Avgustovsko istraživanje Marten Board International i Nove Srpske Političke Misli o stavovima građana Srbije o ključnim političkim i društvenim pitanjima

Dejan Vuk Stanković

politički analitičar Marten Board International 

Porast nepoverenja u političare - Vlada u daljem opadanju

  Stranke vladajuće koalicije ( DSS, G17 Plus i SPO-NS) nemaju više od 20% podrške u javnosti, dok aktuelna Vlada Srbije neće trajati duže od šest meseci. Navedeni stavovi građana Srbije ključne su poruke najnovijeg istraživanja Agencije za istraživanje tržišta i javnog mnjenja «Marten Board International» i političko-informativnog centra «Nova Srpska Politička Misao». Istraživanje je obuhvatilo 1424 ispitanika i sprovedeno je na teritoriji Srbije bez Kosova u poslednjoj nedelji avgusta. Pored ispitivanja rejtinga političkih stranaka i «roka» trajanja kabineta premijera Koštunice, tematska područja istraživanja bila su i rang lista ličnosti koje najviše mogu doprineti napretku Srbije, ocena rada ministarstava u Vladi Republike Srbije, procena građana o kvalitetu njihovog životnog standarda, stavovi o uticaju međunarodne politike na život u Srbiji, kao i mišljenja građana o ključnim pitanjima spoljne politike: saradnja sa Haškim Tribunalom, procesi evroatlanskih integracija (pridruživanje EU, Partnerstvu za Mir i NATO-u), kao i utvrđivanje rang liste prijeteljskih odnosno neprijateljskih država. Pored navedenih tema, avgustovskim istraživanjem MBI i NSPM dotakli su i interesantno i kontraverzno socio-političko pitanje o poštovanju etničkih, religioznih i kulturnih razlika u Srbiji.

Odgovori na za javnost najinteresantnija pitanja, o rejtingu političkih stranaka i ličnosti, pokazali su visok stepen uticaja nedavno održanih predsedničkih izbora. Odnosi političkih snaga uspostavljeni neposredno nakon njihovog održavanja još uvek ostvaruju značajan učinak na rejting i pozicioniranje glavnih aktera na političkoj sceni u Srbiji. Konkretno, kada je reč o političkim strankama, na prvom mestu je Demokratska Stranka (DS) sa 29.1% građana, druga je Srpska Radikalna Stranka (SRS) 28,0%, zatim Pokret Snaga Srbije (PSS) 17.0%, najjača stranka vladajuće koalicije je Demokratska Stranka Srbije koju podržava 11.5%, slede SPO-NS sa 5,2%, dok se u ovom trenutku ispod izbornog cenzusa nalaze dve parlamentarne stranke: G17 Plus sa 4.4% i Socijalistička Partija Srbije 3.0%. Sve ostale stranke na političkoj sceni imaju izrazito mali stepen podrške u javnosti i za njih se izjašnjava 1.8% građana.

Izrazita nepopularnost stranaka vladajuće koalicije i popularnost opozicije nisu isključivo odraz političkog odnosa snaga nastalog nakon predsedničkih izbora. Razlozi slabog rejtinga stranaka koje čine Vladu: teško socioekonomsko stanje, nedostatak duha kooperacije među strankama članicama koalicije, njihova česta i radikalna međusobna osporavanja, kao i akutni nedostatak efikasne medijske prezentacije učinaka vlade i inicijative u javnosti. Ipak treba imati u vidu i da budućnost Vlade Srbije nije jedino i isključivo povezana sa stepenom podrške u javnosti. Naprotiv. Sadašnja izuzetno složena i konfuzna politička situacija čini da pitanje opstanka vlade bude više stvar političke kombinatorike u Parlamentu i van njega nego stavova građana o radu kabineta u Nemanjinoj 10.

