JELENA MILIC, CLAN FORUMA ZA MEĐUNARODNE ODNOSE

(Intervju za Srpsku reč)

Sa Marsa se vlada ne vidi

DOS nije uspeo da kompromituje radikale, ni kriminalno ni ideološki. Suštinsko je pitanje - zašto? Zato što su "mnogo isti", zato što to ne žele, jer im radikali služe da sebe predstave u boljem svetlu pred medunarodnom zajednicom, ili zato što ih radikali drže u šaci za mnoge stvari.

Intervju vodila Mirjana KALINIC

Za rezultate decembarskih izbora neki kažu da je to cista pobeda desnice, drugi govore o pobedi demokratskih snaga... Da li su pobedili "ulternacionalisti" ili, ipak, "demokratski blok"?

Nisam sigurna da uopšte postoji pobednik. Sama izborna trka, u kojoj retro-reformsko krilo ucestvuje sa osumnjicenima za ratne zlocine i teško kompromitovanim politicarima, poraz je celog srbijanskog društva. Briše se razlika izmedu haških optuženika na listama i onih koji su, dok su bili na vlasti, propustili da uspostave pravne prepreke da se isti ti na njima pojave, a niz radikalsku vodu su pustili manjinske stranke. I to one koje se nisu toliko bavile etno-preduzetništvom vec su nešto konkretno postigle na planu evropskih integracija. Retro-reformista Boris Tadic se protiv Tomislava Nikolica u TV duelu "bori" i misli da pobeduje time što nam otkriva da ima više striceva cetnika ili partizana, sasvim je svejedno, i da je pružao vecu podršku srpskom življu preko Drine za vreme od srpske strane nicim izazvanih, krvavih sukoba. S druge strane, oni koji su povlacili konkretne poteze, koje su nalagali i pravda i medunarodna zajednica, politicki su žigosani i sklonjeni kao nekoliko trulih jabuka.

Izuzetno je opasna situacija u kojoj se nalazimo, pravosude ne postoji. Policija, Vojska i obaveštajne službe su, i dalje, van kontrole. U takvim okolnostima, sistem vrednosti nam namecu kadije koje nas i tuže i sude, a koje bi, da je vladavine prava, neretko bile iza rešetaka. Neki sada potežu ideju zabrane pojedinih stranaka. Na osnovu cega zabraniti partije ciji su programi, samo zvanicno naravno, ali i formalno-pravno, umiveni i politicki prihvatljivi. Potrebno je inkriminisati (zlo)dela koji clanovi i simpatizeri tih stranaka vec 14 godina nekažnjeno cine. Zašto dopuštamo da nam Koštunica namece pricu o "poštovanju volje naroda". Zar to nije licemerno ako se setimo kojim smo se sve sredstvima služili do 5. oktobra 2000. da ta šizofrena volja naroda prevagne na njegovu (našu) stranu. Nisam sigurna da se izgradnja demokratije, što je proces koji dugo traje i za koji je potreban konsenzus naprednije manjine, može sprovoditi teoretskim demokratsko-legalistickim principima. Pogotovo imajuci u vidu prirodu sitema i kolaps institucija koje smo nasledili. Usudila bih se reci da je najveci propust u ove tri godine to što nismo uspeli da napravimo konsenzus šta je legitimno uraditi u cilju modernizacije i otvaranja Srbije. Jedan od glavnih krivaca za to je Vojislav Koštunica a najveca žrtva je, zasigurno, Zoran Đindic. Poražena je i medunarodna zajednica koja ce morati da preispita svoje delovanje i izbor favorita na našoj politickoj sceni, ako zaista misli da pomogne reformisanje Srbije. DOS, D(O)S, "originalni DOS", "reformski DOS", "stranke bivšeg režima"... šta je sve to i ko sve to kategorizuje?

NE POSTOJI

Postoji li razlika izmedu DOS-a pre i posle Đindicevog ubistva?

