Home

Info

Pretplata

Kontakt

Prošli brojevi

Posebna izdanja

Komentari

Debata

Hronika

Linkovi

NOVA SRPSKA POLITIČKA MISAO

 

Komentari

  pise: Vladimir Kerleta

 

 НАЈСМЕШНИЈИ  УСТАВ  НА  СВЕТУ

У свему поменутом, најбитније је да грађани разумеју механизам новосадског трика, а он је тај што ће се после једнопартијске “јавне расправе” плански непристојан устав упристојити, рећи ће се да је коначно обезбеђена равноправност већине, а само да би се забашурило то да већина никакав устав ни неће. Описана лакрдија ће трајати све до првих слободних избора када ће аутономаши отићи у историјске уџбенике, а у посланичке клупе покрајинског парламента доћи легитимни представници народа.

По мишљењу многих, у СФРЈ није било већих Југословена од босанских Муслимана. Али оног момента када су 1992-ге Муслимани видели да ту Југославију брани један Милошевић и један Шешељ, листом су се окренули против ње, и постали су највећи сепаратисти и присталице независне Босне.

Исто тако, историјски гледано није било већих аутономаша од војвођанских Срба, али када су после 2000-те војвођански Срби видели да ту Војводину бранe један Чанак и један Веселинов, листом су окренули против аутономије и постали су највећи унитаристи и противници покрајине, до те мере да је скоро две трећине њих на последњим изборима 2002-ге гласало за унитаристичке странке старог режима (СПС, Шешеља, Пелевића и остале) –  а што је огромних 41% гласова у покрајини (више него што имају сви аутономаши заједно, удружени са Ђинђићем).

Ово само значи да без 21% покрајинских гласова ДСС-а, никаквог новог ”устава” за покрајину неће бити,  јер ће став те странке о аутономији бити пресудан.

То је добро за Војводину.

Нема примера у свету да аутономије имају уставе, па треба ставити тачку на милошевићевске илузије да су Срби другачији и бољи од осталог света. Треба дакле радити као сав остали нормалан свет и аутономија не давати устав.

Стога је неумесно да се уопште и упуштамо у расправу о покрајинском основном закону.

Стиче се утисак да је предлог Чанковe шарлатанскe конституције и написан искључиво ради тога да би се јавност иритирала и упустила у расправу о “највишем војвођанском акту”, а не да би се  конкретна понуда третирала као озбиљна. Тако би преварена  јавност  посредно дала  легитимитет идеји да покрајина уопште треба да има некакав устав, а не треба, јер 62% грађана покрајине то неће. Ради се дакле о трику и о неозбиљној понуди.
Сходно томе, да Чанков предлог устава и није расистички него пристојан и демократски (што свакако није) опет нико озбиљан о њему не би  дискутовао  -  просто зато јер огромана већина Војвођана не жели ни кардељевску аутономију ни уставност. Са истим правом и исто тако Чанак је могао да нам предложи “јавну расправу” о прикључењу покрајини територија Јужног Пола!?

Са друге стране, треба се залагати за финансијску аутономију Војводине а не за политичку, зато што од остатка државе покрајина има веће економске потенцијале и капацитете, док политичких нема. Да је то тако говори нам и чињеница да је покрајина 1988-ме већ имала један устав, па је он ипак није заштитио од Милошевића, из простог разлога што је политичка свест у Војводини иста као у остатку државе (чак је екстремнија). Из свега следи да најбоља заштита  финансијске аутономије није регионални устав, него нерадикализована регионална већина. Та већина ни 1974-те није желела октроисани устав, нити му је давала подршку, и само зато се он 1988-ме срушио као кула од карата. Ништа се није променило. Ни данас 62% Војвођана не жели уставност, и правити комунистичке репризе (и нове куле од карата) је бесмислено и скупо, осим што је правно немогуће у демократској држави.