Istraživanje je jasno pokazalo tendenciju uspona opozicije. Pre svega DS-a. Doduše, u ovom trenutku je teško odrediti da li je DS opozicija ili prećutna (pokatkad rezervna) podrška vladajućoj koaliciji. Pozicija i vlasti i opozicije u kojoj se trentno DS nalazi proizvod je Tadićevog stava o potrebi političke stabilnosti u Srbiji, izlišnosti skorih parlamentarnih izbora i spremnosti za kohabitaciju. Ovakvo držanje demokrata ima svojih prednosti i mana. Za razliku od klasične opozicione stranke koja je uvek i u svakom trenutku suprotstavljena Vladi, DS-ova pozicija ima smisla ukoliko se pronađe ravnoteža između stepena saradnje i kritike sadašnje Vlade. Previše spremnosti da se pomogne Koštunici, Tadića stavlja u rizik gubitka podrške javnosti zbog saradnje sa izrazito nepopularnom i često konfuznom vladajućom koalicijom.

S druge strane, radikalno oponiranje DSS-u, G17Plus i SPO-NS, DS udaljava od glavnog predizbornog obećanja u predsedničkoj kampanji: političke stabilnosti u Srbiji. Stoga je za DS potrebno da pronađe «srednji put» između podrške i osporavanja Vlade Srbije. Nužnost balansa između dve suprotnosti neophodna je ako ni zbog čega drugog ono zbog saznanja da se podrška u javnosti teško stiče i lako gubi. Lakmus test za pitanje o smislu saradnje DS i Vlade jesu predstojeći lokalni zbori. Iako hipotetički loš rezultat stranaka vladajuće kolaicije nema pravne učinke na dalji rad Vlade Srbije, on otvara (a reklo bi se i u velikoj meri i zatvara) pitanje o političkoj korisnosti kohabitacije DS i vladajuće koalicije. Podrška u javnosti slaboj vlasti, DS i Borisa Tadića može koštati srozavanja ugleda i pada rejtinga među građanima Srbije. Za pretpostaviti je da će DS čekati razvoj na lokalnim izborma i ujedno se pripremati za kompromise sa DSS-om i ostatkom Vlade, ali i spremati političko-medijsku strategiju se za novi izborni ciklus. 

Za razliku DS-a, koji je spletom okolnosti u poziciji da od slučaja do slučaja balansira između podrške i osporavanja Vlade Srbije, SRS nema takav problem. Ova stranka još uvek veruje da je put ka osvajanju vlasti prevashodno trasiran radikalnom kritikom postojeće Vlade Srbije i uopšte politike kakva se vodila u post-petooktobarskoj Srbiji. Radikalima u prilog ide činjenica da imaju stabilno, disciplinovano i brojno biračko telo i manje-više funkcionalnu stranačku infrastrukturu koja u svakom momentu može da iznese teret predizborne kampanje na terenu. Dobar rezultat na lokalnim izborima povećao bi im šanse da njihova politička opcija bude još jača nego što je sada. Pre ili kasnije, ova moćna opoziciona stranka suočiće se sa dilemom o sopstvenoj snazi. U suštini radikalska dilema oscilovaće između fantazma o sopstvenoj snazi i spremnosti da se upravlja državom - i neminovnosti više indirektne nego direktne saradnje sa «demokratskim blokom» i prihvatanja geopolitičkih realnosti Zapadnog Balkana.

Posle za mnoge neočekivanog uspeha na predsedničkim izborima Bogoljuba Karića, njegova novoformirana stranka Pokret Snaga Srbije zauzima treće mesto. Takva pozicija nije samo odraz Karićevog trećeg mesta u predsedničkoj trci, već i dubljih socio-političkih faktora poput averzije i zasićenosti građanstva politikom kao javnom delatnošću i političarima uopšte, ali u usredsređenosti lidera stranke i njenih predstavnika u javnosti na ključne probleme građana Srbije. Po mnogo čemu političko-medijski  nekonvencionalan, nastup Bogoljuba Karića prožet je snažnom kritikom opšteg stanja u društvu i državi, ali i optimističkim pristupom u pravcu otvorenih, teških i brojnih socioekonomskih problema. U svetlu navedenih faktora razumljiv je i Karićev nagli politički uspon.

