The Economist:

Budućnost Kosova dan nakon proglašenja nezavisnosti

Već mesecima je neizvesna budućnost Kosova. U martu je bivši finski predsednik Marti Ahtisari Ujedinjenim Nacijama koje od završetka rata 1999. godine upravljaju ovom pokrajinom, predstavio svoj plan za uslovno dodeljivanje nezavisnosti. Rusija se usprotivila ovom planu, i otada se pitanjem Kosova služi za trgovanje sa Zapadom. Svedena na običan jezik poruka Rusije bi glasila: iako je Kosovo okruženo Evrpskom Unijom i NATO-m, pobunjena Rusija još uvek može da preovlada. Sada se, međutim, čini da je ovakva strategija neuspela.

Kosovo ima 2 miliona stanovnika, od kojih 90 procenata čine Albanci koji već dugo traže nezavisnost. Srpski zvaničnici tvrde da je Albanci ne mogu dobiti, pošto je Kosovo oduvek bila srpska pokrajina a ne jugoslovenska republika u vreme pre raspada velike zemlje. Srbija je dala predloge različitih modela autonomije, služeći se primerima poput Hong Konga i Alandskih ostrva koje naseljavaju Šveđani, a koja su nekada pripadala Finskoj. Albanci na Kosovu, međutim, su sve predloge odbili. I najskoriji napori da se postigne kompromis su, kao što se moglo predvideti, do sada bili neuspešni.

Diplomate će predstaviti izveštaj o svom radu Ujedinjenim Nacijama 10. decembra tekuće godine. Rusija i Srbija žele da se pregovori nastave i nakon isteka tog roka. Ali njihove šanse za uspeh su sve manje. „Zanimljiva stvar je da je stav Rusije ojačao jedinstvo koje vlada unutar Evropske Unije. Mislim da im to nije bila prvobitna namera“, prokomentarisao je sa nemalo zadovoljstva Marti Ahtisari.

Kosovskim Srbima su srpski zvaničnici naložili da bojkotuju izbore održane 17. Novembra, a svega 40 – 45 procenata kosovskih Albanaca je izašlo na izbore. Izbore je dobio sa 34 procenta glasova Hašim Tači, bivši politički vođa kosovske gerilske vojske koja se borila protiv Srba tokom 1998. i 1999. godine. Nakon izbora on je izjavio da će Kosovo proglasiti nezavisnost odmah nakon 10 decembra. U privatnom razgovoru sa zapadnjačim diplomatama izjavio je, međutim, da će sačekati do proleća; potom je objavio da neće preduzimati nikakve korake pre nego što se posavetuje sa Evropom i Amerikom.

Mnoge zemlje se pitaju da li je nezavisnost Kosova dobra ideja. Neke se boje da će to obezbediti neophodan presedan separatistima, od Avkazije do Katalonije. U jednom trenutku se činilo da će i stavovi unutar Evropske Unije ostati podeljeni. Ali vesti o verovatnom pristanku Nemačke da podrži nezavisnost, kao i zastrašujuća želja Rusije da koristi Kosovo kako bi razbila Evropsku Uniju odagnale su mnoge sumnje. Jedino će Kipar po svemu sudeći do kraja odbijati da prihvati ideju o nezavisnosti. Čini se da su se i Slovačka i Grčka pomirile sa budućom nezavisnošću Kosova.

„Ovo je veliki uspeh“, kaže Ivan Krasev, analitičar Balkana. „Međutim, kasnije će se javiti mnoge poteškoće. Mora biti jasno da jedinstva unutar Evropske Unije ne sme nestati na dan prihvatanja nezavisnosti Kosova.“ Ova izjava implicira veliku posvećenost Evropske Unije ovom regionu, koja ide dalje od zamene misije Ujedinjenih Nacija misijom Evropske Unije. Nije jasno međutim da li su sve evropske vlade spremne na ovo.

Mora se obaviti nekoliko stvari nakon veoma verovatnog proglašenja nezavisnosti Kosova. Najosetljivije od njih su svakako strategije za pažljivo izvođenje otcepljenja srpskog dela Kosova na severu, kao i podsticanje proevropskih glasova u Srbiji. Ova druga strategija može ukljičiti i donošenje nekih teško svarljivih odluka poput one o uklanjanju uslova o hapšenju Ratka Mladića, srpskog generala iz Bosne koga traži haški tribunal za ratne zločine, pre primanja Srbije u Evropsku Uniju.

Još jedan region koji izaziva zabrinutost je Makedonija, u kojoj je u poslednje vreme nekoliko nasilnih epizoda sa Albancima uznemirilo javnost. Makedonija se nada da će biti pozvana da se uključi u NATO sledećeg aprila. To bi uklonilo pretnju terorista u regionu koje bi do tada već moglo biti nezavisno Kosovo. Ipak, do članstva možda i ne dođe, jer Grčka preti da stavi veto na poziv Makedoniji da se učlani u savez kao deo petnaest godina duge kampanje da natera Makedoniju da promeni naziv države.

22. novembar 2007