Posle 12. marta slika se svela na zaracene interesne grupe sa sve manje strpljenja za reformsko-parlamentarnu predstavu za javnost i medunarodnu zajednicu. Ostala je ogoljena namera da se dovrši otimacina plena, ne samo petoktobarskog. Pljackanje Srbije traje još od sedamdesetih. Pocelo je prenošenjem poslova državnih firmi na privatne kompanije, nastavilo se svim oblicima ratnog profiterstva KOS-DB uvoz-izvoz aktivnostima, a završava se privatizacijom, koja je sama po sebi neupitna, ali u kojoj se peru ogromne kolicine ne sumnjivog, nego krvavog novca. Dakle, "demokratski blok" zasigurno nije pobedio, jer tako nešto trenutno ne postoji na našoj parlamentarnoj sceni. Postoje samo doslednije stranke. Moram priznati da sam skepticna da li ce ono malo reformskog potecijala ovde, umornog a neretko komromitovanog i pohlepnog, uspeti da se konsoliduje.

Nije, zato, cudno što su radikali konstanta srpskog javnog života. Oni su pre par godina dobili milion i sedamsto hiljada glasova. Formalno da, oni su pobednici i ove farse od izbora. Sva sreca što su gradani, iako ne usled otrežnjenja, iscrpljeni da se i dalje pale na njihove destruktivne ideje. Nadam se da ce daljnja ekspanzija radikala biti limitirana upravo time. Ovo što sebe naziva reformskim blokom ocito im je mnogo slicno, cim ne mogu na njih da krenu punom parom. A argumenata i razloga ima toliko. Hiljade raseljenih, pobijenih, prestravljenih. Svi pricaju o radikalskoj pošasti, ali nas retko ko podseca i tumaci nam šta to zapravo znaci, paravojske, Hrtkovci, porodica Barbalic, "Albanaci kojih posle bombardovanja nece biti", srozavanje Parlamenta, diskreditacija politickih protivnikana osnovu saznanja zloupotrebljenih obaveštajnih službi...

NIKO NECE BINGO

Pre, a narocito u vreme izborne kampanje SRS je bila miljenik velikih medija. Da li li je to uticalo da SRS dobije 82poslanicka mandata, možda je kriva poseta Havijara Solane u vreme izborne kampanje...?

Ako smo, po meni, potpuno pogrešno odlucili da demontažu Miloševicevog nasleda sprovodimo uz kontinuitet institucija, kadrova i zakonodavstva, onda je SRS-u, sa najvecom popularnošcu u Srbiji, mesto na svim medijima i u emisijama o izborima. Radikali su i 97. imali sedmocifren broj glasova, nemojmo to zaboraviti. Analiticari, medunarodna zajednica, poraženi i Pirovi pobednici na poslednjim izborima, zabadaju glavu u pesak odbijajuci da preuzmu svoj deo odgovornosti za radikalski kontinuitet.

Ogoljena je cinjenica da nema stvarne moralne i istorijske svesti o važnosti prezentovanja potrebe i nacina te saradnje na pravi nacin. Ta sramota se, sada, skriva stvaranjem atmosfere u kojoj se i americki Kongres baš namerio da nas dotuce. Zamislite "sebicnost" da sertifikacija dalje pomoci anti-americki nastrojenim polu-državicama, pada baš pocetkom marta, a tako je inace vec decenijama. Sa Marsa se vidi da globalno važni, ucesnici farse od srpskih parlamentarnih izbora do tada nece moci da konstituišu novu vladu. Svi izvrgavaju da dobiju bingo isporucenja cetvorice generala, a o Mladicu da i ne govorimo.

U javnosti se provlaci nova mantra, po kojoj su Tribunal i pritisak medunarodne zajednice da se s njim saraduje, proizveli novi talas radikalizma. Ne, agresivni etnonacionalizam, koji zagovaraju i radikali, doveo je do ratnih zlocina. Da bi se njihovi vinovnici priveli pravdi, a u uslovima kolapsa domacih pravosudnih sistema, pribeglo se formiranju medunarodnog ad hok suda. I to je jedini pravi redosled stvari, sve ostalo je laž i skrivanje vlastite odgovornosti.