Predstojeći lokalni izbori, prvi su test PSS-a. Na ovim izborima PSS pre može nešto da dobije nego bilo šta da izgubi. Ukoliko se ponovi dobar rezultat nalik Karićevom iz juna, PSS će se učvrstiti kao politička opcija u biračkom telu Srbije. U slučaju neuspeha, PSS ništa ne gubi već dobija nedvosmislenu informaciju da dalje treba intenzivno raditi u pravcu izgradnje stranačke infrastrukture i profilisanju medijsko-političkog identiteta stranke.

Četvrto mesto i blagi rast DSS-a u odnosu na mesec jul, pokazuju da se ova stranka nakon debakla Dragana Maršićanina na predsedničkim izborima u velikoj meri konsolidovala. U tekućoj trci za najprestižnije mesto u lokalnoj samoupravi u Srbiji, mesto gradonačelnika Beograda, DSS je lansirala preduzimljivog biznismena Zorana Drakulića koga već mnogi vide kao čoveka koji bi mogao da zaustavi  pad popularnosti vodeće stranke aktuelne Vlade Srbije. Drakulić je DSS-u ponudio promenu imidža stranke u javnosti odnosno energičniji i racionalniji nastup, dok je Beogradu koji namerava da vodi ponudio viziju bogatijeg i dinamičnijeg grada. Od toga da li će i koliko će ponuda Drakulića DSS-u i Beogradu biti prihvaćena značajno zavisi budućnost DSS-a. Prihvati li ponudu vlasnika «East Pointa», DSS će kratkoročno moći da računa na zaustavljanje pada popularnosti, a dugoročno uz neposredno proverive pozitivne učinke aktuelne Vlade Srbije i veću dozu medijsko-političke pragmatike i na rast rejtinga. Ako se kojim slučajem dogodi da Beograd prihvati Drakulićevu ponudu, možda, poput uspešnih kompanija na tržištu, postigne neočekivani i neplanirani dugoročni dobitak kakav u drugim prilikama ne bi mogao ostvariti.

Bez obzira kontraverznu spoljnopolitičku orijentaciju lidera SPO-a Vuka Draškovića i njegove javne polemike sa partnerima u koalicionoj vladi kao i na sklonost ka javnim skandalima ministra V. Ilića, koalicija SPO-NS ima potrebnu podršku za opstanak na političkoj sceni u Srbiji, budući da je trenutni rejting koalicije iznad 5% (5.2%). Očigledno je da dvojac Vuk-Velja ima čvrsto jezgro lojalnih pristalica i da samo od njihovih medijsko-političkih procena zavisi da li će i koliko će imati uticaja na javnost u Srbiji.

Za razliku od svojih koalicionih partnera, «motor» ekonomskih promena, stranka G17 Plus nalazi se ispod cenzusa i ima podršku od 4.4% građana što je za 0.6% ispod izbornog cenzusa. Razlog pada rejtinga G17 leži u identifikacijskoj matrici građana koji G17 Plus, često i bez dobrog razloga, poistovećuju sa teškom ekonomskom situacijom u zemlji. Uz to dvojac Dinkić-Labus često je u središtu otvorene i agresivne polemike pune naboja karakterističnog za negativnu kampanju što nije na ceni kod građana. Političku poziciju G17 posebno komplikuje zalaganje za suverenu Srbiju koje smeta kako njenim koalicionim partenerima u Vladi tako i EU, a i sklonost da vode otvoreni i često neprijatni javni dijalog sa kolacionim partnerima. Aduti stranke su preduzimljivost i energičnost Labusa i Dinkića, njihovi dobri kontakti sa međunarodnim finansijskim institucijama i relativno dobar tretman u jednom delu javnosti. U komparaciji i zbrajanju nedostataka i aduta ove stranke, stiče se utisak da G17 može ići i uzlaznom i silaznom linijom. Imajući u vidu navedeno za pretpostaviti je da će  G17 Plus s obzirom na stečeni medijsko-politički kapital uložiti maksimum energije ne bi li dostigao potrebnih 0.6% koji garantuju opstanak na političkoj sceni u Srbiji. Generalno gledano, stranka nije bez budućnosti, a da li će je imati u velikoj meri (ali ne i u potpunosti) zavisi od nje same.

