Express, 08.10.2007.

Džavit Haljiti

Kosovo će biti albanska nacionalna država

Ovo je već postavljeno pitanje, koje će dobiti svoj odgovor tokom određivanja međunarodno priznate nezavisne države Kosovo. U dosadašnjim projektima tražilo se priznavanje Kosova kao multietničke države. Ali kako se ovo može razumeti i po kojim međunarodnim iskustvima i na kojoj pravnoj osnovi se podržavaju zahtevi za multietničkom državom?

Srbo-rusi zahtevaju, podržavaju i insistiraju na stvaranju multietničke nezavisne države Kosovo zbog postojanja 100 hiljada Srba na Kosovu i radi obezbeđivanja njihovog poželjnijeg statusa u sastavu svih struktura ove države. Ovo insistiranje je i posledica predloga iz Ahtisarijevog plana o zagarantovanih 20 mesta u skupštini za srpsku manjinu, od ukupnih 120 mesta u ovoj skupštini. Srbima je zagarantovano 16 odsto mesta u najvišem državnom organu. Oko ovog predloga, koji vređa glasanje i osnovna demokratska prava kosovskog naroda, narod i albanska politika su se složili i usvojili su ga.

Demokratska praksa da se etničkim manjinama rezervišu mesta u skupštini je prihvatljiva i dopadljiva. Ali ne mogu da se složim sa povećavanjem broja predstavnika manjina pod pritiskom politike odbrane ili njenih branioca. Pet posto naroda, sa tri puta više predstavnika u skupštini, deluje mi kao neprihvatljivo i za Evropsku konvenciju o pravima manjina, koja još uvek nije ratifikovana od strane većeg broja država članica EU.

Multietničnost jedne države podrazumeva prisustvo više od dve etničke grupe unutar njenih legalnih granica. Na teritoriji Kosova ima i Turaka i Roma, itd, za koje se ne zna koliko ih ima i ne uzimaju ih u obzir oni koji traže stvaranje multietnične države na Kosovu.

Za one koji to traže - one koji na međunarodnom planu nisu uspeli u pokušajima stvaranja nezavisnih srpskih enklava unutar države Kosovo - ne postoje druge manjinske grupe osim srpske manjine na Kosovu. Određivanje jedne države kao multietnične radi protekcije 5% manjine deluje mi kao zloupotreba dvestogodišnjeg iskustva evropskih država i aktuelnog međunarodnog prava.

I pored svega toga, multietničnost nije ''zadovoljila'' beogradske nacionaliste. Na poslednjem sastanku organizovanom od strane međunarodne Trojke u Njujorku, zvaničnici Beograda su predložili proširenu autonomiju sa teritorijalnom, administrativnom, diplomatskom i vojnom zavisnošću od Srbije. Za srpske nacionaliste, koji izgleda da odustaju od enklavizacije i kantonizacije Kosova i kojima je teško da insistiraju na podeli ili na razmatranju svojih granica, ostaje nepromenjen samo jedan stav: zavisnost Kosova od Srbije.

Ne uznemirava me ni insistiranje na takvom zahtevu niti pretnja ratom Srba, već naše moguće razilaženje između predloga i korišćenja koncepta ''država'' i ''nacija'' od strane različitih intelektualaca pri očekivanom imenovanju nezavisne države Kosovo. I ne možeš da se ''rasturiš'', kada čitaš u našim novinama tekstove u kojima se identifikuje naša nepromenljiva nacionalna srž sa crveno-crnom zastavom, i u kojima se izjavljuje: ''Kosovo je jedan hibrid, možda jedinstven na svetu, što se tiče procesa identiteta i države njegove nacije''.

Da bi se što pre i potpunije postigla međunarodno priznata nezavisnost Kosova, u ovim teškim trenucima za našu budućnost od velikog je značaja usklađivanje emocija, rezonovanja, znanja i svetskog priznanja. Ali kada se ''igraš'' sa znanjem, odbacuju se koncepti ''nacija i država'' i ''nacija i kultura'', što teško može da razume klonula većina Kosovaca. To mi izgleda ne samo neprihvatljivo, već i suprotno od naših aspiracija, za koje smo se žrtvovali, borili i ''godinama plaćali harač''.

Ako je međunarodna zajednica kao uslov za ozakonjavanje nezavisnog Kosova odredila da državni simboli budu različiti od simbola Republike Albanije i srpske države, to ne znači da oni, sa ovim zahtevom, žele da izmene srž nacionalnog identiteta Albanaca sa Kosova i Srba na drugačijoj zastavi i neće nam promeniti nacionalni identitet, ni nama Albancima niti Srbima. Nacionalna pripadnost, vezana i formirana tokom vekova istorije ostaje nepromenjena sada i ubuduće.

Nezavisno Kosovo teži da postane i postaće druga država albanske nacionalnosti na Balkanu sa ili bez istih ili sličnih državnih simbola sa Republikom Albanijom. Ona neće postati ''država-nacija'', jer tako nešto je nemoguće. ''Jedna država-nacija niti postoji niti je ikada postojala u pravom značenju te reči''. (Jain Mc Lean, ''Politički rečnik'', Oxford, albansko izdanje, Tirana, god. 2001. str.579).

Koncept nacionalne države nije sinonim za državu-naciju. I u homogenijim društvima, uvek postoji neusklađenost između države i nacije. Iz toga proističe aktivna uloga države u stvaranju nacionalnog identiteta naglašavajući simbole i zajedničke predstave realnosti. Trenutno je teško naći državu u Evropi i celom svetu koja može da teži i da pokuša da ostvari istu nacionalnost pod uslovom da u njoj živi stotine hiljada ili milioni građana bez ikakvog zajedničkog porekla i zajedničke nacionalnosti. Kosovo će biti albanska nacionalna država, gde će sve manjinske grupe - i ne samo srpska manjina - uživati u svim pravima u skladu sa Evropskom poveljom o pravima manjina.