Da li su glasovi koji su dati radikalima dati iz inata? Da li su to bili glasovi razocaranih biraca kojima je dosta svada, afera i prevara?

Ne. Afere i prevara je bilo svih onih i ovih godina. Vecina gradana ucestvuje u njima, od milionskih transakcija i kombinacija, do cerupanja rezervnih delova iz državnih firmi dok se istovremno štrajkuje protiv njihove zvanicne privatizacije. Primali su se penziono i socijalno od države koja je jela svoju supstancu, a da se mesecima nije pojavljivalo na radnom mestu. Valjao se benzin u plasticnim flašama, išlo se na ratišta, imala se neka kombinacija sa RS, itd. Inat i afere, takode, lažni argumenti kojima se pokušava sakriti vlastita odgovornost. Radikali su konstanta našeg politickog života. Retro-reformski DOS nije uspeo da ih kompromituje, ni kriminalno ni ideološki. Suštinsko je pitanje - zašto. Zato što su "mnogo isti", zato što to ne žele jer im radikali služe da sebe predstave u boljem svetlu pred medunarodnom zajednicom, ili zato što ih radikali drže u šaci za mnoge stvari. Tu su omanuli i slobodni mediji, i civilni sektor i ostali kreatori javnog mnjenja. Prerano smo se razjedinili, posvadali oko donacija, veteranskog statusa, monopola na kontakte... A zajednicki neprijatelj koji bi morao da nas objedinjuje, sve Miloševicevo naslede, i dalje je tu. Samo su njih dvojica tamo. Ali i ovde.

Radikali su pobedili u 132 opštine širom Srbije. Pobedili su cak i u onim mestima gde žive gradani koji su po nacionalnosti Madari i Rusini. Kako to objašnjavate? Zašto, recimo Madari nisu glasali za koaliciju "Zajedno za toleranciju? Zašto ne veruju lideru SVM Jozefu Kasi?

Otvorili ste kompleksno pitanje koje se ne može objasniti jednim rezultatom u datom trenutku. Srbija je brutalno etnicki prekomponovana, devastirana odlivom mladih obrazovanih generacija i belom kugom ciji se efekti vec osecaju. S druge strane, procesi zaokruživanja Srbije kao funkcionalne države i jacanja institucija koje bi mogle sprovoditi zakonom predvidena prava na razlicitost idu jako sporo. Gradanska opcija, homeogenizacija oko poštovanja institucija, ljudskih prava, prava na razlicitost, sveukupne vladavine prava uzmice pred novim naletom homogenizacije na osnovu etnosa, krvi i tla, vecinskog ali i manjinskog. Zato danas imamo savez vecinskih i manjinskih etnonacionalista, porast netolerancije i broja fašistickih ispada. Izdaja retro-reformista, koji nisu uspeli da formiraju predizbornu koaliciju sa politickim predstavnicima regija i manjina time je još opasnija.

U vreme izborne kampanje neke stranke koje su pripadale demokratskom korpusu trkale su se sa radikalima po pitanju patriotizma, poput DHSS koja je tražila da Crnogorci napuste sve funkcije na kojima su u Srbiji. Na decembarskim izborima dobili su 0,1 posto glasova. Da li su biraci prosto zakljucili, ako je sve isto, onda cemo glasati za original a ne za kopiju?

Šta je original, a šta kopija u Srbiji danas? Kakva je to reforma DOS-a kad se vracaju izvornim principima, koji su u osnovi, podrazumevali podršku Miloševicevoj prekodrinskoj politici. To je retro-reforma...

Pogledajte i Otpor. Šta znaci "novi ljudi" u Srbiji opustošenoj belom kugom i brain drainom. Svi smo mi ovde stari, reciklirani više puta, uz par izuzetaka. Biraci su i Miloševica i radikale birali svih onih godina. Plaši me to što od 5. oktobra nismo ništa postigli da cinjenice nazovemo pravim imenom, te da i javnosti objasnimo njen deo odgovornosti za nasledenu situaciju. A oni koje ste vi spomenuli! Pa, nijesu vrijedni pomena. Nadam se da se nikad više nece vratiti na srpsku politicku scenu, koju su, nerijetko, vrijedali svojom arogancijom i fašistoidnošcu. Njihov poraz je jedini dobitak ovijeh izbora.