 Još upečatljiviji negativni trend uočljiv je kod SPS-a. Nekada neprikosnovena stranka u Srbiji pala je ispod izbornog cenzusa (rejting 3.4%) i preti joj opasnost da da u skorijoj budućnosti postane vanparlamentarna stranka. Razlozi pada svakako su u sporom, gotovo nikakavom, pomaku u procesu unutarstranačke reforme i oslobađanju od nasleđa Miloševićeve politike, nejedinstvu partijskog rukovodstva i slabom rezultatu lidera Ivice Dačića na julskim predsedničkim izborima. Stanje u kome se nalazi SPS dovoljno je zabrinjavajuće da čelni ljudi dobro razmisle o budućnosti partije. U ovom trenutku jedina povoljna okolnost za SPS je što je prostor na levici gotovo u potpunosti prazan.

I letimičan pogled na političku scenu u Srbiji pokazuje da dolazi do procesa ukrupnjavanja, odnosno, smanjuje se broj političkih aktera koji imaju relevantan stepen podrške u javnom mnjenju. U danima i mesecima koji dolaze, treba očekivati da će se trend ukrupnjavanja političke scene i dalje nastaviti. Za pretpostaviti je da će se nakon novog, najverovatnije skorog i vanrednog, izbornog ciklusa, politička scena još više iskristalisati, ako ne u potpunosti prema ideološkom profilu, ono barem prema broju stranaka koje će na njoj opstati.

 Na rejting skali ličnosti koje najviše mogu doprineti napretku Srbije nije došlo do izrazitih promena. Prvo mesto zauzima predsednik Srbije Boris Tadić sa 33.1% podrške, drugi je Bogoljub Karić sa 19.6%, treći Tomislav Nikolić sa 17.2%, zatim slede lideri stranaka vladajuće koalicije, premijer Vojislav Koštunica sa 10.4%, ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković i potpredsednik srpske vlade Miroljub Labus 3.2 %, dok Velimir Ilić uživa podršku 1.9% građana. «Top-listu» ličnosti od najvećeg poverenja treba tumačiti preko načina na koji ispitanici shvataju pojam napretka. Budući da građani Srbije za prioritetne probleme smatraju socioekonomske probleme, kao što su podizanje nivoa životnog standarda, rešavanje problema nezaposlenosti i oporavak privrede, predstava o napretku vezuje se upravo za socio-ekonomske kategorije.

Pod napretkom se podrazumeva konkretno rešavanje pomenutih problema, odnosno podizanje nivoa životnog standarda, oporavak privrede i povećanje stope zaposlenosti, ali i otklanjanje političke nestabilnosti koja se prema mišljenju  većine građana smatra najvećom preprekom za rešavanje  navedenih problema. Tadićevo prvo mesto posledica je zalaganja za političke vrednosti kao što su racionalni kompromis i tolerancija, ali i stava o potrebi pozitivnih incijativa predsednika Srbije u cilju unapređenja pozicija srpske privrede na svetskom tržištu. Karićevo drugo mesto, pored već osvedočene dobre komunikacije sa javnošću, nastalo je i kao posledica njegove sposobnosti da preuzme socioekonomske teme u javnom polju kao i da predstavi sebe kao nosioca ekonomskog napretka. Uz pomoć sopstvenog medija BK TV sa nacionalnom pokrivenošću i u nedostatku zakonskog ograničenja u pogledu emitovanja političke propagande, Karićeva i popularnost njegove stranke u dogledno vreme mogu biti povećane.

Treće mesto lidera radikala Tomislava Nikolića, proizašlo je iz generalno negativnog stava javnosti prema profesionalnim političarima, medijske neravnopravnosti SRS-a i činjenice da se Nikolić mnogo češće nego Karić i Tadić povezuje sa političkim diskursom «rovovskih» stranačkih borbi i osporavanja u kojima često dominira negativna kampanja. Uz to treba imati u vidu i da se u dosadašnjoj karijeri Nikolić nije izrazito posvetio socioekonomskim temama koje su u ovom trenutku vođeće teme za građane Srbije.