Због потенцијалне екстремизације, нарочито је интерес мањина у Војводини да покрајина нема никаква већа овлаштења од садашњих, јер ни Корушки Словенци нису ништа добили тиме што је Корушка постала федерална јединица, пошто су у њој увек на власти ултра-десничари попут Ј. Хајдера - док су напротив, у “унитарној” Аустрији имали много већа права (јер радикални елементи на државном нивоу теже долазе до изражаја). Чињеница је да је у централизованијој Пољској мањинама боље него у федерализованој Аустрији, па је сваком паметном јасно да питање аутономије и питање мањина нису једно исто питање, осим у смислу да се свака исфорсирана аутономија мањинама враћа као бумеранг (попут оног аустријског). А ако се као у Чанковом   предлогу ”основног закона ” покрајини неуморно нуди родезијски апартхејд  и расна дискриминација већинских Срба, то некима може бити и смешно и неостварљиво, али цех ће за то свакако платити мањински интереси - јер је основни интерес мањине да живи поред нефрустриране већине. Сходно томе, пошто аутономашки предлог устава нема добре намере према већини –  нема их према никоме.

У свему овоме, једина добра вест за грађане је да никаквог покрајинског устава неће ни бити, а ако се аутономашко самовлашће настави, велико је питање да ли ће грађани још дуго трпети и овакав облик територијалне организације – јер је и самоукидање покрајине легитимна и демократска опција. Покрајина је политичка јединица наслеђена од комуниста (а не плод реферeндумске одлуке њених становника), па исто онако како су Немци 1990-те демократски поништили попуно независну државу Источну Немачку (са 18 милиона грађана и моћном армијом) – тим пре ће Војвођани раскрстити са овако малим остатком  хладноратовске баштине, ако се исти и даље буде показивао као деструктиван (поред тога што је порески џепарош). Подсетимо грађане да је наметање аутономије у прошлости (1974) баш по том питању произвело једног Милошевића. Да ли нам поново требају поделе, које ће по природи ствари за десетак година опет генеристи нове ”ујединитеље” и нове ”Милошевиће”?

На срећу, огомна већина народа у Војводини је схватила у какве воде нас воде политике без компаса, и “реформе” које се састоје у томе да се на кормило место слепог капетана из Хага, доводе једооки гусари, а не навигатори и пилоти. Зато је Војводине рекла плебисцитарно не аутономашима, тој мешавини фантаста и велеиздајника. Северна Србија је тако  нашла своју душу.

И било је крајње време да почнемо да се понашамо као сав остали нормални свет.

Владимир Керлета

 

 

 

Упитајмо се само у којој то земљи на свету 38% грађана може да усвоји устав против воље 62%? То по природи ствари није могуће па и да је усвојен и најмодернији и најхуманији уставни текст. Ако се пак тако усваја устав који отворено дискриминише једну етничку групу и крши повељу ОУН, онда је овакав недемократски поступак “разумљив” јер се жели направити апартхејд.

 

 

 

 Дакле, неокомунистички уставотворци нек праве устав за своју авлију, а нек адвокатишу Војводини тек онда кад у њој победе на изборима и потврде то на  референдуму.  Јасно је да тога неће ни бити јер би референдумско питање лако могло и да се обрне у смислу да ли нама уопште треба покрајина? То би било корисно што пре извести, јер ће све дотле аутономаши  упорно покушавати да нам наметну логику теле-шопа, а то значи јалову расправу о могућностима и ценама ствари које нам нису потребне?! Укратко, цела аутономашка визија се своди само на то, на нападну промоцију концепта који грађани покрајине неће. Неостварив концепт прикрива чињеницу да нису способни да створе било какав, а сутра ће им бити одличан изговор за неспособност. Но с обзиром да су изгубили прошлогодишње изборе, с обзиром да су потрошили 30 месеци покрајинског мандата, а да им је остало још највише 18, на даље је најреалније очекивати стратегију “ћутања” и “неталасања”, како би се што дуже одлагали избори а уживале покрајинске синекуре, апанаже и провизије.

Они од њих, који ово задње нису стигли, они ће бити једини и највећи губитници демократске стабилизације која следи.

 

hronika vesti (arhiva)

 

Copyright by NSPM