Koštunica je covek koji je na izborima pobedio Miloševica. Onda je otišao (neki kažu proteran je) iz DOS-a) u opziciju. Dva puta je bio na pragu Andricevog venca, ali nije postao predsednik Srbije. Šta Koštunica može daucini, ako zajedno na okupu budu Vuk, Velja i Labus, a Tadic mu ne uskrati podršku?

Koštunica je pobegao iz DOS-a navrat-nanos, onog momenta kada je Đindic uspeo, i pored svih opstrukcija, da Miloševica uhapsi i isporuci Tribunalu. Pobegao je od reformskih poteza koji Srbiju vode u 21. vek. Pobegao je od suocavanja sa zlom koje je Miloševicev režim zaista cinio, ne samo u zemlji, vec i u regionu. Time je pokazao da je bio nasumicno izabrana figura, koja ima podršku velikog broja biraca koji ni sami nisu rašcistili svoje odnose prema Miloševicevom nasledu, a ne prvoborac i glavni pobednik protiv Miloševica. Za njegovog mandata nije rešeno ni jedno politicko niti etnicki motivisano ubistvo. Umesto toga rehabilitovao se Rade Markovic, alfa i omega Miloševicevih eskadrona smrti. Prosto mi je milo što se sad koprca ko Grk u apsu, jer je tako silno želeo da bude na funkciji, da bude na celu, po cenu zaustavljanja svih tokova u Srbiji. Bez jasne slike onoga cime hoce da upravlja, a ne znam ni kako to planira, jer on ni realnog iskustva u vlasti niti tim saradnika ima. Pretpostavljam da sa mudima u procepu izmedu stranacke i biracke podrške s jedne i medunarodne zajednice s druge, a za šta je zbog hipokrizije i vlastoljublja sam kriv, nece moci da postigne skoro ništa. Problem je što je to još jedan neuspeh i svih nas, jer vreme prolazi a reforme tapkaju u mestu.

Ekskursi:

POZERSKA OKUPACIJA

Javna scena je okupirana pozerima koji ništa ne stižu da analiziraju od hiperinflatornog pojavljivanja u medijima. Imaju odgovore na sva pitanja, od "aktuelne društveno-politicke situacije", preko postizbornih kombinacija do seksualnog života persijskih macaka. Da li u nedostaku vremena, znanja ili želje, tek jedini odgovor koji nemaju je kako deradikalizovati Srbiju.

"DEMOKRATSKO SAUCESNIŠTVO"

Radikali, proizvod obaveštajnih struktura, mnogo su zla naneli našim gradanima, bez obzira na etnicku pripadnost. Radikali su puno zla naneli i našim susedima i Srbima u tim državama. Prošlost nije mogla da se vrati jer nigde nije ni otišla. Dok god se na slobodi nalaze vinovnici Ibarske magistrale i drugih politickih zlocina, grobnica u Batajnici i Srebrenici i drugih etnickih zlocina, buducnost nam i nece doci, bez obzira što nam je neki nude odmah. Mislim da su sistematicnost, strucnost i upornost kojom Dragoljub Todorovic i porodica Draškovic vode bitku protiv te objedinjene nemani, u slucaju Ibarske magistrale, odlican primer kako se treba boriti. Dok se te stvari ne rašciste, svaki predlog "poštovanja volje naroda" je izuzetno opasan. Medu glasacima koji su "narod", ali i medu kreatorima javnog mnjenja i politickim akterima koji su doprineli ovakvim izbornim rezultatima, upravo su oni kojima nije u interesu da se zlocini rasvetle. Zalaganje za njihovu eliminaciju demokratskim metodama u nedemokratskom društvu je svojevrsno saucesništvo.