Četvrto mesto predsednika Vlade Srbije i lidera DSS-a direktna je posledica negativnog trenda koji u pogledu popularnosti beleži vladajuća koalicija. Čini se da ovome posebno doprinosi medijska strategija Vlade koja počiva na pretpostavci o «autoritetu iz senke prvog čoveka Vlade». U aktuelnim političkim i socio-ekonomskim nevoljama kroz koje prolazi društvo i država gotovo da je neminovno da Vlada i njen prvi čovek budu više i češće prisutni u javnosti i to pre svega da bi građanima jasnije objasnili delikatnost sadašnjeg istorijskog trenutka, ali i da bi pokazali preko potrebnu dozu iskrene saosećajnosti i podrške građanima u trenucima velikih nevolja u kojima se Srbija nalazi. Uz to ne treba zaboraviti da je opozicija u Srbiji i brojna i politički moćna i preterano ambiciozna, te da koristi svaki propust Vlade ne bi li što efektnije poentirala u javnosti. Bez medijskog kontraodgovora opozicija, Vojislav Koštunica i opcija koju predvodi, teško mogu podići svoju popularnost i učvrstiti politički autoritet.

 Uz navedeno treba dodati da je avgustovski rejting ličnosti u Srbiji pokazao konkretno značenje poznate sintagme «ništa ne uspeva kao uspeh». Kao i u slučaju prve pozicije DS-a, čelna pozicija Borisa Tadića direktna su posledica njegove pobede na predsedničkim izborima. Narod u Srbiji, kao uostalom i svugde u svetu, voli pobednike, dok poraženima retko, gotovo nikada, neposredno nakon poraza pruža šansu. Upravo u ovom psihološkom ključu valja tumačiti i prvo mesto Borisa Tadića i četvrto mesto aktuelnog premijera Vojislava Koštunice. 

Nepoverenje prema strankama vladajuće koalicije odražava se i na stavove građana o budućnosti aktuelne Vlade Srbije. Čak 54% građana smatra da kabinet premijera Koštunice neće trajati duže od šest meseci. Broj pesimista po pitanju opstanka Vlade povećao se u odnosu na jul (41.5%) što je prevashodno odraz negativnih tendencija u društvu, i to pre svega u domenu socijalno-ekonomskih pitanja (rast cena, podizanje inflatornih očekivanja, uz gotovo nikakve vidiljive pomake u pravcu rešavanja strukturnih problema srpske ekonomije). Da je pesimistička priča o opstanku Vlade  Srbije u velikoj meri povezana sa socijalno-ekonomskim pitanjima pokazuje i nalaz prema kome 59.3% građana Srbije ima negativan stav prema svom životnom standardu (26.2% smatra da ima veoma loš životni standard, dok kao "loš" svoj životni standard opisuje čak 33.1%).

Da briga za rešavanje ključnih socioekonomskih problema dominira stavovima građana Srbije može se, što direktno što indirektno, uočiti i po pitanju redosleda ministarstava u Vladi Republike Srbije. Na prva četiri mesta nalaze se ministarstva direktno povezana sa ekonomsko-socijalnom sferom. Ujedno su tri prvoplasirana sa rang liste najzastupljenija su sredstvima informisanja.

I avgustovsko istraživanje pokazalo je primat Ministarstva za kapitalne investiticije (21.1%) u podršci građana. Na drugom mestu je Ministarstavo finanasija (18,8 %), dok treće mesto zauzima premijer Vojislav Koštunica koji je u odnosu na julsko istraživanje doživeo napredak. Četvrto mesto pripalo je Ministarstvu za trgovinu, turizam i usluga koje i dalje, doduše nešto manje intenzivno, sprovodi popularnu kampanju zaštite domaćih proizvoda. 

