bajden voli da kaže, „evropska sila“. (Evropejci su takođe natovci. Oni kažu da će Nato biti uništen ako ne zaustavi Miloševića, tako da Sjedinjene Države moraju podržati savez.)

Tvrdnje evropejaca su ponekad prevejane: teško je braniti da je zaostalo, bankrotirano Kosovo vitalniji američki interes od od naftom bogatog, centralno smeštenog Kuvajta. Tako da postoji još jedan, prećutni razlog zbog koga su evropejci skloni intervenciji: demokratski predsednik.

2. Liberalni humanitarci (tzv. crvenorepi jastrebovi)

Za razliku od evropejaca, liberalni humanitarci su se pojastrebili iz moralnih razloga. Ova čeljad se protivila svakoj američkoj vojnoj operaciji od Grenade do Zalivskog rata. Senator Pol Velstoun ( Paul Wellstone) iz Minesote je istaknuti liberalni humanitarac. Ovaj demokratski senator protivio se Zalivskom ratu jer Sadam Husein nije bio nikakav Hitler, a kontrola nad Kuvajstskom naftom nije bila razlog zbog koga je vredelo ginuti. Ali Velston podržava kosovsku intervenciju da bi se zaustavile „holokaustolike strahote“ koje se tamo zbivaju.

Liberalni humanitarci su proizvod posthladnoratovskog mira. Tokom Hladnog rata, liberali su se klonili vojne intervencije – čak i humanitarne vojne intervencije – jer bi takav avanturizam mogao izazvati konflikt sa Sovjetima, kao što je snažio siledžijski nastrojene desničare. Kraj Hladnog rata ih je oslobodio da se posvete humanitarnim ciljevima: Sjedinjene Države sada mogu da budu svetski policajac, dakle one to i treba da budu.

3. Trećesvetovci

Prepodobni Džesi Džekson je predvodnik ove male grupe. Džekson se protivio Zalivskom ratu, ali je nakon toga podržao američke intervencije na Haitiju, u Somaliji i Bosni. Trećesvetovci dele većinu briga sa liberalnim humanitarcima, ali su naročito jastrebasti kada treba pomoći grupama koje je zapad tradicionalno izbegavao – poimence Afrikancima i Muslimanima. U ovom slučaju, Džekson se srčano svrstava uz unesrećene Albance-Muslimane.

4. Fanatici reputacije

Henri Kisindžer je intelektualni predvodnik fanatika reputacije. Oni su konzervativci koji iz temelja preziru američko mešanje na Kosovu i slabo ih interesuje moralnost celog pitanja. Oni ne smatraju da je Kosovo dovoljno značajno da bi se za njega borilo, oni priželjkuju da se nikada nije ni išlo u Rambuje, i smatraju da će u pitanju biti užasan, ružan sukob. Ali dok su im njihovi kosovski instinkti gulubasti, oni su pravi jastrebovi: kada je predsednik jednom pokrenuo američke snage, mora se pobediti. Ako se ne pobedi, reputacija Natoa i Sjedinjenih Država biće skrhana. Ne iznenađuje, stoga, što su republikanski senatori Džon Mekejn iz Arizone i Čak Hagel (Chuck Hagel) iz Nebraske, najistaknutiji veterani u Senatu, fanatici reputacije.

5. Kaspar Vajnberger

Vajnberger (Caspar Weinberger), kao svojevrsni konzervativni parnjak evropejaca, zaslužuje sopstvenu kategoriju. Njegova „Vajnbergerova doktrina“, koja zabranjuje američko vojno delovanje osim u apsolutno vitalnim slučajevima nacionalne bezbednosti, trebalo bi da blokira svaku intervenciju na Kosovu. Ali Vajnberger je proglasio da Balkan jeste vitalni nacionalni interes jer je „bio u srcu dva svetska rata“. Stoga bi Sjedinjene Države trebalo da intervenišu – i to sa neodoljivom silom.

Od jastrebova golubice

1. Neoizolacionisti

Mnogi republikanski senatori pripadaju ovoj kategoriji, uključujući predvodnika većine Trenta Lota (Trent Lott) iz Misisipija i zamenika predvodnika većine Dona Niklsa (Don Nickles) iz Oklahome. Tokom Hladnog rata ovi konzervativci bili su jastrebovi, verujući da bi Sjedinjene Države trebalo promiskuitetno da intervenišu kako bi odvratili komunizam (Krauthamerova „Reganova doktrina“). Sada, kako nema više Imperije Zla, oni smatraju da Sjedinjene Države vojno ne bi trebalo da intervenišu osim ako nacionalna bezbednost zaista nije ugrožena.

Neoizolacionisti navode tri razloga svoje kosovske golubastosti. Prvo, Kosovo nije vitalan američki interes – ono nema nikakvu komercijalnu, niti stratešku vrednost. Drugo, za razliku od iračke invazije na Kuvajt, srpski pogrom na Kosovu je građanski rat i Sjedinjene Države ne bi trebalo da se mešaju u građanske ratove. Mi suverene nacije ostavljamo na miru. Treće i najbesmislenije, senator Džejms Inhofe (James Inhofe) iz Oklahome smatra da zalaganje za kosovske albance pokazuje jednu „evropsko-američku“ sklonost u američkoj spoljnoj politici. Zašto ne pomažemo Ruanđanima ili Sudancima? (U ovu noizolacionističku priču uklapa se i Krauthamer, ali ne savršeno.)

Neoizolacionisti nisu potpuno neiskreni: oni zaista veruju da je Kosovo previše nebitno za nacionalnu bezbednost da bi se rizikovali američki životi. Ali postoji još jedan, glavni razlog zbog koga su se pogolubili: demokrata Bil Klinton je predsednik i oni se refleksivno svrstavaju protiv njega.

2. Paleoizolacionisti (tzv. grlice):

Oni su slika u ogledalu liberalnih humanitaraca. Pat Bjuhenan (Pat Buchanan) je njihov šampion. Poput neoizolacionista, i oni su pregaženi Hladnim ratom. Oni su bili neustrašivi Hladni ratnici, ali su pretpostavljali vojno delovanje samo da bi se pobedila komunistička opasnost, a ne radi bilo koje više moralne svrhe. Sada kada opasnosti nema, oni su se uvukli u svoje ljušture. Paleoizolacionisti smatraju kako skoro da nema ničega što bi opravdalo intervenciju u naše vreme. Bjuhenan se protivio Zalivskom ratu po osnovu da nije relevantan za američke vitalne interese. (Svaki skok cene nafte izazvan iračkim zauzimanjem Kuvajta, tvrdio je, pomogao bi Sjedinjenim Državama na štetu Evrope i Japana.) Ako se invazija Kuvajta nije kvalifikovala kao vitalan interes, onda to tek nije građanski rat na Kosovu. Za razliku od neoizolacionista, paleoizolacionisti se ne protive kosovskom bombardovanju zbog partijaških razloga – oni bi se protivili američkom mešanju čak i da je predsednik republikanac.

3. Analogičari sa Izraelom

Ovo je manje grupa, a više podstruja. Niko nije zvanično usvojio ovo stanovište – najbliži njegovom zastupanju je kolumnista Njujork tajmsa A. Rozental (A.M. Rosenhal). Zastupnici Plaestinaca su rabili kosovski rat prispodobljavajući srpsko zlostavljanje Albanaca izraelskoj okrutnosti prema Palestincima. Analogičari sa Izraelom nastojali bi da poređenje okrenu naopako. Rozental se, na primer, suprotstavlja kosovskom bombardovanju delimično stoga što su srpska vojska i OVK moralno ekvivalentne u svojoj zverskosti. Kao što je palestinsko-izraelski sukob daleko složeniji od palestinskog crtanog filma o njemu, tako je i srpsko-albanski rat tananiji nego što se čini. Rozental čak prećutno poredi Srbe sa Izraelcima: „Srbi su podjednako spremni da se odreknu Kosova zato što ga Albanci traže, koliko su Izraelci spremni da se odreknu Jerusalima zato što ga Arapi traže.“ (U podtekstu: Srbija ima podjednako prava nad Kosovom koliko Izrael ima nad Jerusalimom – poimence, mnogo.)

Nisu svi jastrebovi i golubice zemenili mesta. Uzmite u obzir sledeće:

1. Konzervativni moralisti

U ovu grupu uključen je Bil Kr i stol ( Bill Kristol) iz Vikli standarda , Džin Kirkaptrik (Jeane Kirkpatrick) i ostali neokonzervativci. Ova čeljad su reganovci koji se nisu odrekli Reganovog imperijalnog, moralističkog gledišta, kada se Hladni rat završio. Oni ne smatraju da je poraz komunizma okončao američke globalne obaveze: Sjedinjene Države bi i dalje trebalo hrabro da udaraju protiv autoritarnih ugnjetača. Konzervativne moraliste manje interesuje nacionalni interes, koliko ono što je pravo. Standard , tako, iznavodi da bi republikanci trebalo da podrže kosovsko delovanje ukoliko ne žele da postanu „partija bezobzirne ravnodušnosti prema ljudskim patnjama“.

2. Stara škola levičara

Ostali su se možda pojastrebili po pitanju Kosova, ali ostaje ovih nekoliko golubica spremnih da umru muški. Nejšn je, naprimer, obilato pisao protiv rata. Skorija priča sa naslovnice tvrdila je da je bombardovanje sumnjivo jer (a) Sjedinjene Države bile su podjednako brutalne u Vijetnamu koliko su Srbi danas; (b) Sjedinjene Države ignorišu podjednako zastrašujuće etničko čišćenje u Turskoj, Ruandi itd; i (v) američku politiku predvode interesi krupnih kompanija. Lepo je znati da se neke stvari, zaista, nikada ne menjaju.

Tekst je je 17. aprila 1999. objavljen na sajtu www.slate.com