U skladu sa programskim ciljevima projekta «Sociopolitički barometar 2004», u avgustovskom istraživanju MBI i NSPM posvetili su pažnju stavovima građana o međunarodnoj i spoljnopolitičkoj orijentaciji državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Građani Srbije pokazali su visoku svest o uticaju međunarodne politike na njihov svakodnevni život. Čak 60% građana, doduše u različitoj formi, smatra da je međunarodna politika bitna za njihov život, dok uticaj svetskih događanja na život prosečnog Srbina i građana Srbije negira 22.8%.

Kada je reč o procesima priključivanja međunarodnim institucijama preference građana nisu promenjene. Na prvom mestu je EU za koju se opredelilo 77.8%, dok je protiv 6.6%, drugo mesto zauzima NATO-ov program Partnerstvo za Mir za koga optira 75.2% građana, a protivi se 9.2%. Iz sasvim razumljivih razloga ulazak u NATO podržava samo 29.6%, a protivi mu se 41.6% građana Srbije. I identifikacija prijateljskih i neprijateljskih država poseduje značajnu dozu postojanosti. Među prijateljskim zemljama dominiraju tradicionalni pravoslavni «saveznici» Grci, Rusi i Makedonci, dok su saveznici iz oba svetska rata, Francuzi na četvrtom mestu. Listu neprijateljskih zemalja predvode Sjedinjene Američke Države, drugo i treće mesto zauzimaju susedni narodi sa kojima Srbi i Srbija imaju kontinuitet nerašćišćenih istorijskih računa, Albanci i Hrvati. Četvrti su Nemci, koji, zanimljivo je to primetiti, zauzimaju peto mesto i na hijerarhiji prijateljskih država i to sa podjednakim stepenom protivljenja i prihvatanja (2.6%). Stepen protivljenja SAD neznatno je porastao u odnosu na jul. Razlozi za povećanje negativnog naboja prema Americi, najava priznanja nezavisnosti Kosova u slučaju pobede demokrate Johna Kerry-ja, intenzivirani pritisci po pitanju saradnje sa Haškim Tribunalom i svetski trend nepopularnosti SAD izazvan intenzivnim vojnim akcijama američkih snaga u Iraku u julu i avgustu.

U ovom trenutku Haški Tribunal je najnepopularnija međunarodna institucija. Uprkos sve izraženijim pritiscima, pre svega SAD i EU, 60.8% građana protivi se isporučivanju naših građana Međunarodnom sudu za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Petina punoletnog stanovništva (20.2%) podržava ključni zahtev Tribunala i Zapada - isporučivanje osumnjičenih za ratne zločine, dok nešto manje od 20% građana Srbije nema stav ili je ravnodušno prema trenutno najtežem i najkontraverznijem pitanju naše spoljne, a u velikoj meri, i unutrašnje politike.

Sudeći po prethodno navedenom nalazu prema kome većina građana uočava dejstvo međunarodne politike na svakodnevni život u Srbiji, a s obzirom na činjenicu da je «antihaško raspoloženje» većinsko u zemlji, dalji koraci u saradnji i sa ovim sudom i u komunikaciji sa Zapadom, trebalo bi da budu prepušteni procenama političke elite u zemlji. Odgovorna politička elita ni na koji način ne bi trebalo da se skriva iza u velikoj razumljivog protivrečnog stava javnosti prema Međunarodnoj zajednici.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, bilo je istraživanje odnosa građana Srbije prema etničkim, verskim i kulturnim razlikama u našem društvu. Značaj ovog pitanja je višestruk, a posebno dolazi do izražaja u kontekstu aktualnih incidenata na etničkoj i verskoj osnovi. Nalaz istraživanja je da su građani Srbije većinski skloni prihvatanju etničkih, religioznih i kulturnih razlika (76.1% građana slaže se da treba poštovati etničke, religijske i kulturne razlike,dok je protiv 6.9%). Ovaj podatak pokazuje da su svi incidenti na verskoj, kulturnoj i etničkoj osnovi lišeni socijalnog utemeljenja, te da kao takvi predstavljaju izlive negativnih stavova pojedinaca i manjih grupa ili pak manje ali i neprihvatljive  propuste u radu državnih organa, pre svega policije.

Beograd 3.09.2004